U nedelju, 22. jula, Bolsonaru je objavio svoju kandidaturu, kao predstavnik Socijal-liberalne partije. Tokom govora koji je tom prilikom održao, mogla su se čuti protivrečna obećanja: u sastav vlade će uključiti predstavnike vojske, protiv kriminala se valja boriti čvrstom rukom, a najveća južnoamerička država bi što pre trebalo da napusti Pariski sporazum. Sputnjik je pitao lokalnog stručnjaka šta misli povodom kandidature konzervativno orijentisanog političara, takozvanog brazilskog Trampa.
Analitičar i stručnjak za međunarodne odnose Andres del Rio, profesor Federalnog univerziteta iz Fluminensea, za Sputnjik kaže da će rast popularnosti takve figure kao što je Bolsonaru, od kog je trenutno popularniji samo bivši predsednik Luis Inasio Lula da Silva, „staviti u neobičan položaj druge kandidate“.
Prema mišljenju eksperta, politički rast Socijal-liberalne partije uklapa se u postojeći svetski trend.
„Kao i sa Donaldom Trampom u SAD, Bolsonaru je privukao mnogo ljudi koji misle da samo neko van sistema i neko oštriji može da ’slomi‘ korupciju i tradicionalnu politiku.“
Ideju da se „politički sistem pretvori u nešto nepolitičko“, akademik posmatra kao prilično opasnu. Tim pre što u brazilskom političkom kontekstu, gde već godinama vladaju rast nezaposlenosti i duboka ekonomska kriza, koja rađa sumnje u bolje sutra, radikalne izjave Bolsonarua nailaze na podršku.
Široki krugovi u preduzetničkom i finansijskom sektoru smatraju da „Bolsonaru značajno bolje može da disciplinuje društvo, nego što bi to mogao da učini demokratski kandidat“, a sve to povodom „produbljivanja“ mera nepopularnih reformi, usmerenih na ispravljanje ekonomske situacije.
Pa ipak, Bolsonaru ima i oponente. Priličan broj medija, pre svih konglomerat „Globo“, podržava kandidata koalicije centra. Protiv konzervativnog kandidata je i činjenica da on predstavlja malu partiju sa slabom zastupljenošću u Parlamentu.
Bolsonaru je sebi dozvolio i seksističke i homofobne izjave. Na primer, kolegi poslaniku je jednom tokom zasedanja sasuo u lice: „Neću te silovati, jer ti to ne zaslužuješ“. Takođe, iz usta Bolsonarua su se mogle čuti uvredljive izjave na račun Brazilaca afričkog porekla, koji čine više od polovine ukupnog broja stanovnika. Bolsonaru je izjavio su „crnci nisu dovoljno dobri ni za razmnožavanje“.
„Sa dolaskom Mišela Temera na vlast 2016. godine, posle impičmenta Dilme Rusef i u kontekstu procesa radikalizacije čitavog regiona, ali i velikog dela Zapada, politike koje su usmerene na položaj žena, građana afričkog porekla i nezaštićenih slojeva stanovništva, našle su se na udaru i mogući dolazak Žaira Bolsonaru na vlast mogao bi da oteža situaciju“, poručuje ekspert.