Srpski teniser ima najbolji ritern svih vremena, bekhend mu je u sličnom rangu, ali ništa se ne može porediti sa njegovom sposobnošću da mentalno nadjača protivnika.
Čak je i njegov stil igre takav da češće igra ne tako da on pruži svoj najbolji tenis, već da protivnika onemogući da uradi isto.
To mu je tokom bogate karijere donelo mnogo velikih pobeda, odnosno preokreta u mečevima koje, žargonski rečeno, nije smeo da dobije.
Italijanski teniser Mateo Beretini je nedavno Novaka uporedio sa Kobijem Brajantom zbog smirenosti pod velikim pritiskom, a sličnih primera kroz prošlost ima mnogo.
Iz brojnih izjava najboljih tenisera sveta možemo zaključiti šta je Novakova najveća prednost, ali jedna stvar se uvek isticala ispred ostalih – njegova „glava“.
Samim tim je izuzetno teško odrediti koji Novakov „kambek“ je bio najbolji – jer ih je bilo mnogo neverovatnih i čudesnih. Tri meča se, ipak, ističu ispred ostalih. Što zbog uloga, što zbog načina povratka, što zbog protivnika u vidu veličine kakva je Rodžer Federer.
Najskorije smo imali priliku da vidimo kao osvaja petu titulu na Vimbldonu, kada je 2019. godine preokrenuo meč protiv miljenika londonske publike.
U tom meču koji je trajao skoro pet sati srpski teniser je bio lošiji rival, pa je mu je za prvu brejk loptu bilo potrebno tri sata igre i tri i po seta.
Prvi primer njegove mentalne snage je taj što je, i pored loše igre, u prva dva taj-brejka uspevao da izađe kao pobednik i izbori se za meč u pet setova.
U poslednjoj deonici meča je pokazao neverovatan karakter kada je Rodžer napravio brejk, servirao za trijumf i imao 40:15.
Novak se nije predao, osvojio je četiri poena u nizu, a onda nešto kasnije, ponovo u taj-brejku, iščupao pobedu.
Na kraju – 7:6, 1:6, 7:6, 4:6, 13:12
Švajcarski teniser mu je i ranije bio „mušterija“, najčešće na US openu.
Prvi neverovatan preokret Đoković je napravio u polufinalu Otvorenog prvenstva SAD 2010. godine, kada se četvrti put na tom turniru sastao sa Federerom.
U prethodna tri duela je doživeo poraze, a svi su već videli Rodžera u velikom finalu sa Rafaelom Nadalom.
Federer je poveo sa 2-0 u setovima, ali su usledili veliki povratak i izjednačenje, te je pobednika odlučivao peti set.
Ipak, Srbinu je tada ponestalo snage i Švajcarac je došao do 5:4, a zatim i do dve vezane meč lopte na riternu.
Novak je nekako uspeo da spasi obe, osvoji svoj servis gem, a onda brejkom dokrajči protivnika i plasira se u finale posle skoro četiri sata borbe.
Na kraju – 5:7, 6:1, 5:7, 6:2, 7:5
Godinu dana kasnije – ista meta, isto odstojanje.
Đoković i Federer su se ponovo sastali u polufinalu US opena 2011. godine, a Rodžer je ponovo imao sve u svojim rukama. Ovog puta i sigurnije nego pre.
Ovog puta Rodžer je krenuo odlučnije i to mu je donelo ogromnu prednost od 2-0 u setovima.
I pored toga, Novak nije klonuo duhom i nastavio je da igra sa verom u sebe, što mu je donelo izjednačenje u setovima.
Federer je, baš kao i godinu dana ranije, nakon izgubljenog četvrtog seta zaigrao sjajno u odlučujućem i došao do prednosti od 5:3.
Švajcarac je servirao za pobedu i imao 40:15, a onda je usledio Novakov ritern viner koji je, kako je kasnije priznao, odigrao zatvorenih očiju.
Federer je propustio i drugu meč loptu i potpuno „potonuo“, a Novak je osvojio četiri gema zaredom i drugu godinu zaredom dosta iskusnijeg protivnika poslao kući kada to niko nije očekivao.
Na kraju – 6:7, 4:6, 7:3, 6:2, 7:5