Da li treba da budemo zabrinuti zbog najnovijeg izveštaja američke Nacionalne obaveštajne agencije koji je ovih dana razmatran u Senatu? U raspravi se doduše Balkan nije pominjao, ali jeste u dokumentu, i to sa dve rečenice.
„Zapadni Balkan će, gotovo je sigurno, biti pod određenim rizikom od nasilja niskog nivoa i mogućeg otvorenog vojnog sukoba tokom 2019. Rusija će nastojati da iskoristi etničke napetosti i visoke nivoe korupcije kako bi sprečila da se zemlje ovog regiona kreću ka EU i NATO-u“, doslovno je napisano u izveštaju.
Komentarišući navode iz izveštaja, analitičar Aleksandar Pavić prvo ukazuje na pogrešan, ili, kako je primetio, zlonameran prevod ove dve rečenice koje je objavio jedan beogradski dnevnik, a koji je naveo da će „mogući oružani sukob u 2019. godini na Balkanu inicirati Rusija potpirivanjem etničkih tenzija“…
Apsolutno se nigde u izveštaju Rusija ne pominje kao inicijator oružanog sukoba koji bi potpirila etničkim tenzijama, navodi Pavić, dodajući da je to — lažna vest.
Naš sagovornik ukazuje da je ono što zaista piše, a to je mogućnost vojnog sukoba, realnost iz prostog razloga što o tome govore američki zvaničnici.
„Postoje dobre šanse za to jer se Amerika pojavljuje i kao palikuća i kao vatrogasac. Ako oni budu insistirali, pritiskali da Srbija i RS uđu u NATO i da se po svaku cenu postigne neki dogovor o Kosovu, naravno da su onda veće šanse za izbijanje konflikta. Znači, to najviše zavisi od ponašanja Amerikanaca, a onda i ostalih zapadnih sila koje ovde imaju vojnu, medijsku i finansijsku premoć na terenu“, ukazuje Pavić.
Na pitanje kakva je tu uloga Rusije, on napominje da je, kao i uloga Kine, ona za SAD, na celoj zemaljskoj kugli, negativna. One su u novoj američkoj doktrini označene kao strateški neprijatelji, odnosno suparnici, pošto jedine mogu da pariraju Americi na globalnom planu. Tako da ni Balkan, kaže on, nije izuzetak.
„I na Balkanu je Rusija viđena kao, kako oni to vole da kažu, maligni faktor. To je tako u očima onih koji žele da Amerika ostane i dalje imperija koja vlada svetom i koja ima pravo da se upliće u odnose po celoj zemaljskoj kugli“, naglašava Pavić.
Konstataciju da su od 42 strane izveštaja samo dve rečenice posvećene Balkanu, sagovornik Sputnjika ne vidi kao manjak interesa za Balkan. Naprotiv.
„Unutar Evrope u izveštaju su izdvojeni samo Balkan, Turska i Velika Britanija zbog „bregzita“. Po tome proizilazi da su upravo to glavne neuralgične tačke i uz to, naravno, ruski i kineski uticaj u Evropi. To čak i nije ništa novo. U avgustu je odlazeći američki funkcioner zadužen za Evropu i Evroaziju, Ves Mičel, naveo Balkan, zajedno sa Ukrajinom i Gruzijom, kao mesta koja su na prvoj liniji fronta u borbi protiv ruskog uticaja“, napominje odličan poznavalac američke političke scene.
Na pitanje da li to znači da treba očekivati njihove dodatne pritiske na Srbiju i Republiku Srpsku, Pavić nema dilemu: Apsolutno!
„Zato što smatraju da su završili posao sa Makedonijom, a Crna Gora je ugurana u NATO, sada su ostali još samo Srbi, jedini koje kvare NATO idilu ne samo u ovom delu Evrope, već praktično u celoj Evropi. Sada će sve snage biti stavljene na razne vrste pritisaka na RS i Srbiju da se uguraju u NATO, ili da se kako-tako vežu za NATO, ako baš ne mogu da se uguraju“, smatra on objašnjavajući da je to zaokruživanje NATO-a Americi neophodno kako bi napravila jedinstven front prema Rusiji.
Kada kažu da je moguć oružani konflikt na nižem nivou, šta to znači sa američke tačke gledišta?
Odgovarajući na to pitanje Pavić kaže da niži nivo može da bude mnogo toga, od terorističkih napada do nereda koji su izazvani pa mora da reaguje policija ili vojska. A Amerikanci su, dodaje on, majstori u tome i znaju kako se to radi.
„Mogu opet da radikalizuju stanje na Kosovu i Metohiji. Mogu da nateraju RS da reaguje ako ustavni sud BiH bude prihvatio inicijativu Bakira Izetbegovića da se ospori ime Republike Srpske koja je već rekla da će, ako do toga dođe, sazvati posebnu sednicu i reagovati. Onda neko u centralnim institucijama u Sarajevu, uz podršku zapadnih zemalja, može da kaže kako RS razbija Dejton i da probaju da primene neke represivne mere. Postoji čitava paleta mera koje oni mogu da urade“, kaže sagovornik Sputnjika i dodaje:
„Važno je napomenuti da prst koji treba da pritisne to dugme nije u Moskvi nego u Vašingtonu, Briselu, Londonu, Berlinu, Parizu.“
I analitičar Dragomir Anđelković ukazuje na činjenicu da je Balkan bure baruta koje se najčešće potpaljuje sa strane.
„Kada se priča o ratovima na Balkanu, to može da bude nečija tendenciozna namera da se izaziva strah i haos i to koristi za geopolitičke ucene i pritiske. Ratovi su mogući, ali ta mogućnost nije takva da bi pričali o velikoj verovatnoći. Ratovi na Balkanu proizilaze iz stranog podmetanja ratova“, kaže on za Sputnjik.
Po oceni Anđelkovića, u ovom slučaju, cilj je da se blokiraju oni centri moći na Zapadu koji su spremni na saradnju sa Rusijom i da se nametne atmosfera što veće tenzije, odnosno da se mobilišu snage protiv Rusije.
„Priča se da je Rusija faktor koji može da napravi probleme na Balkanu, a mi dobro znamo da Rusija nikada nije napravila probleme na Balkanu, već su to pre svega izazivali neoliberalni centri moći na Zapadu koji su danas u defanzivi“, ističe sagovornik Sputnjika.