Drugim rečima, završena je glavna trasa panevropskog saobraćajnog koridora 10 koji se proteže od Austrije do Grčke, preko starog auto-puta „Bratstvo i jedinstvo građenog u vreme SFRJ.
Koliki je značaj izgradnje te deonice auto-puta kroz Srbiju?
Dr Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, objašnjava da će auto-put doneti direktne prihode državi Srbiji i to na više načina. Prva i najbrža će biti kroz naplatu putarine.
„To je najopipljivija i najdirektnija korist i prema procenama Svetske banke, koja je zajedno sa državom Srbijom finansirala i izgradnju ovog dela auto-puta. Oni smatraju da će u roku od 30 godina biti povraćeno dve trećine ulaganja, ali i da će putarina obezbediti takozvano tekuće finansiranje. To znači da bismo u tom vremenskom periodu, najverovatnije, povratili uložena sredstva, posle čega bi nam auto-put ostao na korišćenje bez finansijskog opterećenja njegove izgradnje“, ističe profesor Savić.
Indirektna korist od tog projekta je mnogo veća, pre svega za privredu koja živi od auto-puta ili koja izlazi na njega, kaže profesor Savić.
„Skratiće se putovanje i obezbediće se jednostavnija, bezbednija i brža komunikacija u svakom smislu. Još veća korist dolazi od tranzita putnike i tranzita robe“, naglašava on.
Profesor Savić dodaje da zahvaljujući tome što Rumuni i Bugari nisu uspeli da spoje drugi koridor koji ide preko teritorije Evropske unije, prema Grčkoj i Bliskom i Srednjem istoku, Srbija će izgradnjom ovog dela Koridora 10 povratiti celokupan tranzit i putnika i robe.
„Prema procenama iz Ministarstva saobraćaja i građevine očekuje se da će biti 55 miliona putnika, odnosno da će se tranzit putnika povećati za 20 miliona. A kad bi samo svako od njih ostavio po jedan evro u Srbiji, to je 20 miliona evra na godišnjem nivou, a biće, uveren sam, mnogo više“, navodi on.
Sagovornik Sputnjika napominje da je infrastruktura jedan od pet faktora koji svakoj zemlji obezbeđuje snažan razvoj privrede, a u našem slučaju i dolazak stranih investicija. Obrazlažući svoju tvrdnju Savić je izneo podatke da je Užice pre 30 godina bilo među deset najrazvijenijih industrijskih gradova bivše SFRJ, dok je danas slepo crevo i jedan od retkih gradova u Srbiji koji nema stranog investitora.
„Osnovni razlog za to je upravo slaba komunikacija između tog grada i stranaca koji žele da dođu u Srbiju. Koridor 11, koji je u izgradnji, otvara taj prostor. Treba reći da se u neposrednom zaleđu Užica nalaze i najnerazvijeniji delovi Srbije, a ovo im daje šansu da se pre svega u privrednom smislu oporave. S druge strane, lokalni proizvođači voća i povrća moći će brže da stignu do tržišta“, napominje Savić.
Pored ovoga, u blizini dva koridora su i sve destinacije značajne za razvoj turizma od Stare planine do Kopaonika, ističe naš sagovornik. Putevi će pomoći i razvoj sela, jer oni više nego išta otvaraju neki prostor i daju šanse.
Profesor dr Slobodan Aćimović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu deli mišljenje svog kolege o značaju Koridora 10, dodajući da je najbitnija stvar svake države u domenu infrastrukture i saobraćajne politike ulaganje u nove puteve i železničke trase.
„Ono što mene naravno raduje je da smo ovaj deo ka Makedoniji završili i da ćemo brzo završiti i krak koji vodi ka Bugarskoj. Nema boljeg podstreka razvoju ekonomije neke regije od kvalitetnih puteva. Sva istraživanja pokazuju da se najveći broj investicija, posebno stranih, direktnih, locira maksimalno blizu nekog auto-puta. Tako je i kod nas u poslednjih 15 godina, gde je čak, prema mojim nekim istraživanjima, 95 odsto stranih direktnih investicija locirano na maksimum 50 kilometara udaljenosti od Koridora 10“, naglašava sagovornik Sputnjika.
U isto vreme on je siguran da će ovaj smer ne samo ubrzati saobraćaj, koji je prema pokazateljima Puteva Srbije u neverovatnom porastu između 10 i 15 odsto. Taj procenat će posle završetka Koridora 10 nastaviti da raste.
„Svaki završetak modernih puteva, a to znači i put Beograd-Južni Jadran, takozvani Koridor 11, koji će prolaziti kroz Zapadnu Srbiju, a koji je u delu do Čačka urađen i ubrzo će biti puštena deonica od Obrenovca do Čačka, odakle će se nastaviti ka Požegi, pozitivno će uticati na investitore, a samim tim i na podizanje kvaliteta života u tom kraju. Znači, na povećanje zaposlenosti… Sva istraživanja u vezi sa izgradnjom puteva pokazuje da se sa njihovom gradnjom postiže efekat povećane privredne aktivnosti“, ističe dr Aćimović.
Ekonomski jaka država je i politički stabilnija, dodaje on, što je za nas bitno kao malu državu, a za koju je Jovan Cvijić odavno rekao da je „kuća nasred druma“, posebno važno. Ako je već tako, to ne treba da nam bude mana, već šansa, kaže dr Aćimović.
Trasa auto-puta kroz Grdeličku klisuru najteža je deonica južnog kraka Koridora 10, a njena vrednost je 350 miliona evra. Na ukupno 26,3 kilometara, na veoma teškom terenu, uspešno je savladano devet velikih kosina, izgrađeni su petlja Predejane, dva tunela Predejane i Manajle, ukupne dužine 2,8 kilometara, i 36 mostova, a regulisano je i šest kilometara korita Južne Morave. Izgradnja auto-puta kroz Grdeličku klisuru je zbog geologije najkomplikovaniji projekat kod nas, ali i u Evropi. Na tim deonicama je ugrađeno 250.000 tona asfalta i uklonjeno 650.000 kubika kamena. Južni krak Koridora 10 u Srbiji je dug 74 kilometara, a radovi na najtežoj deonici u Grdeličkoj klisuri trajali su šest godina.