Zapad je očigledno rešen da do kraja ove godine reši kosovsko pitanje i to, očekivano, na štetu Srbije. Nije prošlo ni deset dana otkad je američki zvaničnik javno rekao da Amerika podržava formiranje Oružanih snaga Kosova. Iz Nemačke, doduše još nezvaničnim kanalima, stiže aber da će Berlin od Srbije tražiti da se ne protivi ideji da Kosovo dobije status države posmatrača u Ujedinjenim nacijama.
Ovo nije prvi put da se ovakav predlog čuje iz država koje su stvarale Kosovo, ali će biti prvi put ako to Nemačka i zvanično iznese Srbiji kao predlog, koji bi, kako mediji u Srbiji spekulišu, trebalo Beogradu u četvrtak da donese nemački šef diplomatije Hajko Mas, i to dan uoči najavljenog nastavaka pregovora Beograda i Prištine u Briselu.
Plan koji su Nemci pripremili navodno je po ugledu na model po kome je Palestina 2012. godine dobila status države posmatrača u Ujedinjenim nacijama, a na punopravno članstvo čeka dok ne bude postignut mirovni sporazum sa Izraelom.
Pavle Jevremović, bivši ambasador Srbije u Ujedinjenim nacijama, za Sputnjik objašnjava da donošenje odluke o davanju ovakvog statusa za jednu državu ne zavisi od Sveta bezbednosti, niti, u ovom slučaju, od naše volje, već od dve trećine članica u Generalnoj skupštini UN.
„Ovakav predlog za Kosovo i dosad je mogao da bude podnesen kao inicijativa od strane bilo koje države, ali je očigledno da su se čekali sigurni glasovi. Nisam siguran da će baš Nemačka biti ta koja će podneti ovu inicijativu Generalnoj skupštini UN, jer bi neuspeh bio veliki diplomatski udarac za tu državu. S druge strane, procedura je takva da Generalna skupština prvo mora da donese Rezoluciju na osnovu inicijative, pa tek onda da se pristupi glasanju“, objašnjava naš sagovornik.
Palestina je inače čekala tačno 65 godina da dobije status države posmatrača. Dakle, tačno onoliko koliko je prošlo otkako je njena teritorija podeljena da bi nastao Izrael. Do tada je glavna prepreka prijemu Palestine bio upravo Izrael, odnosno njegov moćni prijatelj SAD i njena dva saveznika u Savetu bezbednosti sa statusom stalnih članica — Francuska i Britanija. To je Rusiju i Kinu ostavilo po ovom pitanju u manjinu.
Jevremović kaže da Srbija ne mora da prizna Kosovo, čak i ako se ovaj scenario ostvari, kao i da sama uloga države posmatrača unutar UN nema neku funkciju.
„Takva država ne može da učestvuje u donošenju bilo kakvih odluka, niti u glasanju. Takav je status i Palestine, ali i Vatikana“, podseća naš sagovornik.
Međutim, ovakav status nije baš da nevažan. Ako ništa drugo, to „državi članici“ otvara vrata članstvu u međunarodnim organizacijama, ali i mogućnost da preko država prijatelja izlobiraju za njih bitne stvari, ili pak da spreče stvari koje su bitne za Srbiju.
Berlin, inače, ne krije nameru da želi da do kraja godina bude potpisan pravno obavezujući sporazum Beograda i Prištine. Nemačka je ovu inicijativu uskladila sa Amerikom, koja je ovih dana posebno aktivna kad je reč o Kosovu.
Kosovo je još pre dve godine iznelo ovakav predlog koji je tada podržala Amerika, ali do pokretanja inicijative u GS UN nije došlo jer nije postojala sigurna većina da se ovakva odluka izglasa. Da li su se stvari izmenile, u međuvremenu ostaje da se vidi, a u kom pravcu se cela priča kreće, možda će se znati već naredne nedelje posle sastanka Hašima Tačija i Aleksandra Vučića u Briselu.
Opasnost se krije i u tome što bi posmatračka uloga takozvanog Kosova mogla da bude samo međukorak ka punopravnom članstvu u UN.