U saopštenju se navodi da je razmatranje sankcija i dalje u toku, ali da bi u petak ambasadori EU mogli preliminarno da donesu odluku o zabrani aviokompanijama Belorusije da lete iznad zemalja EU i da sleću u njih.
Prema rečima neimenovanog diplomatskog izvora, sve zemlje EU se slažu sa tim pristupom. Drugi neimenovani diplomata je izjavio da će taj signal dati do znanja beloruskom lideru Aleksandru Lukašenku da su „njegovi postupci opasne i neprihvatljive prirode“.
Šef NATO pozdravio sankcije protiv Minska
Istovremeno, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozdravio je spremnost zemalja-članica Alijanse i EU da uvedu sankcije protiv Belorusije, rekavši da takvi potezi pokazuju važnost zajedničkog reagovanja u sličnim situacijama.
„Pozdravljam sankcije NATO saveznika i EU protiv Belorusije“, rekao je on nakon pregovora ministara inostranih poslova NATO-a.
Kako je rekao, NATO ima jedinstven stav o incidentu sa avionom u Belorusiji i apeluje na oslobađanje privedenih, dodao je on.
Austrija: Nove sankcije Minsku pod jednim uslovom
O incidentu sa avionom „Rajanera“ govorio je i austrijski kancelar Sebastijan Kurc nakon video-konferencije sa bivšom beloruskom predsedničkom kandidatkinjom Svetlanom Tihanovskom.
Ukoliko se situacija u Belorusiji ne popravi, Austrija smatra da je prikladno da se razgovara o novim sankcijama protiv Minska u EU, rekao je on.
„Hteo bih da kažem otvoreno da, ukoliko ne dođe do poboljšanja situacije, smatramo apsolutno celishodnim ponovnu diskusiju na evropskom nivou o tome da li su potrebne dalje mere. Situacija je veoma teška, nategnuta. Smatram da je važno da mi kao EU podržimo stanovništvo i civilno društvo u Belorusiji“, izjavio je Kurc.
Prema njegovim rečima, Tihanovska je izjavila da je položaj političkih zatvorenika u Belorusiji težak. Kancelar je, sa svoje strane, rekao da je kontakt sa Tihanovskom neophodan, kao i sa vodećim predstavnicima civilnog društva kako bi na najbolji način dobili podršku.
Incident sa prinudnim sletanjem u Minsk
Avion kompanije „Rajan er“, koji je leteo iz Atine za Viljnus, prinudno je sleteo 23. maja na aerodrom u Minsku zbog saopštenja da je podmetnuta bomba. Na lice mesta su upućeni demineri. Informacije o miniranju nije potvrđena, a Istražni komitet Belorusije saopštio je da je pokrenuo krivični postupak zbog lažne prijave o miniranju.
Beloruski aktivisti za ljudska prava saopštili su da je osnivač kanala na Telegramu „Neksta“, koji se u Belorusiji smatra ekstremističkim, Roman Protasevič, leteo ovim avionom i da je priveden prilikom provere dokumenata na aerodromu u Minsku. Protasevič je u ovoj zemlji stavljen na spisak lica umešanih u terorizam. Protiv njega je pokrenut krivični postupak po nekoliko osnova, uključujući i za „organizovanje masovnih nereda“. Njemu preti kazna do 15 godina zatvora.
To je izazvalo kritiku Zapada, iako se praksa prinudnog sletanja aviona dešavala i ranije. Najznačajniji slučaj bilo je prisiljavanje aviona bolivijskog predsednika Evo Moralesa da sleti u Beč 2013. godine. Razlog za to su bile glasine da se zajedno sa predsednikom u avionu nalazi i bivši agent CIA Edvard Snouden, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama optužen za odavanje državnih tajni.
Pročitajte još: