Među učesnicima Međunarodnog kongresa slavista u Beogradu, koji je okupio više od 1.200 stručnjaka iz celog sveta, bio je i istaknuti ruski lingvista, tipolog Vladimir Plungjan, koji je, pored ostalog, veoma zaslužan za stvaranje elektronskog nacionalnog korpusa ruskog jezika. Njegov referat o značaju i brojnim mogućnostima koje donosi digitalizacija jezičkog nacionalnog korpusa je, prema svedočenju mnogih učesnika Kongresa, izazvao veliko interesovanje filologa.
Veoma mnogo i raznovrsno se bavite jezikom, odnosno jezicima. Počeli ste od izučavanja afričkih jezika, proučavate govore Sibira, Kavkaza… Kako ocenjujete situaciju u slovenskom svetu iz ugla jezika? Koji su najizraženiji problemi u slovenskim jezicima danas?
— Problemi slavistike su, u principu, isti kao i u drugim jezicima. Potrebno je u slavistiku aktivnije inkorporirati savremene metode izučavanja jezika. Na primer, kompjuterske metode, korpusne, kojima se ja bavim. Korpusna lingvistika se veoma intenzivno razvija u slovenskim zemljama, ali je još mnogo toga potrebno učiniti da slavistika ne bi zaostajala za drugima. Što se tiče organizacije nauke, važno je da se radi na saradnji slovenskih zemalja. Ona poslednjih godina ne teče uvek kako treba i to je, naravno, potrebno ispraviti, jer zajedno možemo više da učinimo.
Ovde na Balkanu je specifična situacija kada je reč o srpskom, hrvatskom, crnogorskom i bosanskom jeziku, i to vam je poznato kao slavisti i lingvisti. Da li to treba razumeti kao lingvističko ili kao političko pitanje? Kakav je vaš stav o tome?
— Moje mišljenje, kao nekoga ko to posmatra sa strane, jeste da je reč o isključivo političkom pitanju. Apsolutizacija tih razlika i insistiranje na tome da su to različiti jezici i da su uvek bili različiti, s tačke gledišta nauke, nipošto nije ispravna. To je politika, ali mudri ljudi govore da treba biti strpljiv i da će vreme sve postaviti na svoje mesto. Naravno, naučna lingvistika neće to podržavati. Jasno je da ljudi koji se bave socijalnom politikom lingviste o tome ništa ne pitaju. To su bliski govori, uzajamno razumljivi, ali sada ljudi žele da naglase njihove razlike. Videćemo za 20, 30 ili 50 godina kako će se na to gledati, da li će se te razlike pojačati ili će se dogoditi nekakva integracija. Ili će možda svi Sloveni progovoriti na engleskom jeziku, što, naravno, ne bi bilo baš dobro.
Mogu li se te razlike razviti tako brzo, za 20 ili 30 godina?
— Obično ne. Možemo da izmislimo neke nove reči, ali teško je i u tom slučaju naterati celo društvo da ih prihvati. Da bi se u jeziku izdvojile neke suštinske razlike, potrebne su makar tri-četiri generacije koje moraju da se razvijaju izolovano. Zbog toga i treba sačekati. Ako se ispostavi da je to samo veštačka, nametnuta politika, to će jednostavno proći. Obični ljudi treba da razumeju da interesi naših političara nisu uvek podudarni s našim. Tužno je kada veštačke jezičke norme dele ljude, to nije dobro.
Kako posmatrate promene u slovenskim jezicima? Da li je uticaj interneta, medija i raznih društvenih fenomena na jezik proces koji je moguće zaustaviti?
— Obični ljudi promene u jeziku doživljavaju kao njegovo kvarenje, pogoršavanje, ali iz ugla nauke to nije tako. Ljudsko srce ne može da ne kuca. Ako se zaustavi, čovek umire. Jezik, ako se ne menja, onda je mrtav jezik, kao latinski, na primer. Pojedine forme nestaju, druge se pojavljuju, usvajaju se reči iz drugih jezika, i to nije loše. Ranije je, na primer, bilo mnogo pozajmica iz francuskog, iz grčkog jezika, a danas iz engleskog. Jezik je živi organizam koji neće pozajmljivati ništa što mu je suvišno. U finansijskoj sferi, u političkoj i drugim sferama pojavljuju se neke nove realije za koje pozajmljujemo termine iz engleskog, jer su se one pojavile u engleskom jezičkom svetu. Jezik koji pozajmljuje reči postaje jači. To je normalan proces kog se ne treba plašiti. Mi to pratimo, ima mnogo istraživanja na tu temu, ali ja bih rekao da se ništa katastrofalno danas ne događa. To se događalo u svim istorijskim periodima.
Koliko u samom engleskom jeziku ima pozajmljenica?
