Filip Riker postao je poznat srpskoj javnosti još 1999. godine kao predstavnik za štampu američkog izaslanika Kristofera Hila na pregovorima u Rambujeu, što znači da je sve do potpisivanja Kumanovskog sporazuma bio deo ekipe Ričarda Holbruka.
Ovih dana pojavili su se i tekstovi u medijima da „Amerika traži novog Holbruka“ za rešavanje kosovskog problema, zbog čega deo javnosti strahuje da bi Riker mogao da sprovede „buldožer diplomatiju“ nad srpskim nacionalnim interesima, kao što je to učinio njegov prethodnik pre 20 godina.
Međutim, rotacije u Stejt departmentu su toliko česte da ih je teško i ispratiti i one odražavaju institucionalnu krizu u SAD, objašnjava za Sputnjik Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Blizu polovine ljudi u Stejt departmentu je podnelo ostavke od dolaska Trampa na vlast do danas i stalne promene „jednih koji se smenjuju i drugih koji dolaze“ ukazuju na nepostojanost kadrovske strukture, kao i na drugačiju situaciju nego što smo imali devedesetih godina prošlog veka. U tom kontekstu malo šta će se promeniti, kako u odnosu SAD prema Balkanu, tako i prema njihovom lokalnom radu ovde na terenu, smatra sagovornik Sputnjika.
Kad je reč o Rikerovoj biografiji, Proroković kaže da ga ne bi ni u jednom smislu poredio sa Ričardom Holbrukom, iako i on dolazi iz tog miljea američkih demokrata. Sarađivao je sa Hilom i Holbrukom, bio je ambasador u Makedoniji, vrlo je blizak sa Hilari Klinton i zbog svega toga naš sagovornik očekuje da se nastavi politika koja je do sada vođena.
„Ipak, te promene koje je Tramp pokušao da sprovede u pojedinim delovima sveta, a tiču se spoljne politike SAD, na Balkanu se uopšte nisu osetile. Ta demokratska ekipa je nastavila da vodi regionalnu politiku i da daje ključne impulse u određivanju Vašingtona prema regionalnim odnosima. Sa druge strane, okolnosti su u toj meri promenjene, kako na Balkanu, tako i u Evropi i na globalnoj ravni, da čak ni jedan Holbruk ovde ne bi mogao da završava poslove koje je završavao pre 20 godina“, konstatuje Proroković.
On podseća da je pre 20 godina na Balkanu bio vrlo ograničen ili gotovo nikakav ruski uticaj, da nije bilo ni ekonomskog ni političkog uticaja Kine, a da je Turska bila „na brodu SAD“ i da se njena regionalna politika isključivo sprovodila u okvirima američke globalne strategije. Takođe, odnosi između EU i SAD su bili idilični, a danas svega toga nema i „teško će bilo kakve promene u kadrovskoj ravni doneti nešto spektakularno, kako nama, tako i Sjedinjenim Državama“.
Bez obzira što je Riker proveo godinu dana kao ambasador SAD u Iraku 2007/2008. godine, Proroković smatra da on nije predstavnik Holbrukove „buldožer diplomatije“, jer je „zavrtanje ruku“ bilo moguće kad su okolnosti bile drugačije.
„Kaže Kisindžer: ’Dajte mi jednu diviziju tenkova, pa ćete videti kako sam ja dobar pregovarač‘. Međutim, te okolnosti su značajno promenjene. Riker je bio i ambasador u Makedoniji nepune tri godine (2008-2011), pa ne vidim da je postigao nekakve velike rezultate. Sumnjam da će i ovde biti nekakvog ’zavrtanja ruku‘ i nešto drugačijeg pristupa nego što smo gledali prethodnih godina, jer ipak je američki uticaj ovde kopnio“, naglašava Proroković.
SAD jesu i dalje najvažniji činilac regionalne bezbednosti na Balkanu, ali njihov uticaj ni izbliza nije onoliki koliki je bio pre tri godine, a kamoli u periodu kad je za naš region bio zadužen Ričard Holbruk.
„Tako da, pretnji će možda biti, posrednih ili neposrednih, biće tih propagandnih akcija gde će se Riker predstavljati kao Supermen koji dolazi ovde da reši stvar, ali okolnosti su takve da ja ne vidim da će nekih krupnijih promena biti“, ističe naš sagovornik.
Jednostavno, kontinuitet u koji smo ušli će se nastaviti, smatra Proroković i dodaje da SAD imaju dva strateška cilja na Balkanu. Prvi je da ometaju izgradnju „Turskog toka“, odnosno da ga spreče na svaki mogući način, a drugi je da pokušaju da uguraju sve balkanske države u NATO.
Na pitanje koliko dugo bi Riker mogao da ostane na poziciji pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, Proroković odgovara da je to toliko teško prognozirati i da ni u Vašingtonu ne postoji čovek koji bi mogao da dâ odgovor na to pitanje.
„Riker se održao u američkim strukturama kao jedan od retkih sa ogromnim iskustvom, ali za njega ima izazovnijih pozicija od ove na koju bi trebalo da dođe i pitanje je da li će on američkoj administraciji zatrebati na nekom drugom mestu, pa će ga premestiti, ili će se baviti nama u kontinuitetu“, zaključio je Proroković.
Pedesetčetvorogodišnji Filip Riker bio je i portparol Stejt departmenta 2003. i 2004. godine, a posle toga četiri godine je bio zamenik šefa diplomatske misije u Mađarskoj. Po odlasku sa funkcije ambasadora u Makedoniji 2011. bio je zamenik pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, a od 2013. godine bio je u američkoj diplomatskoj misiji u Milanu. Na funkciju koju i dalje obavlja obavlja Ves Mičel dolazi sa mesta civilnog komandanta Evropske komande Vojske SAD.
Za izuzetne zasluge u javnoj diplomatiji, Riker je 2003. godine dobio nagradu „Edvard R. Marou“.