Tek što je počela javna rasprava o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ili kratko rečeno o izvršiteljima, a već je izazvala različite komentare. Posao izvršitelja je u startu, još od 2011. godine kada je donet zakon, dočekan sa velikim podozrenjem zbog same činjenice da njihova primanja procentualno zavise od veličine duga koji uspeju da „uteraju“. To je odmah izazvalo sumnju u opravdanost mnogih izvršenja, uz ocenu da su im data velika ovlašćenja, u potpunoj nesrazmeri sa odgovornošću.
Šta donose izmene zakona?
Prema oceni pravnika Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“ Jovana Ristića, činjenica da se Zakon za proteklih osam godina dva puta ekstenzivno menja dovoljno govori o tome koliko je bio manjkav. On kaže da je za pohvalu to što je predlagač učinio napor da ga učini jasnijim i ukazuje na dobre poteze, ali i one loše odredbe koje su i dalje ostale takve.
Ristić za Sputnjik konstatuje da su definitivno bolje i socijalno odgovornije odredbe koje su zajedno sa organizacijom „Krov nad glavom“ predložili Radnoj grupi, a ona ih podržala.
„Na neki način se sada štiti krov nad glavom. Prvi put imamo prepoznatu kategoriju doma u Zakonu o izvršenju. Ojačano je takozvano načelo srazmere što bi narodski trebalo da se zove nemojte klati vola za kilo mesa. Dakle, da se izbegavaju situacije u kojima se za mali dug oduzima imovina daleko veće vrednosti“, objašnjava pravnik „Efektive“.
On je precizirao da predlog predviđa da se dužniku ne može uzeti stan ukoliko je reč o dugu za komunalne usluge čija glavnica ne prelazi 5.000 evra. Upravo dugovanja za komunalije su, kako kaže, najjrasprostranjeniji u Srbiji i pretežan deo građana ima problem sa tim.
Ukazujući na dobre strane predloženih izmena, Ristić objašnjava da je njima smanjena kvota zadiranja u plate i penzije zaduženih građana.
Prema aktuelnom rešenju izvršitelji su mogli da opciguju čak dve trećine plate kako bi namirili bilo koji dug. Strašno je kada penzioneru uzmete dve trećine penzije, ili od minimalne polovinu, kakav je sada slučaj, ističe on.
Prema predloženim izmenama od minimalne penzije neće moći da se uzme više od jedne desetine, a od minimalne plate najviše jedna četvrtina, a maksimalno polovina primanja. Uvedene su, praktično, tri kategorije, objašnjava on, zavisno od toga da li je plata, odnosno penzija iznad proseka, ispod proseka, ili minimalna.
Ristić napominje da ima dobro urađenih rešenja u oblasti pravnih lekova i precizira da je proširen krug razloga za izjavljivanje žalbi i prigovora. Do sada građani nisu mogli to da učine kako bi obustavili izvršenje.
Preciznijim i boljim je učinjen takozvani zahtev za otklanjanje nepravilnosti koji se do sada nije mogao ulagati protiv zaključaka izvršitelja, zbog čega je, kako napominje, izostajala sudska kontrola njihovih akata kada krene sprovođenje izvršenja.
Ristić naglašava još jednu dobru novinu.
„Proširen je krug stvari koje se ne mogu pleniti. To je jako dobro. Kod zemljoradnika je bio cenzus tako da do 10 ari njihovog zemljišta nije smelo da se pleni, a sada se, pored toga, od plenidbe izuzimaju i njihove poljoprivredne mašine, pribor za rad“, ističe sagovornik Sputnjika i napominje da nije reč samo o sredstvima za rad zemljoradnika, nego i zanatlija i advokata.
Ostavljena im je, dakle, mogućnost da rade, zarade i namire dug.
Dobra odluka za građane je i uvođenje licitacija koje će od 2020. godine biti i elektronske, kao i povećanje iznosa jemstva koje treba da bude položeno da bi se, kako navodi Ristić, sprečili marifetluci i obaranje cene nekretnina u izvršnom postupku.
