U proseku, žene žive šest do osam godina duže od muškaraca. Međutim, nije se znalo da to važi i za čitav niz divljih životinja. To je zaključak do kog je došao međunarodni tim naučnika, uključujući i biologe Univerziteta u Batu, koji su istraživali životno očekivanje 101. različite vrste sisavaca.
Rezultati njihovog istraživanja objavljeni su u žurnalu američke Nacionalne akademije nauke (PNAS).
U životinjskom svetu razlika u životnoj dobi između mužjaka i ženki je veća nego kod ljudi. Među 60 odsto životinja koje su promatrali, ženke su živele 18 odsto duže nego mužjaci, dok je kod čoveka ta razlika tek osam odsto.
Svetska zdravstvena organizacija se već duže vreme bavi pitanjem zašto su žene dugovečnije. Jedan od razloga bi mogao da bude i taj što su žene i u biološkoj prednosti nad muškarcima kada je reč o očuvanju zdravlja, a onda i u većoj starosti.
Šta nedostaje u Y hromozomu?
Svima je poznato da je i u genetskom tkivu razlika između polova ta da žene imaju dva X hromozoma, dok muškarcima nedostaje jedan krak na tom paru — zato ga zovemo Y hromozom. Ali tek nedavno je otkriveno da su baš na tim hromozomima važne genetske informacije povezane sa imunološkim svojstvima tela.
Drugim rečima, to su geni koji prepoznaju određene patološke procese i onda našem telu nalažu reakciju na određenu moguću bolest. Naravno da i muškarci imaju takve gene, ali im nedostaje čitav krak hromozoma tako da ih jednostavno imaju manje, prenosi portal Kliks.
To nije jedina zaštita: žene luče znatno više hormona estrogena koji takođe ima zaštitnu ulogu za zdravlje. Naučnici pretpostavljaju da je priroda posebno zaštitila žene — baš kao i sve ženke u svetu životinja jer su one posebno osetljive na bolesti i zapravo „odgovorne“ za novo biće dok su trudne. Međutim, ta zaštita ne traje samo za vreme trudnoće.
Kakav je to život bez ludovanja?
Svetska zdravstvena organizacija smatra kako čak ni to nije jedini razlog zašto „lepši pol“ živi duže, s obzirom da je statistički potvrđeno da su žene manje spremne da se upuste u rizik koji bi ugrozio njihovo zdravlje.
Drugim rečima, žene ređe puše, piju manje alkohola, a manje su sklone i raznim glupim idejama koje bi ih mogle ugroziti. Nije rečeno da i one tome nisu sklone — ali to ne čine tako često.
Dok se takvo objašnjenje o duvanu i alkoholu može prihvatiti kada je reč o ljudskom rodu, to ne objašnjava dugovečnost ženki u životinjskom svetu. Na tom polju, naučnici su utvrdili i ponašanje koje je specifično za određeni pol.
Odličan primer su lavovi: lavice mogu da žive čak dvostruko duže od lavova.
„Lavice žive zajedno u čoporu u kojem sestre, majke i kćerke zajedno love i brinu se jedna za druge. Odrasli lavovi pak često žive usamljeno ili sa njihovom braćom i zato nemaju takvu mrežu podrške“, objašnjava jedan od autora istraživanja, Tamas Sekeli iz Milnerovog centra za evoluciju pri Univerzitetu Bat.
Kako je u zarobljeništvu?
Ipak, ostaje još pitanja. Na primer, naučnici pretpostavljaju da i ponašanje očeva ima određenu ulogu u očekivanom životnom veku. I među životinjama ima onih koje posebno ne mare za potomka kad dođe na svet, ali i ima mužjaka koji se tek onda svim silama trude da budu „najbolji tata na svetu“.
Cena koju tako plaćaju za svoje zdravlje često bude i veća nego što je plaćaju ženke nošenjem i brigom za mladunce.
Ipak, mnogo toga su tek pretpostavke i potrebno je još mnogo pouzdanih podataka da bi se utvrdila tako velika razlika u dugovečnosti među polovima. Ovi istraživači sad svoje podatke upoređuju sa postignutom starošću životinja koje se drže u zatočeništvu.
Prednost tih informacija jest što ih ima mnogo — svi zoološki vrtovi vode tačnu evidenciju kad je rođena i kad je uginula pojedina životinja. Ali ti podaci nisu sasvim pouzdani jer i u životinjskom svetu se događa da se umire od očaja i dosade iza rešetaka.
Pročitajte još: