„Bojim se da će doći do povećanja tenzija između Hrvatske i Srbije povodom obeležavanja godišnjice Oluje, ali neću ulaziti ni u kakve rasprave. Moramo biti dostojanstveni i u pobedi i u svemu onome što radimo“, rekla je Kitarovićeva u intervjuu za „Dojče vele“.
Hrvatska godišnjicu vojno-policijske akcije Oluje 4. i 5. avgusta, kada je iz nje proterano između 200.000 i 250.000 Srba, a nekoliko hiljada ubijeno ili se i danas vode kao nestali, obeležava kao Dan pobede.
Ove godine je najavljeno da će odlukom hrvatske predsednice za komandovanje ovom operacijom biti odlikovani hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač, koji su prvostepenom presudom Haškog suda najpre osuđeni na 23 i 18 godina zatvora za ratne zločine nad civilima, da bi kasnije bili potpuno oslobođeni od svake odgovornosti.
Po izlasku iz pritvora u Ševeningenu u Hrvatskoj su dočekani kao heroji.
Za hrvatsku predsednicu Oluja je, kako kaže, „čista operacija“, a zločini koje bi trebalo sankcionisati, tvrdi, dogodili su se nakon nje.
Hrvatska predsednica je i neposredno po dolasku na vlast 2015. godine na obeležavanju godišnjice Oluje u Kninu prisutnima poručila da je ta operacija „čista kao suza“.
„Kada govorimo o Kninu, govorimo o Domovinskom ratu kao o temelju savremene hrvatske države. Ono što zaista nastojim, nije da uvredim modernu Srbiju i Srbe kao narod ni na koji način. Sve kritike se odnose na velikosrpski režim Slobodana Miloševića. Štaviše, prošle godine sam otvoreno rekla da se treba pokloniti i srpskim žrtvama, civilima, koji su nevino stradali nakon Oluje“, rekla je.
Govoreći o svojoj nedavnoj poseti Spomen-području Jasenovac, zajedno sa predsednikom Izraela Ruvenom Rivlinom, Grabar Kitarovićeva je ponovila da osuđuje sve totalitarne režime — od nacizma i fašizma, do komunizma.
„Razlog zašto tamo ne volim da idem tokom državnih komemoracija možda je bio vidljiv i u mom stavu, pa možda i u mom glasu (prilikom poslednje posete). Meni je to mesto duboko emocionalno. Kad odlazim u Jasenovac proživljavam i nastojim da razmišljam, ne samo o žrtvama, već i o porodicama svih tih žrtava i da izrazim zaista duboko saosećanje“, kaže hrvatska predsednica.
„Taj zločin treba priznati, on se dogodio“, rekla je Grabar Kitarovićeva i ponovila da vlast u Hrvatskoj osuđuje sve, kako je navela, manipulacije brojem žrtava u tom ustaškom logoru tokom Drugog svetskog rata.
Smatra da bi Hrvatska trebalo da istraje na istorijskoj istini.
Izrazila je spremnost da zvanično poseti Srbiju.
„Otići ću veoma rado u Beograd kad postavimo konkretne pretpostavke za tu posetu“, kaže predsednica Hrvatske.
Objašnjava da je prethodno potrebno postići konkretan napredak, a za nju je, kaže, to pitanje nestalih.
„To je duboko humano i humanitarno pitanje i zaista saosećam sa porodicama, kako ovde u Hrvatskoj, tako i sa srpskim porodicama koje su izgubile svoje najdraže. Još uvek tražimo način da zatvorimo taj deo naše prošlosti“, kazala je Kitarovićeva.
Cilj joj je, ističe, „razvoj dobrosusedskih odnosa sa Srbijom, rešavanje otvorenih pitanja, naravno na osnovu dobrosusedskih odnosa i međusobnog poštovanja, ali i poštovanja pravila međunarodnog prava“.
„Apsolutno podržavamo sve države u našem susedstvu. Međutim, postoji i Strategija za takozvani Zapadni Balkan — koju ja iz mnogo razloga radije zovem Jugoistočna Evropa — a koja definiše da se pre ulaska svih država moraju rešiti sva otvorena pitanja. Mi smo spremni da to učinimo u duhu dobrosusedstva paralelno s procenom pristupanja EU, kako ne bi bilo blokada“, kaže Grabar Kitarovićeva.
Odgovarajući na pitanje kako sagledava mogućnost rešavanja problema Kosova predsednica Hrvatske kaže: „Ne mogu da govorim u ime Srbije, u ime Beograda, kad će biti rešeni ti njihovi međusobni odnosi, ali smatram da se paralelno i istovremeno može raditi na reformama na Kosovu“.
Hrvatska će, navela je, sa svoje strane nastaviti da podržava Kosovo na putu u međunarodne organizacije, pa i na putu ka članstvu u EU, svesna da postoji još nekoliko država (EU) koje nisu priznale Kosovo.
„Međutim, smatram da su situacija i međunarodno-pravni status Kosova mnogo drugačiji od nekih drugih slučajeva s kojima te države upoređuju neka svoja unutrašnja pitanja, a zbog čega nisu priznale Kosovo“, kazala je Kolinda Grabar Kitarović.
Inače, Grabar Kitarovićeva je u veoma opširnom intervjuu za „Dojče vele“, čiji je samo deo o odnosima sa Srbijom objavljen na sajtu tog medija, govorila o dočeku hrvatske fudbalske reprezentacije u Zagrebu nakon Svetskog prvenstva.
Ponovila je da voli neke pesme Marka Perkovića Tompsona, hrvatskog pevača koji glorifikuje ustaštvo, te da, kako je rekla, mislim da su dobre za nacionalno zajedništvo.
„Stojim iza toga“, kazala je hrvatska predsednica.