Ilustrujući značaj toga ukazao je na dosadašnje primere kada je zbog duga neko primoran da prodaje nekretninu u izvršnom postupku, pri čemu je iznos tog duga na početku dramatično manji od iznosa vrednosti nekretnine. A onda se prvo u proceni, a zatim u samom postupku prodaje, cena nekretnine toliko smanji da na kraju iznos duga bude veći od cene po kojoj se nekretnina prodaje. Dešava se da se prema ljudima koji su tako ostali bez krova nad glavom dalje nastavlja sprovođenje izvršenja, objašnjava on za Sputnjik.
Ristić, međutim, nije propustio da ukaže na manjkavosti.
„Šta je loše? Ono na šta stalno ukazujemo, a to je odgovornost izvršitelja. Nigde se predloženim izmenama zakona ne uvodi njihova pojačana odgovornost. A ona bi trebalo da bude da se izvršitelj lakše učini lično i materijalno odgovornim za nepravilnosti koje strankama napravi u izvršnom postupku“, navodi pravnik „Efektive“.
U tom kontekstu on je, pre svega, ukazao na velike probleme sa dostavom pisma o rešenju i zaključak o izvršenju. To pismo, kako napominje, do dužnika ni ne dođe i on ni ne zna da ima problem.
„Kao u Kafkinom ’Procesu‘ vi saznate da se protiv vas vodi proces pošto je već postalo kasno. Ostave vam rešenje o izvršenju na oglasnoj tabli suda posle navodno dve neuspele dostave što može vrlo lako da se fingira. Onda to relativizuje sve one dobre stvari koje se tiču pravnih lekova. Bez kažnjivosti nema odgovornosti. Izvršitelji i dalje uživaju status nekoga ko je nedodirljiv“, nema dilemu Ristić.
Lošim smatra i to što su drugim odredbama praktično relativizovane one odredbe o socijalnim pravima građana.
„Kada izvršitelj nekome blokira račun u banci, što se često dešava, umesto da vam blokira platu kod poslodavca ili u PIO fondu, on to zaobiđe i udari na vaš račun“, napominje on i dodaje da dužnik ima samo tri dana da primeti da ga je banka blokirala i da je došlo do prenosa sredstava na izvršiteljev račun. Ukoliko ne reaguje u tom roku on gubi sva socijalna prava koja su mu data.
Ristić na kraju ukazuje na još jednu lošu stranu predloženih rešenja. Kažnjavanje ljudi koji u pokušaju da pomognu dužniku solidarno sprečavaju izvršenje, ovaj pravnik je nazvao bezobrazlukom. Nimalo, kaže, nije pooštrena kaznena politika protiv izvršitelja, a ojačava se kaznena politika protiv građana koji su ukazali na probleme u ponašanju izvršitelja.
„Šalje se jedna loša poruka građanima. Dali smo vam socijalna prava, ali su zato izvršitelji neprikosnoveni. Njima ne možete ništa, samo ćemo da im dajemo nova ovlašćenja, a sudsku vlast ćemo i dalje da umanjujemo“, zaključio je Ristić, koji smatra da predlog izmena zakona nikako ne bi terebalo donositi po hitnom postupku.
Pošto je u toku skraćena javna rasprava o tom predlogu u trajanju od 20 dana, on naglašava da bi rasprava trebalo da bude kakve su uobičajene javne rasprave, od grada do grada, kako bi građanima bila objašnjena predložena zakonska rešenja.
Umesto sadašnjeg dopisivanja sa Ministarstvom pravde i organizovanja okruglih stolova na kojima učestvuju predstavnici pravosuđa, javna rasprava bi, kako kaže Ristić, trebalo da uključi javnost, a to znači i predstavnike Advokatske komore i organizacija civilnog društva koji će da zastupaju prava građana.