— Ogroman broj. Engleski jezik, zapravo, pozajmljuje reči mnogo više od ostalih jezika. Gotovo 50 procenata leksike engleskog jezika pozajmljeno je iz starofrancuskog. To je epoha normanskog osvajanja, 12, 13. i 14. vek. Ako uzmemo naučni tekst na engleskom jeziku, s mnogo apstraktne leksike, čisto engleske reči su samo predlozi i članovi. Sve ostalo su francuske i latinske reči, ali to ne smeta da engleski bude najveći svetski jezik.
Ne mogu da Vas ne pitam o afričkim, sibirskim, kavkaskim jezicima koje proučavate, to je veoma interesantno. Kakva je sudbina tih jezika?
— Nažalost, naš svet je tako ustrojen da su mali jezici u veoma lošoj situaciji, oni nestaju pod pritiskom velikih jezika u celom svetu. Negde je to ruski, negde engleski, negde španski jezik. Ljudi, zapravo, dobrovoljno prihvataju velike jezike, jer je njima samima, kao i njihovoj deci, lakše i bolje da njima vladaju, to im omogućava da nađu posao, olakšava im život. Nažalost, u savremenoj nauci nije pronađen način da se mali jezici sačuvaju i da prežive. S tačke gledišta lingvistike, to je veoma loše, jer na taj način gubimo znanje važno za civilizaciju. To je isto kao iščezavanje biljnih i životinjskih vrsta. Naš svet je raznovrstan i treba takav da bude. Šta lingvisti mogu da učine? Oni se trude da zabeleže te jezike, da naprave gramatike i rečnike, ali istovremeno mogu samo da posmatraju kako oni nestaju. Lingvisti ne mogu da zaustave taj proces, to je zadatak društva.
Kada je reč o, recimo, sibirskim jezicima, oni ne samo što imaju potpuno drugačija gramatička pravila od indoevropskih, nego izražavaju i potpuno drugačije poimanje sveta. Koliko je tim ljudima teško da savladaju velike jezike?
— Da, ti ljudi stotinama i hiljadama godina žive u specifičnom okruženju i njihovi jezici su odlično prilagođeni potrebi da se prenesu najtananije nijanse njihove sredine i tradicionalnog načina života. Ti jezici su mnogo lošije prilagođeni savremenom svetu i životu. Mnogi ljudi misle da su to veoma primitivni jezici, ali oni su, zapravo, veoma složeni. Imaju složene glagolske oblike, mnoštvo padeža, mnoštvo veoma suptilnih nijansi u značenju reči, mnoštvo modalnih oblika. Postoje, recimo, neki sibirski jezici koji su bliski mađarskom, ali mađarski je mnogo jednostavnije strukturisan nego ti sibirski govori. Ti jezici su čuvari kulture. Zbog toga bismo voleli da ih sačuvamo, a možda bi upravo savremene kompjuterske metode mogle tome da doprinesu. To bi bila prilika da mlade generacije vide da njihovi maternji jezici nisu samo pesme ili bajke koje su im pričale bake, nego da se može i četovati preko interneta na nekom od tih jezika.
Kakva je budućnost ruskog jezika, s kakvim se problemima suočava?
— Kada otvorite naše novine ili internet, videćete mnoštvo rasprava o tome kako se iskvario naš ruski jezik, ali ja mislim da on nije ni u kakvoj opasnosti u nekoj bliskoj budućnosti. To je ogroman svetski jezik, ima više stotina miliona govornika i uspešno se koristi u raznim sferama. Ruski jezik se, naravno, menja veoma intenzivno, a to nije povezano samo sa pozajmicama nego i s promenama u načinu života. Postoje neke promene u gramatici, u sintaksi, i upravo nacionalni korpus ruskog jezika omogućava da se one prate i pažljivo izučavaju. Ruski jezik ima veoma dugu istoriju tokom koje je mnogo uzimao od drugih jezika. Samo poreklo ruskog jezika je povezano s crkvenoslovenskim — južnoslovenskim jezikom. On je od početka mešavina dva slovenska jezika: na istočnu osnovu izvršen je južnoslovenski uticaj, a potom su na njega uticali i germanski i romanski jezici, francuski, na primer, holandski u epohi Petra Prvog, nemački. Francuskih reči je veoma mnogo u ruskom, ali više niko toga nije ni svestan. Na primer, reči bulevar, avangarda. Ne treba zaboraviti ni turski uticaj, to su bili susedni narodi s kojima se živelo u ratu i miru. Odnosi su se menjali, to Sloveni odlično znaju. U ruskom jeziku, na primer, postoji reč očag (ognjište), koja zvuči tako prijatno, udobno, vezana je za dom, nikome ne pada na pamet da je to turska pozajmica. Reč izba, simbol hrišćanske Rusije, nemačka je pozajmica — istuba, ogrejana kuća, tehničko dostignuće germanskih naroda koje su Rusi preuzeli. Tako i danas pozajmljujemo nazive nekih tehničkih otkrića.