Sud je u Kijevu istražio je zločine koje su nacisti počinili u mnogim regionima Ukrajine. Tribunal je zasedao od 17. do 28. januara 1946. godine u Domu oficira. „Kijevski Nirnberg“ je bio otvoren. Suđenje su detaljno pratili mediji - sovjetski listovi „Pravda“ i „Izvestija“, lokalna štampa, fotografi i snimatelji.
Brutalne naredbe
Na optuženičkoj klupi je bilo 15 nacista, od šefova do izvršitelja zlodela.
Među njima je bio i SS grupenfirer Paul Šer, načelnik bezbednosne policije i žandarmerije Kijevske i Poltavske oblasti, koji je organizovao odabir ljudi, posle koga je 142.000 stanovnika Kijeva palo u ropstvo Nemačke. Organizovane su i akcije protiv partizana i civila. Šer je predvodio masovna pogubljenja u Babjem Jaru, gde je poginulo oko 150.000 sovjetskih građana, pre svega Jevreja.
Još jedan član SS jedinica je i grupenfirer Karl Burhard, bivši komandant šeste armije na teritoriji Staljinske oblasti (kasnije Donjecke) i Dnjeprovske oblasti, vojni komandant Kijeva. Bio je organizator šest logora vojnih zarobljenika, gde su u nehumanim uslovima umrle stotine zarobljenika. Odgovoran je i za ubijanje civila i nasilno slanje u Nemačku 25.000 žena i 3.000 rudara.
SS brigadenfirer Ekart Gans fon Čamer und Osten je komandovao 213. divizijom, koja je delovala u Poltavskoj oblasti, kasnije je bio komandant glavne komande broj 392. Bio je odgovoran za mučenja i masovna pogubljenja civila, organizator logora za ratne zarobljenike u Kremenčugu.
SS oberšturmfirer, okružni komesar Georg Hejniš smatran je jednim od glavnih organizatora represija, proglašen je krivim za ubistvo 5.000 sovjetskih građana. Po njegovom naređenju, u Melitopolju je streljano 3.000 dece.
Potpukovnik Georg Trukenbrod, vojni komandant Pervomajska, Korostiševa, Korostena, optužen je za hapšenja, mučenja i pogubljenja sovjetskih građana i oko 4.000 Jevreja.
SS gaupšturmfirer Oskar Valizer, komandant Borodjanske međuregionalne komande u Kijevskoj oblasti, optužen je za organizovanje mučenja i masovna pogubljenja civila u selu Borodjanka i okolnim selima (više od 3.000 civila), spaljivanje živih ljudi u selu Mirča i kaznene ekspedicije.
Zonderfirer Fric Bekengof - zemljoradnički komandant Borodjanskog okruga Kijevske oblasti. Organizovao je konfiskaciju hrane civilnom stanovništvu (5.000 tona hleba, 10.000 tona krompira, 3.000 krava) i pljačke.
Ober-poručnik, komandant voda poljske žandarmerije Emil Fridrih Jogšat u okolini Artemovska lično je pucao na deset do 15 grupa sovjetskih građana, među kojima su bili stari, žene i deca.
Poručnik poljske žandarmerije i komandant 44. pešadijske divizije Emil Knol, dok je bio komandant logora za ratne zarobljenike u selu Andrejevka Balaklejevskog okruga Harkovske oblasti, zajedno sa svojim potčinjenima, sistematski je ubijao ratne zarobljenike i civile i stvarao nepodnošljive uslove za život.
Ober-kaplar, vojnik SS divizije „Viking“, Hans Izenman, učestvovao je u pogubljenjima sovjetskih građana u Lavovu, Berdičevu i Tarašu. Samo u Lavovu je lično streljao oko 120 ljudi.
SS oberšarfirer, šef službe bezbednosti Dnjeprodzeržinska, okruga Dnepropetrovske oblasti, Vilhelm Gelerfort, lično je mučio uhapšene. Po njegovom naređenju uhapšeno je, pretučeno i streljano oko 300 ljudi.
Podoficir, komandir čete 323. bezbednosnog bataljona Vili Majer je, zajedno sa svojim „borbenim odredom“, učestvovao u streljanju 14.000 stanovnika grada Sarni, od kojih je 220 ljudi lično ubio.
Među optuženima su bili i glavni kaplar 73. bataljona prve nemačke tenkovske vojske Johan Paul Lauer, koji je učestvovao u streljanju 100 ljudi u Lavovu i 400 u Vinici. Zatim, glavni kaplar, bivši šef kancelarije Borodjanske međuokružne ortskomandature Avgust Šadel i glavni narednik policije, bivši zamenik komandira čete policijskog bataljona „Ostland“, Boris Drachenfels-Kaljuveri.
Svedočenja na suđenju drugim nacistima su pokazala, da je cilj nacista bio da unište civile na okupiranim teritorijama Ukrajine.
„Smatrao sam da što više bude ubijeno sovjetskih građana, onda će nama, Nemcima, biti lakše da sprovedemo svoju kolonijalnu politiku“, rekao je Burhard.
Valizer je priznao da je ubijao i kažnjavao „kako bi Nemcima obezbedio veći životni prostor“. Jogšat je objasnio ubistva dece činjenicom da su im roditelji već ubijeni i zato bi im bilo teško da žive. Izenman je ispričao detalje pogubljenja: „Otprilike 45-50 ljudi je odvedeno do jama. Stajali su okrenuti prema nama i mi smo pucali mitraljezima, automatima i karabinima".
Javna odmazda
Pukovnik Terenti Sitenko, predsedavajući suđenjem, objavio je presudu 28. januara. Tribunal je proglasio krivim svih 15 optuženih „za masovna streljanja, zločine i nasilje nad civilima i ratnim zarobljenicima, razaranje gradova i sela, pljačke stanovništva i deportacije u zarobljeništvo“, odnosno za zločine predviđeno dekretom Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR-a od 19. aprila 1943. godine o kazni za nacističke zločince.
Šer, Burhard, Fon Čamer und Osten, Hejniš, Valizer, Trukenbrod, Gelerfort, Knol, Bekengof, Izenman, Jogšat i Majer su osuđeni na smrtnu kaznu vešanjem. Lauer je dobio 20 godina zatvora, a Šadel i Drahenfels-Kaljuveri po 15 godina teškog rada.
Javno pogubljenje izvršeno je sledećeg dana 29. januara u 17 časova. U centru Kijeva na trgu Kalinin postavljena je drvena skela. To je sada Trg nezavisnosti, na kome se redovno održavaju povorke sa bakljama ukrajinskih nacionalista.
Na trgu i u susednoj ulici Krešatik okupilo se više od 200.000 građana. Kadrovi dokumentarnog filma, uključujući i proceduru vešanja, pripadaju Ruskom državnom arhivu filmskih i foto dokumenata i objavljeni su na sajtu lista „Rodina“.
Na snimcima se vidi, kako ispod skele, koja se sastoji iz šest delova, dolaze otvoreni kamioni. Na kamionima su stajali osuđenici vezanih ruku iza leđa. Stavili su im omče oko vrata, kamioni su otišli, a nacisti su ostali da vise.
Pročitajte još: