Demonstracija zastava: Susret Putina i Bajdena tek početak traženja dodirnih tačaka

Pregovori ruskog predsednika Vladimira Putina sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom simboličan su susret i tek početak traženja zajedničkih dodirnih tačaka, ocenili su ruski eksperti nakon završetka samita dvojice lidera u Ženevi. 
Sputnik
Samit predsednika Rusije Vladimira Putina i američkog lidera Džozefa Bajdena u Ženevi je trajao četiri i po sata, uključujući i pauzu između prvog i drugog dela. Prvi deo sastanka u užem formatu, u kojem su pored predsednika prisustvovali šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i američki državni sekretar Entoni Blinken, završen je nakon dva sata, posle čega je održan i sastanak u širem formatu, koji je trajao jedan i po sat.

Demonstracija zastava

Ruski politikolog Aleksandar Špunt rekao je za Sputnjik da su obe strane bile prilično oprezne u prognozama pre sastanka i niko nije imao neka posebna očekivanja jer, kako je naglasio, ako na takvim sastancima dolazi do iznenađenja, to znači da je nešto pošlo po zlu. 
„Ovde je važna sama činjenica da se sastanak održao — to je glavni rezultat. Dijalog generalno nikada nije obustavljen na nivou eksperata, vojnih i diplomatskih kanala, kao i po pitanju carine. U Ženevi se dogodilo ono što mornari nazivaju demonstracijom zastave. Ovo je simboličan susret koji nije održan samo radi protokola, nego ima i određeni smisao. Pre svega, usmeren je na treće strane: ovo je najava početka traženja zajedničkih dodirnih tačaka između Rusije i Sjedinjenih Država. Imajte na umu da se kod drugih zemalja koje su sa stanovišta Sjedinjenih Država njihovi strateški neprijatelji, na primer Severna Koreja, ovakvi susreti uopšte ne odvijaju. Dok su sa Iranom oni krajnje oprezni“, istakao je Špunt. 
Ekonomista Vladimir Batjuk sa Instituta za SAD i Kanadu Ruske akademije nauka ocenio je da je činjenica da će se ambasador Rusije u SAD Anatolij Antonov vratiti u Vašington, a američki ambasador Džon Salivan u Moskvu, već dobar korak u razvoju odnosa u pozitivnom pravcu.
Na samitu su lideri dve zemlje razgovarali o tradicionalno važnim temama poput sajber-bezbednosti, područja Arktika, trgovinskih odnosa i sankcija, vakcina i sloboda medija.
Aleksandar Špunt je naglasio da su sve teme koje je predsednik Rusije Vladimir Putin pomenuo na konferenciji za štampu važne i tradicionalno skreću pažnju na sebe. Međutim, po njegovom mišljenju, ruska i američka strana će ove teme doživljavati na potpuno različite načine. 
„Kada je odnos na ovom nivou, na takvim sastancima se demonstriraju zastave, a zatim svaka strana počinje da govori o onome o čemu hoće, ne obraćajući pažnju na reakciju sagovornika. Pored toga, na ovom sastanku nije potpisan nijedan dokument, ali to ne znači da je sastanak besmislen. To znači da je ovo prva faza. Na sledećem sastanku će verovatno doći do dogovora o nekim dokumentima“, veruje Špunt.

Rusija i SAD izbegle konfrontaciju — rat je neprihvatljiv

Glavni istraživač na Institutu za opštu istoriju Ruske akademije nauka Aleksandar Petrov smatra da je pozitivna nota susreta dva predsednika znak da su Rusija i SAD uspele da izbegnu konfrontaciju i odluče da se dalji razvoj odnosa rešava kroz pregovore. 
Bajden i Putin su postigli konsenzus sa tačke gledišta pozitivnih elemenata, ali neki problemi su i dalje ostali aktuelni — pitanje ljudskih prava, Ukrajine, širenja NATO-a. Ova pitanja zahtevaju dodatne napore za rešavanje. Međutim najvažnije je to što su strane shvatile da se problemi ne smeju rešavati ratom. Nuklearno rivalstvo i rat su neprihvatljivi kako za SAD i Rusiju, tako i za čitav svet“, zaključio je Petrov. 
Pogledajte i emisiju Ljubinke Milinčić „Moj pogled na Rusiju“: „Špijuni preplavili Ženevu: Sastanak Putin-Bajden — njihov zvezdani čas
Pročitajte i:
Komentar