Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da Kremlj ne zna čime se Skripalj bavio u Britaniji i šta bi mogao da bude razlog, ali je istakao da je Rusija spremna da sarađuje sa istragom i da je „Moskva uvek otvorena za saradnju“.
„Što se kaže, nismo dugo čekali“, rekao je Peskov, odgovarajući na optužbe o „ruskom tragu“.
Rusija još nije dobila zahtev da pomogne u istrazi, ali su zato britanski mediji požurili da u tom događaju traže „ruski trag“, a tamošnje vlasti da izriču kazne.
Zbog ovog slučaja sazvana je hitna sednica britanskog Parlamenta, na kojoj je glavnu reč imao ministar spoljnih poslova Boris Džonson, koji je rekao da je „pogrešno prejudicirati rezultate istrage“, ali da će Britanija „biti primorana da preispita svoj režim sankcija i drugih mera, kako bi stvari stavili na svoje mesto“, ako se pretpostavke koje su izneli poslanici pokažu osnovanim.
Kako je rekao, ako se utvrdi da se Moskva nalazi iza Skripaljovog slučaja, teško da će Velika Britanija moći normalno da učestvuje na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Rusiji. Vladin izvor pojasnio je da se to odnosi na učešće ministara ili drugih zvaničnika.
Džonson je u svom izlaganju podsetio i na slučaj Aleksandra Litvinjenka, bivšeg špijuna KGB-a koji je prebegao u Englesku, a koji je pre 12 godina otrovan radioaktivnom materijom u Londonu, navodeći da postoje nesumnjive sličnosti između ova dva slučaja. Taj slučaj nikad nije rasvetljen, ali su Britanci za to optužili ruske službe i lično predsednika Vladimira Putina.
S druge strane, ruski eksperti Džonsonove izjave o mogućem „ruskom tragu“ vide kao pokušaj pritiska na istragu i širenje antiruske histerije.
„U svakom incidentu britanske i američke vlasti traže nekakav ’ruski trag‘. Istraga još nije završena i jasno je da je ovde reč o pritisku na istražne organe, moguće i sudske, na pravni sistem, kako bi se ’dokazala‘ umešanost Rusije. Kada visoki zvaničnik, kao što je ministar spoljnih poslova, Velike Britanije izjavljuje kako je moguće da u tom incidentu postoji ’ruski trag‘, već je jasno da se istrazi nameće određeni pravac. Tako možete povezati sve što želite. Šta god da se desi, svuda možete da ’vidite‘ ruski trag, a potom može da usledi jačanje sankcija i bojkot sportskih takmičenja. Ali, kao što govore u Odesi, to su dve različite stvari. U svakoj akciji van granica naše zemlje tražiti ruski trag — to već miriše na ludilo“, kaže za Sputnjik politikolog Aleksandar Gusev.
Trenutno su Sergej Skripalj i njegova ćerka Julija (33) u kritičnom stanju i leže u odeljenju za reanimaciju u lokalnoj bolnici, gde su prebačeni nakon što su u ponedeljak pronađeni u nesvesnom stanju na klupi u blizini jednog šoping centra u gradu Solsberi, 145 kilometara zapadno od Londona.
Oni su otrovani za sad nepoznatom supstancom, a britanski mediji spekulišu da je reč o fentanilu, sintetičkom opijatu, za koga stručnjaci kažu da je dovoljna i minimalna doza da izazove smrt.
Britanska policija i MI-5 razmatraju nekoliko verzija događaja, kao što su „pokušaj ubistva, po nalogu države“ i „privatne nesuglasice“.
Kako god bilo i dalje ostaje glavno pitanje kome je najviše odgovaralo „smaknuće“ bivšeg pukovnika ruske vojne obaveštajne službe GRU Sergeja Skripalja, koji je u Rusiji osuđen za izdaju zbog rada za britansku obaveštajnu agenciju MI-6!
I dok Britanci upiru prstom u Moskvu, lider ruskih liberala Vladimir Žirinovski kaže da dvostruke agente najčešće ubijaju službe koje su ih vrbovale, a ne obaveštajne službe njihove rodne zemlje, jer, kako je objasnio, nakon što je agent „obrađen“, od njega služba više nema koristi.
Na njega se troši novac, on zna razne tajne, zna metode rada stranih obaveštajnih službi i metode vrbovanja.
Žirinovski je rekao da je to „sudbina svih izdajnika“ i upitao je kako to da su bivši oficir FSB-a Aleksandar Litvinjenko, oligarh Boris Berezovski i sada dvostruki agent Sergej Skripalj „posebno loše“ završili baš u Velikoj Britaniji.
Inače, Skripalj je bio jedan od aktera velike špijunske afere. On je od sredine devedesetih pa sve do 2004. godine, kada je uhapšen u Rusiji, predavao poverljive informacije britanskoj obaveštajnoj službi MI-6 za sto hiljada dolara, a takođe prodavao je i identitete agenata GRU na Zapadu. Osuđen je 2006. godine na 13 godina zatvora za izdaju, a pomilovan je 2010. godine u okviru razmene špijuna sa SAD na bečkom aerodromu, koja se smatra jednom od najvećih razmena od završetka Hladnog rata.