Engleska Premijer liga je primer za sva ostala fudbalska takmičenja kada se govori o načinu organizacije, finansiranju i ustrojstvu pravila.
Osnivanje Premijer lige 1992. godine je otvorilo novo poglavlje u kolevci fudbala, a ono iz godine u godinu dobija utemeljenje koje teško da će biti dostižno za konkurente na evropskom tlu.
Premijer liga je u sredu potpisala produžetak ugovora o prodaji prava na televizijske prenose utakmica u vrednosti od 4,5 milijardi funti, za period od tri godine.
Dogovor je postignut sa sistemima Skaj sport, BT sport i Amazon prajm, a odlukom Vlade Velike Britanije takav sporazum je moguć, iako su drugi servisi, poput DAZN, negodovali jer nije bilo javnog nadmetanja za kupovinu prava prenosa mečeva.
Dogovori o pravima za prenos mečeva se dosad nisu sklapali tokom sezona, ali je Premijer liga napravila izuzetak kako bi omogućila klubovima da mogu da računaju na stabilan priliv novca u vremenu pandemijskih okolnosti.
To je i najveći razlog zašto su britanski klubovi odustali od Superlige, kojoj su ostali verni klubovi iz Španije i Italije.
Podsetimo, taj projekat je trebalo da bude finansiran američkim novcem, iz finansijske kompanije Džej Pi Morgan Čejs, ali – Britancima taj novac nije neophodan, kao što je to slučaj sa španskim i italijanskim klubovima koji grcaju u dugovima i nemaju način da zapuše sve svoje rupe.
Da li je u sukobu Superlige i UEFA pobedilo samo manje zlo u Miljanovom korneru analizirali su Gorčin Stojanović i Zoran Avramović: