Nikola Jovanović, programski direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, zagovara stanovište da apsolutno treba da budemo otvoreni i prema drugim ekonomskim globalnim igračima kao što su Rusija, Kina, Turska ili Istočni Mediteran.
On podseća da Evropa nema jedinstven stav o proširenju, pre svega zato što u Evropi trenutno vlada ogromna podela na centralnu Evropu i na staro evropsko jezgro.
„Ta podela je ekonomska, ideološka, politička, geopolitička i ja mislim da će se sve više produbljivati. Zbog tog jaza u svakom smislu Evropa rizikuje da u nekom momentu bude i disfunkcionalna. Još gore za Srbiju je to da je onaj najuticajniji deo Evrope saglasan oko proširenja. Zapravo, da proširenja — nema“, kaže Jovanović.
On objašnjava da Francuska nikada nije bila najveći zagovornik proširenja zato što smatra da proširenje na istok daje Nemačkoj centralni položaj. Kaže i da se Francuska više zalaže za bliže veze i čak za neku vrstu Mediteranske unije.
„Francusku ne zanima previše čak ni Balkan. Makron je vrlo jasan, bez produbljivanja odnosa u evropskom jezgru nema daljeg proširenja. Berlin i Pariz nemaju konsenzus oko toga. Takođe, u prvim zvaničnim dokumentima Evropske komisije za višegodišnju budžetsku projekciju 2021/2027. nema stavke proširenje, tako da Srbija treba da se spremi na desetak godina puzeće evrointegracije“, kaže Jovanović i dodaje da naša zemlja mora naći adekvatan plan razvoja kako ne bi izgubili tih deset godina.
Konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija smatra da je Evropa u ovom momentu ozbiljna kolateralna žrtva odnosa Amerike prema Rusiji. On kaže da Amerika nije više prva sila sveta i da je na opasnoj nizbrdici, a kao razlog navodi i to što se SAD sukobljava sa zemljama kao što su recimo Iran ili Kina.
„Ako je išta dobro u posrtanju Amerike to je da će rezultirati nekim razlazom sa Zapadnom Evropom. Činjenica je da će se EU lakše okretati izvorima energije koje ima ne samo Rusija nego i Iran koji je tradicionalna bio vezan za Nemačku“, kaže Bušatlija.
On dodaje i da je Iran imao dosta značaja u posleratnoj industrijalizaciji Nemačke, a da je sada situacija takva da Evropa mora da sačuva dobre odnose s Iranom.
Diplomata i nekadašnji ambasador u Belorusiji Srećko Đukić kaže da je ruski uticaj na Balkanu dežurna tema, ali ističe da se situacija menja i da balkanske zemlje ili dobar deo zemalja shvata da neke probleme zaista ne mogu da reše bez Rusije.
„Balkan nema energije, kao ni Evropa. Bugarska koja je potopila tri velika energetska projekta — nuklearnu elektranu, ’Južni tok‘ ali i naftovod od Burgasa do Aleksandropolisa, sada moli Rusiju da se vrati na energetsko polje i traži da Rusija gradi nuklearnu elektranu“, kaže Đukić.
Ambasador dodaje da stvari jednostavno dolaze na svoje mesto i da mi moramo sarađivati sa Rusijom.
„Nemamo od koga drugoga da nabavljamo gas nego od Rusije, tako da te floskule koje se stalno ubacuju u točkove naših odnosa sa Rusijom zaista mogu se posmatrati sa šireg stanovišta — to su gvozdeni zakoni geopolitike“, kaže Đukić.