To što britanski kritičari optužuju popularni ruski crtać da se bavi „kremaljskom propagandom“ i da je instrument „meke moći“ Rusije, pokazuje da je popularna kultura uvek ozbiljnija od tzv. ozbiljnih stvari, kaže za Sputnjik Zoran Stefanović, scenarista i istoričar popularne kulture.
On dodaje da ima „jedna trunka istine“ u tome da su „Maša i Medved“ propaganda, ali ne zato što su autori imali takve namere, već zato što je takva priroda jake kolektivne, tradicionalne i estetske energije koju autori „stavljaju“ u dela popularne kulture.
Međutim, tu postoje dva aspekta na koja bi trebalo da obratimo pažnju. Jedan je da je popularna kultura u svojim najboljim delovima uvek nešto što doprinosi miru i planetarnoj stabilnosti, ističe naš sagovornik. Tako da je i ono što mi doživljavamo kao američku popularnu kulturu kao što su „Dizni“, „Marvel“ ili „Di-si“, uvek doprinosilo ne samo američkim ciljevima i američkoj civilizaciji, nego i svetskoj.
„U ovom trenutku, ’Maša i Medved‘ imaju, po meni, takvu ulogu i korisni su doprinos nečemu što je svetski duh. Opet, trebalo bi obratiti pažnju na političku i geopolitičku upotrebu popularne kulture i očigledno je da smo ušli u vremena kada se paranoja namerno generiše. Ušli smo u veliki sukob civilizacijskih blokova i znak napada jedne popularne kulture na drugu, čak i kad je reč o dečjim sadržajima, jeste pokazatelj i nekih budućih tokova. To možda nije utešno, ali govori o snazi koju mogu da imaju i kulturni radnici i sama industrija zabave“, kaže Stefanović.
Podsećamo da ovo nije prvi „geopolitički“ napad na „Mašu i Medveda“. Sredinom prošle godine nevladina organizacija Savet društvene bezbednosti podnela je ukrajinskom parlamentu, Agenciji za bioskope i Radio-difuznoj agenciji zahtev za zabranu „Maše i Medveda“ zbog toga što „ugrožava bezbednost Ukrajine“.
„Taj crtani film je propagandni medijski proizvod Rusije koji je veoma opasan za ukrajinsku bezbednost“, navela je u saopštenju ta NVO iz Odese i dodala da „ruski propagandisti šalju deci jasan signal — medved, tradicionalni simbol Rusije, predstavljen je kao veliki i jaki junak koji bez posledica uzima tuđu imovinu, kuće i zemlju.“
Komentarišući ukrajinske napade na popularni ruski crtani film, Stefanović kaže da je Ukrajina društvo koje je, nažalost, u stanju građanskog rata, tako da se sva komunikacija mora gledati kroz prizmu jedne velike kolektivne nesreće.
„To se ne može računati kao jedan stabilan dijalog unutar kulture i moramo to gledati kao na jezik rata, a ne jezik civilizacije. Ukrajina je područje koje je u vanrednim okolnostima i tako ga treba i shvatiti“, kaže sagovornik Sputnjika.
Na pitanje kakve bismo onda političke stavove mogli učitati u, na primer, Diznijeve crtane filmove, Stefanović odgovara da nema sumnje da mi učitavamo u umetnička dela i jak sadržaj naših etničkih kultura, kao i naše ideologije, navika i tradicije.
Međutim, to samo po sebi nije politički faktor i nije stvar odluke. U ovom momentu su „Maša i Medved“ potrebni i britanskoj i američkoj deci, koliko i ruskoj ili balkanskoj, i tu nema nikakve sumnje, smatra Stefanović.
„E sad, da li će ’Maša i Medved‘ biti shvaćeni kao deo rata, to je stvar nečije odluke. Ako ’Tajms‘ kao jedno od ključnih glasila u Velikoj Britaniji ima razloga da se osvrne i na taj crtani serijal, to znači da očigledno ta civilizacija ima nameru da i popularnu kulturu koristi kao sredstvo sukobljavanja. To mnogo govori o stanju u savremenom britanskom društvu više nego o stanju u ruskom, ili o namerama produkcije ’Maše i Medveda‘“, zaključio je Stefanović.
Kad se podvuče crta, izgleda da je britanska paranoja projektovana, namerna i pokazuje da će se odnosi sa Rusijom zaoštravati, makar i na sitnicama kao što su „Maša i Medved“. Ali tu paranoju ne bi nikako trebalo zanemarivati.