„Kada vidimo u kakvoj smo situaciji sada, gledajući iza sebe, možemo reći da bi situacija bila bolja da smo pre godinu dana pristali na povratak pet regiona. Ali ko bi u Jermeniji poverovao da je to pravi put? Veoma mali broj ljudi, uključujući mene, ne bi poverovalo, jer je bilo mnogo neizvesnosti“, rekao je Pašinjan.
On je primetio je da je alternativa oružanom sukobu bio povratak pet regiona, bez konkretnog statusa Karabaha.
Premijer je naveo da jermenska strana nije preduzela takve korake prvih dana eskalacije sukoba u Karabahu u septembru, pošto su sukobi u početnom periodu bili uspešni, a uslovi za povratak regiona se nisu pominjali.
„Učinili smo to nakon što je postalo očigledno: da ne postoji način da se napravi zaokret u ratu, a cilj je bio da se izbegne najgori razvoj događaja“, rekao je premijer.
Prekid vatre u Karabahu
U ponedeljak je objavljeno da su lideri Rusije, Jermenije i Azerbejdžana usvojili zajedničku izjavu o prekidu vatre u Karabahu. Prema ovoj izjavi, u Nagorno-Karabahu potpuni prekid vatre počinje 10. novembra, Azerbejdžan i Jermenija zaustavljaju se na svojim zauzetim položajima, a moraju i da razmene ratne zarobljenike. Takođe, u Karabahu će biti stacionirani ruski mirovnjaci.
Tokom noći su u Jerevanu održani protesti zbog najave o završetku rata u Karabahu. Nekoliko vladinih zgrada je uništeno. Premijer Jermenije je u svetlu tih protesta pozvao sve koji nemaju nikakve veze sa razbojništvima da odu kući i izjavio da je „čist“ pred svojom domovinom i jermenskim narodom.
Premijer Jermenije Nikol Pašinjan je izjavio da je ovaj sporazum za njega bio izuzetno teška odluka. Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev je potpisivanje dokumenta nazvao predajom Jermenije. Prema njegovim rečima, sporazum je najkorisniji za Baku, sada je vojna faza završena i mogu preći na politička pitanja.
Pročitajte još:
https://ria.ru/20201110/karabakh-1583955173.html