Španski portal „Dijario“ najavio je da će tamošnja vlast, kada na snagu stupi zakon kojim ta zemlja želi i konačno da se obračuna sa diktatorskim režimom Franciska Franka, najverovatnije u zemlje rođenja izmestiti grobove Anta Pavelića i Vjekoslava Luburića.
Prema slovu novog španskog zakona, grobovi Pavelića i Luburića će najverovatnije, ako ne budu izmešteni, biti premešteni na neka „manje vidljiva mesta“, (čitaj: skloniti od pogleda javnosti), doći do, kako se navodi, niza vrlo čudnih dogovora po kojima bi njihovi ostaci bili transportovani u matičnu državu — Bosnu i Hercegovinu.
Pavelić je, naime, rođen u Konjicu, a Luburić u Ljubuškom.
Obojica su nakon Drugog svetskog rata bežala pod okrilje fašističkih diktatura po Španiji i Južnoj Americi kako im se ne bi sudilo za ratne zločine, pa su tako i poslednje, ili možda pretposlednje počivalište pronašli u Madridu, odnosno u Valensiji.
A kako su u Španiji, zbog peglanja ideološkog sukoba unutar nacije, slična mesta tolerisali i nakon smrti Franciska Franka, Pavelićev i Luburićev grob nisu dirali, oni se ni posmrtno nisu vraćali u BiH, još manje u Hrvatsku, kojima, kako piše „Ekspres“, nije ni palo na pamet da ih traže nazad.
Ali su se zato, napominje se, pojedine istaknute osobe itekako kompromitovale kad se ispostavilo da su posetili grobove dvojice od „najgorih zločinaca protiv čovečnosti u kvislinškom režimu NDH u Drugom svetskom ratu“.
Podseća se da je, na primer, u proleće ili leto 1996. tada 30-godišnji fudbaler Davor Šuker pozirao pored Pavelićevog groba na madridskom groblju Sakramental de San Isidro.
U crvenoj majici kratkih rukava i farmerkama pozirao je Šuker, koji je tada upravo prešao iz Sevilje u Real, i bio na vrhuncu karijere još narednih nekoliko godina, pa je angažman u Madridu iskoristio kako bi proverio da li je taj grob zaista od zlata ili običan, kameni, s ukrasnim elementima blizu kiča.
Kada su te fotografije procurile u javnost 2010. vrlo zanimljiva je, piše Ekspres, bila reakcija Ćire Blaževića, koji je, između ostalog, konstatovao da je Šuker sportista i da je najveće prijatelje imao među Srbima, poput Mijatovića i Savićevića.
„Zaboravimo prošlost! Ako se budemo tamo vraćali, onda najbolje da i jedni i drugi idemo u… “, govorio je tada Ćiro.
Ali nije to otkriće bilo i jedini skandal. Ispalo je da se Šuker nije osramotio samo zato što je obišao grob čoveka kog su čak i mase ustaša prezirale iz mnogo razloga, nego i zbog posebnog društva u kojem je tada bio.
Kasnije je, dodaje se, otkriveno da je Šuker na Pavelićevom grobu bio sa sada pokojnim Zoranom Petrovićem, koji je bio jedan od optuženih u procesu protiv tzv. zločinačke organizacije i to za sudski nedokazano naručivanje ubistva.
Treći u timu na grobu Pavelića bio je toga dana Miljenko Žaja Krojf, koji je jedva preživeo žestoku eksploziju automobila u julu 1999. usred vožnje u Dubravi, nakon koje je ostao invalid.
Godine 2003. Pavelićev grob je posetio aktuelni ministar zdravstva u Hrvatskoj Milan Kujundžić, a njegovo objašnjenje za to je bilo da tada nije bio u politici i da je tamo otišao iz radoznalosti.
„Pavelić je jedna nesrećna osoba iz hrvatske istorije“, izjavljivao je kasnije, između ostalog i za „Ekspres“, te da će iz istih razloga posetiti i Titov grob, kada ga nekada put navede u Beograd.
„Ekspres“ napominje da je ostalo nejasno da li je te 2003. organizovana grupna poseta Pavelićevom grobu.
„Ekspres“ piše da ima mnogo toga zanimljivog u tom posećivanju Pavelićevog groba, a kao posebno zanimljivo izdvajaju to što se, kako kažu, time ljudi javno baš ne busaju u grudi.
„Nije da ih je sramota da to priznaju, ali to mesto, odavanje pošte ustaškoj ideologiji i danas je u Hrvatskoj uveliko tabu, tačka zazora, iako, ima tih posetilaca i danas. S raznim motivima“, zaključuje portal.