Za prvog čoveka ove izuzetno važne države Južne Amerike nadmetaće se 13 kandidata, nakon što je brazilski Izborni sud odbio kandidaturu bivšeg dvostrukog predsednika te zemlje Lule da Silve, koji je prema anketama bio favorit ovih izbora, jer služi kaznu zatvora od 12 godina za korupciju i pranje novca.
Prema rečima prof. dr Dušana Vasića sa Fakulteta za poslovne studije i pravo i bivšeg ambasadora u više zemlja Latinske Amerike, izbori u Brazilu održavaju se u trenutku kada ta zemlja polako izlazi iz recesije, inflacija je spala na četiri odsto, a domaća valuta se oporavila, pa Brazil ima šansu da ponovo bude jedan od lidera grupe BRIKS.
Brazilci, napominje, vole izbore, a na poslednjih sedam-osam izbora u toj državi prosek izlaznosti bio je čak 85 odsto.
Verovatno je da će i na ove izbore izaći veliki broj Brazilaca, jer su za njih sport, pre svega fudbal, ali i politika, nešto najinteresantnije.
Međutim, navodi naš sagovornik, ovi izbori su doveli do velike polarizacije stanovništva, čemu su doprineli socijalni problemi, odnosno podela brazilskog društva na većinski siromašni i manjinski bogati deo.
„Inače, mnogobrojni Brazilci ne samo da su u ekonomiji i u socijalnom pogledu podeljeni, u fudbalu ostrašćeni, već su i u politici snažno konfrontirani, a okolnosti u kojima čekaju izbore dodatno otežava i vrlo visok nivo kriminala, korupcije i drugih patoloških pojava“, ocenjuje prof. Vasić u emisiji „Sputnjik intervju“.
Kako je u trci za prvog čoveka Brazila veliki broj kandidata, drugi krug predsedničkih izbora zakazan za 28. oktobar gotovo je izvestan.
Profesor Vasić uveren je da će Brazilci u drugom krugu birati između levice i desnice, odnosno između kandidata koji vode u anketama — univerzitetskog profesora Fernanda Hadada koji je zamenio Lulu da Silvu kao kandidat levičarske Radničke partije, nakon što je Lulina kandidatura odbijena, i krajnjeg desničara Žaira Bolsonara, kojeg nazivaju „brazilskim Donaldom Trampom“.
Ovaj iskusni političar razbesneo je mnoge sunarodnike rasističkim i homofobičnim komentarima, ali je pobrao i velike simpatije nakon što je tokom kampanje na jednom od mitinga izboden nožem.
„Kako je mandat aktuelnom predsedniku Mišelu Temeru istekao, njegova partija, koja je u svakom smislu suprotna Radničkoj partiji bivših predsednika Lule da Silve i Dilme Rusef, istakla je novog kandidata — Žaira Bolsonara, bivšeg generala, čoveka koji je punih 26 godina bio član Senata, političara koji zagovara interese krupnog kapitala, kreće putem neoliberalizma i zapostavlja učešće Brazila u BRIKS-u i saradnju sa Kinom, a insistira na povezivanju sa SAD“, objašnjava prof. Vasić.
Uprkos tome što je u poslednjem TV duelu predsedničkih kandidata Žair Bolsonaro postigao iznenađujuće pozitivne rezultate, Vasić kaže da ni kandidat levice Fernando Hadad nije za potcenjivanje, jer je reč o osobi sa velikim integritetom.
„Hadad je bio gradonačelnik Sao Paula, najvećeg grada u Brazilu, koji ima izuzetno razvijenu i uspešnu ekonomiju. Ekonomista je, i u vladi predsednice Dilme Rusef bio je ministar obrazovanja. Levičarski je nastrojen, socijalistički orijentisan, zagovara mešovitu ekonomiju, odnosno očuvanje državnog vlasništva uz otvaranje tržišne ekonomije i zalaže se za jačanje saradnje u okviru BRIKS-a i posebno razvijanje odnosa sa Kinom. On ima širok dijapazon levičarskih opredeljenja koja koincidiraju sa onim što je zastupao njegov harizmatični lider, od strane Brazilaca obožavani Lula da Silva“, kaže prof. Vasić.
Sa druge strane, napominje Vasić, iako Žair Bolsonaro vodi u anketama i nije isključeno da će u prvom izbornom krugu imati prednost, ne treba prenebregnuti činjenicu da je uzdrmao javnost nizom kontroverznih izjava, poput onih da će „priznati rezultate izbore samo ako on na njima pobedi“, zatim da „žene treba manje da uče, a više da rađaju“, kao i da „policija mora imati odrešene ruke da ubije svakog ko na nju potegne oružje“.
„Bolsonaro zvuči kao Tramp, ali daleko od toga da ima tu snagu i ideju koju ima američki predsednik. Međutim, u Brazilu je broj ubijenih prošle godine u kriminalnim obračuna dostigao oko 63.880 ljudi, što je 175 ljudi dnevno. Dakle, kriminal, korupcija i siromaštvo daju podsticaj građanima da traže čvrstu ruku i snažnu vlast, a Bolsonaro to nudi. On se okružio predstavnicima vojske, a za svog potpredsednika predložio je takođe jednog generala kojeg prati prilično ozloglašena prošlost. To rađa strah od vojne diktature, jer čovek tako snažnog autoriteta može ubediti javnost da je potrebna čvrsta ruka i uvođenje vanrednog stanja“, primećuje Vasić.
Kada je reč o stavu SAD prema izborima u Brazilu, Vasić kaže da se dosad nijedan američki zvaničnik nije u tom pogledu izjasnio.
„Brazil je jedna od država-članica grupe BRIKS i bilo kako izjašnjavanje bi moglo da bude kontraproduktivno. Ne treba zaboraviti da je upravo Brazil proglašen za sedište nove razvojne banke, koja ima za cilj da pomogne razvoj zemalja ove grupacije, pa SAD nije potrebno stvaranje bilo kakvog rivalstva. Iako su SAD u vreme predsednika Obame iznosile velike kritike na račun Lula da Silve, činjenica je da sadašnja vlast predsednika Trampa nije negativno orijentisana prema politici koju Brazil danas vodi i nema nekih političkih sudara i velikih raskoraka između ove dve države na međunarodnom planu“, ukazuje profesor Vasić.