Srpska redakcija Sputnjika laureat je specijalnog priznanja. Od dvanaest TV reportaža koje su ušle u najuži izbor za nagrade, čak tri su iz redakcije Sputnjik: "Sputnjik sa hakerima u Velesu: Da li su ovi ljudi srušili Hilari", „Decu ti neću oprostiti“ Maše Radović i „Živ sam da im i ovakav smetam“ Senke Miloš u okviru Sputnjikovog specijalnog projekta 20 godina od NATO agresije.
Nagrađena reportaža
Imao je 18 godina kada ga je kompjuterski miš odveo pravo u globalnu politiku. Ni manje ni više, kaže legenda, s grupom mahom mladih iz makedonskog gradića Velesa pomogao je Donaldu Trampu da postane predsednik Amerike.
„Nisam bio najmlađi u tome, u mojoj srednjoj školi to je bilo prilično popularno, kao neka vrsta sporta“, priča momak koji se predstavio kao Dimitar. Studira veb-dizajn u Skoplju. Rođen je i odrastao u Velesu, gradu koji je nekad u Jugoslaviji nosio atribut „Titov“ i bio poznat po porcelanu, tekstilu, topionici bakra i cinka. Hiljade zaposlenih sa dobrim platama. S raspadom Jugoslavije i tranzicijom sve je nestalo preko noći. Danas fabrike sablasno samuju bez radnika koji, ako im se posreći da nađu bilo kakav posao, primaju obično između 200 i 300 evra. A jedina fabrika koja radi je izgleda „fejk njuz“ fabrika.
Proradila je u jeku američke predizborne kampanje. Neko se setio da šema „zaradi preko interneta“, koja je dotad donosila poneku paru sa sajtova o estradnim zvezdama i zdravom životu, može da se upregne u političku mašineriju.
Po kafićima u Velesu nezvanično „svi sve znaju“, ali zvanično niko neće da priča. Dimitra uspevamo da ubedimo i posle mnogo peripetija razgovaramo s njim u zavučenoj kućici do koje se stiže vijugavim uličicama Velesa, ponegde toliko tesnim da može da prođe samo jedan automobil.
„Čitav ’biznis‘ počeo je kad su dvojica prijatelja shvatila da mogu da zaista lako zarade proizvodeći ’fejk njuz‘ ili senzacionalne vesti, pišući o Donaldu Trampu. A to funkcioniše zato što su klikovi Amerikanaca najvredniji. Ljudi su to skontali i počeli da prave veb-sajtove namenjene Amerikancima. Plan je bio da se zaradi“, otkriva Dimitar za Sputnjik. Ne želi da otkriva lice, kako tvrdi, ne zato što je opasno da ljudi saznaju ko je, nego zato što je Veles mala sredina, a on neće publicitet.
„Nije to nešto što ćete staviti u svoju radnu biografiju. Jesam zaradio, ali to i nije neko naročito dostignuće“, kaže samokritično.
Sve se vrti oko novca
Mnogi zapadni mediji i tim Hilari Klinton Trampovu pobedu pripisuju „ruskim hakerima“ i „big data“ analitičarima, a tvrde da je i Veles bio deo te priče. Dimitar podvlači da je prvi i jedini motiv za njega bio novac, a ne politička agenda niti afirmisanje Donalda Trampa. A zaradio je, kaže, „veoma mnogo“.
Neki su zgrnuli milione, a ne samo stotine hiljade dolara, priča Marija, još jedna veleška „internet preduzetnica“. Ni ona ne otkriva pravo ime niti lice pred kamerama zbog,kako kaže, priča koje kruže o nekima koji su dali ovakve intervjue. I ona priznaje da se sve vrtelo oko para, a decidno negira mogućnost da joj je neko naručivao ili plaćao da se bavi time. „To je isključivo privatna inicijativa“, naglašava i dodaje da zahvaljujući tome zarađuje koliko treba za neki pristojan život.
Ima tridesetak godina. Trebalo joj je dan-dva da savlada veštinu i uskoro je zarađivala oko tri hiljade evra mesečno radeći tri-četiri sata na dan. A početno ulaganje je svega 40-50 evra.
„Ne morate da imate bogzna šta. Neki normalni laptop koji ne košta puno ili koji već imate, ne morate da kupujete nešto novo. Ne morate da imate neki posebni softver da bi ste to radili. Kupujete sajt, kupujete domen, spejs za vaš sajt i krećete sa poslom“, objašnjava.
