Etnolog Dragoljub Antonić za Tanjug kaže da je 10. januara 1919. donet zakon o izjednačavanju Julijanskog i Gregorijanskog kalendara, u doba Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kao i da do tada Srbi nisu koristili taj kalendar, niti su slavili Novu godinu po Gregorijanskom kalendaru.
„Mi smo se uvek držali starog kalendara i po njemu je sada 7.527. godina“, kaže Antonić i dodaje da je neobična bila žurba da se već 10. januara 1919. godine donese taj zakon, iako je mir u Versaju potpisan tek 28. juna 1919. godine.
Kako navodi, nejasno je zašto se Srbija kao država-pobednica u Prvom svetskom ratu odrekla svog kalendara.
„Ta žurbu je stvorila rimska kurija, to nije nikakva tajna, rimokatoličko sedište u Rimu, i oni su po svaku cenu hteli to da nametnu i osim kalendara nametnuli su još dve stvari — latinično pismo, koje se do tada nije koristilo u Srba i dodatak u himni Bože pravde“, navodi Antonić.
Proslave Nove godine su počele u Jugoslaviji šezdesetih godina, kaže Antonić i dodaje da je to bilo u doba jeftinih kredita, dobrog materijalnog standarda.
Kako kaže, pre toga Srbi su slavili Božić, a pre Božića i tri praznika kada su davali poklone — Detinci, Materice i Oci.
„Tada je to sve ugurano u ovo i proglašeno je da treba nešto da se nađe pod jelkom ili pod Badnjakom za Božić, a to u stvari sa verom i našom pravoslavnom tradicijom nema neke velike veze“, objašnjava Antonić.
Kaže i da je neizostavna jelka u vreme dočeka Nove godine došla sa severa, iz krajeva zimzelenog drveća, a da je Deda Mraz izmišljen za potrebe „Koka-kole“, te da su mu dati „prerogativi“ Svetog Nikole i Božić Bate.
„Sve je to izmišljeno za potrebe potrošačkog društva, ali ja nisam strog prema tome, ako već volimo da se bavimo virtuelnom stvarnošću, verujemo u Supermena, neke druge stvari, onda možemo da verujemo i u Deda Mraza“, kaže Antonić.
Prema njegovim rečima, u narodu na početku prelazak na Gregorijanski kalendar nije lako prihvaćen, a Srpska pravoslavna crkva nikada nije ni prihvatila taj kalendar.
Dodao je da je 1945. godine ta Nova godina proglašena za državni praznik i dobijala su se tri slobodna dana, koja su se spajala i u januaru se dobijalo sedam slobodnih dana, što je pomoglo da se i proslava Nove godine kao praznik prihvati.