Radni tim sastavljen od predstavnika naučnih institucija, poljoprivrednih fakulteta i instituta, koji je pre mesec dana predložio Nacionalni savet za malinu, došao je do stava da proizvodnja kilograma maline košta 139,3 dinara, rekao je za Sputnjik Radović, istakavši da su sa tim upoznati i predstavnici Vlade. To nije otkupna cena, već proizvođačka cena kilograma maline sa prosečnog roda od osam tona po hektaru.
I ta cena, kako je podvukao, za proizvođača nema ekonomsku računicu. Tačnije, kad malinu proda za tu cenu, proizvođač je praktično — na nuli.
Radović napominje da su predstavnici Vlade saglasni sa time da je proizvođačka cena kilograma maline 139,3 dinara, a kilograma kupine od 60 do 80 dinara, zavisno od sorte. To je, kaže, potvrdio i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović na sastanku koji je održan pre tri dana.
Na pitanje koliko bi trebalo da iznosi otkupna cena maline ove godine, ako je proizvođačka nepunih 140 dinara, predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina kaže da bi ona trebalo da bude 1,45 evra da bi se „nešto malo zaradilo“. I to je, dodaje on, realna minimalna otkupna cena koja, zavisno od ponude i tražnje, može samo da raste.
Radović, međutim, smatra da je sa nedavnog sastanka posebno značajan dogovor sa predstavnicima Vlade koji treba da doprinese uređenju tržišta, što će Vlada na narednoj sednici pretočiti u odluke i uredbe.
„Imate šest tačaka koje su jako bitne za proizvođače, a to je da vlada uredi tržište. U petak, 5. aprila, na sastanku je dogovoreno da vlada donese odluku da je obavezno stavljanje etikete na naš domaći proizvod na kojoj će pisati ’Malina iz Srbije‘, kako se ne bi uvozila jeftinija malina iz BiH, Poljske… i potom izvozila pomešana sa kvalitetnom srpskom malinom“, ukazuje Radović.
Takođe je dogovoreno da radno telo na čelu sa premijerkom prati kompletnu situaciju, kako izvoznici to ne bi zloupotrebljavati i uvoziti malinu, a izvozili je kao srpsku.
Dogovoreno je da PDV od osam odsto, koji je ukalkulisan u cenu kilograma maline, država vraća poljoprivrednom proizvođaču, a ne kao dosad otkupljivaču i hladnjačaru, precizirao je Radović, ističući da će i to u četvrtak biti na vladi.
„Mi se nalazimo u najtežoj situaciji otkako postoje malina i kupina. Ove godine je 50 odsto manje maline nego prošle godine, suva je i bolesna… Tražili smo da Vlada i Ministarstvo poljoprivrede hitno organizuju stručne timove i da izađu na najugroženije terene, a to su moravičko-zlatiborski i na jugu zemlje. Treba da vide da li se malina smrzla, da li je zaražena, je li u pitanju bolest. Ako se nastavi ovakvo opadanje maline, mi ćemo za dve godine uvoziti malinu za naše potrebe, nećemo biti lideri kakvi smo bili u svetu i u Evropi“, upozorio je Radović.
Dodao je, takođe, da će na vladi biti i odluka o stopiranju tužbi protiv proizvođača koji nisu 2012. i 2013. izmirili dug za mineralno đubrivo koje je išlo preko Robnih rezervi. Vlada je taj dug otpisala, ali Robne rezerve nisu sprovele odluku Vlade, nego su tužile proizvođače i Vlada će doneti odluku da tužbe budu povučene.
Na pitanje kako će reagovati hladnjačari na stav proizvođača o tome kolika bi trebalo da bude otkupna cena, sagovornik Sputnjika napominje da su i oni početkom aprila bili na sastanku u Vladi.
On podseća da hladnjačari imaju tri predstavnika i u Nacionalnom savetu, tako da su svesni svega i čak su rekli da će im faliti 30.000 do 40.000 tona da poštuju ugovore iz 2018. godine, a da sada na lageru imaju samo maline lošijeg kvaliteta.
„Nijednog momenta nismo tražili da nam ni Vlada, ni država, ni predsednik odrede otkupnu cenu. Mi smo tražili da se uredi tržište, da se zaštite srpski proizvod i srpski seljak, a to je na ovaj način koji su oni prihvatili. Čekamo da se to na Vladi realizuje, da se donesu te mere i da institucije rade svoj posao“, rekao je predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina za Sputnjik.
Prošle godine se malina, već decenijama u svetu prepoznatljiv srpski brend, otkupljivala u proseku za sto dinara po kilogramu. Radović je u septembru upozorio da je pitanje koliko će se maline proizvesti naredne godine, i kakva je perspektiva ulaganja u te zasade. Problem je nastao kada je pre dve godine dosta jeftinije maline uvezeno iz BiH i okruženja i mešano sa domaćom dobro poznatom po izuzetnom kvalitetu, čime je formirana niža otkupna cena u 2018. Tako smo, kaže Radović, prošle godine imali proizvodnju od oko 60.000 tona, a pojavljivalo nam se u izvozu 110.000 tona.
Zbog neuređenog tržišta i diktiranja uslova od strane hladnjačara — izvoznika, neki su odustali od gajenja maline, a neki davali malinjake u zakup, ali je bilo malo zainteresovanih.
„Decenijama smo imali 15.000 hektara pod malinama i proteklih godina kada je to išlo malinjaci su počeli i po Vojvodini da se dižu. Bilo ih je na 21.000 hektara“, kaže za Sputnjik naš poznati agroekonomski analitičar Branislav Gulan. Nismo se još vratili na 15.000, ali više od 17.000 hektara nemamo, tvrdi on za Sputnjik.
Naš rod malina se kreće oko 60.000-70.000 tona i uglavnom sve izvozimo, kaže on.
Prošle godine smo od izvoza malina uzeli 226 miliona dolara, napominje Gulan i ilustrujući koliko nam je to bitna stavka u spoljnotrgovinskoj razmeni, napominje da smo od izvoza kukuruza, po čemu smo takođe u svetu poznati, inkasirali 230 miliona, od pšenice 196 miliona dolara, a jabuka 101 milion.
„Maline su uvek činile skoro 10 odsto izvoza poljoprivrede, a sada je to manje. Izvoz poljoprivrede je prošle godine dostigao vrednost od 3,3 milijarde dolara“, precizirao je sagovornik Sputnjika.
Bitka za srpsku malinu, koja je uvek bila među četiri prve u svetu, tek predstoji jer nam se, kaže on, smanjio i prinos po hektaru. To je osim struke prepoznala i država, koja je sa 65 odsto počela da subvencioniše podmlađivanje ili nove zasade srpskim sortama maline.