Takvih kao ona i Dimitar u Velesu je, tvrdi, 200-300. Dosta njih je prošlo kroz školu Mirka Češelkoskog, čoveka koji ima višegodišnje iskustvo vođenja veb-sajtova, čija su ciljna grupa bili Amerikanci. Polaznike svog kursa učio je kako da im sajtovi izgledaju profesionalno i legitimno, kako da pronalaze viralne priče i obrađuju ih tako da deluju još senzacionalnije, ali i kako da prave „fejk njuz“. Češelkoski danas u Skoplju vodi školu internet biznisa i marketinga, a sa njegovog sajta mami poruka: „Kako da zaradite 2.300 evra ZA JEDAN DAN“. Potrebno je osnovno poznavanje engleskog i rada na kompjuteru, želja i entuzijazam za savladavanje novih tehnika i znanja, precizira Češelkoski i obećava: „Ja vam lično garantujem minimum 1.000 dolara mesečno“. Ko se ne bi na to upecao!
Zašto Tramp a ne Hilari?
Kao šumski požar u Velesu su se tokom američke predizborne trke otvarali sajtovi koji su se u nju aktivno uključili. U Velesu su neki bili i registrovani na određena imena i adrese.
Višespratnica kraj Vardara u ulici Blagoj Nečev br. 80 bilo je sedište sajta USADAILYREPORTS.COM. Ispred klupa pod nadstrešnicom na kojoj sedi devojka, malo dalje klinci ćaskaju na igralištu. Čovek koji stiže na biciklu podozrivo gleda našu novinarsku ekipu. Stariji penzioner koji se vraća iz prodavnice noseći samo hleb otvoreno gunđa. Dojadili im novinari, domaći i strani, koji bi da isteraju na čistac da li je i ko umešao prste u Trampove veleške botove. Kod druge adrese, u Kumanovskoj 16, odakle je iz neugledne privatne kuće operisao još jedan sličan sajt, obazriviji smo i nekoliko puta prolazimo automobilom osmatrajući neće li neko ući ili izaći.
Većina tih sajtova je, tvrdi sagovornik Sputnjika Dimitar, sada zatvorena. Njegov sajt je „Gugl“ zatvorio u junu ove godine. Funkcionisali su tako što bi na provajderima poput godaddy.com ili hostgater.com kupovali domen i hosting i pravili svoj veb-sajt.
„Kada napravite veb-sajt, instalirate na njemu Vordpres, što je program koji koristite na veb-sajtu, tako da to radite kao neku vrstu bloga. Radite tako da deluje što je moguće legitimnije, pa to liči na prave vesti, i počinjete da objavljujete članke. Recimo, ako imate 50-60 članaka na veb-sajtu, podnosiš molbu za partnerski status, da se objavljuju reklame na tvom veb-sajtu. Najpopularniji i onaj sa kojim svi rade je ’Gugl adsense‘ i on zaista donosi mnogo para. Dakle, klikovi Amerikanaca su najdragoceniji“, potanko objašnjava Dimitar.
Kako kaže, targetirali su samo Amerikance i vesti o Donaldu Trampu zato što su oni donosili dosta klikova, pa dakle i dosta para. „Bila je to veoma velika šansa i zato je postalo toliko popularno. Jedan je probao, video da ima uspeha i onda su svi to počeli da rade“, kaže. Da, među vestima je bilo i lažnih vesti, ali većina su bile, dodaje, samo senzacionalne — uzmete jedan članak, malo ga ispinujete i napravite „klikbejt“ Ali zašto baš takav da ide na Trampovu vodenicu? Zašto Tramp a ne Hilari?
„Dosta mojih prijatelja je pokušalo da radi vesti o Hilari, da izbacuje informacije o Berniju Sandersu, ali jedino su vesti o Donaldu Trampu bile klikabilne i jedino priče o Trampu veoma mnogo šerovane“, otkriva Dimitar koji smatra da je to zato što je Tramp rekao svojim pristalicama da ne treba da gledaju mejnstrim medije jer su oni u SAD „fejk njuz“.
Zato su Trampove pristalice počele da traže alternativne izvore informacija, pa su se, da bi ih dobili, okrenuli Fejsbuku, otud i toliko velike grupe na Fejsbuku sa stotinama hiljada ljudi koji podržavaju Trampa i u tim grupama šeruju priče koje su za Trampa. „Mi u Velesu smo ukapirali da su Trampove pristalice u tim grupama i počeli smo da šerujemo priče upravo na njima“, priča Dimitar. Dodaje da on lično Trampa nikad nije stvarno podržavao a da nije mnogo razmišljao o posledicama, želeo je samo da zaradi. Politika ga, međutim, interesuje i prati je, posebno američku.
„Nisam Trampov pristalica, ali volim da se informišem o američkoj politici. Ako me pitate, pristalica sam Bernija Sandersa, ali on nije donosio mnogo para, pa nismo mogli da ga podržimo“, navodi mladi Velešanin.
Nastaviće se…