Još se nije stišala bura koju je ovih dana među stanovništvom Republike Srpske izazvala vest da je u Ministarstvu BiH razmatrano održavanje NATO vežbe na Manjači i to uz korišćenje aviona A-10 specijalizovanih za municiju sa osiromašenim uranijumom, a ovdašnji mediji su najavili i održavanje NATO vežbe u oktobru u Srbiji.
Vežba pod nazivom „Srbija 2018“, poput sličnih izvedenih u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, održaće se na području Mladenovca i Aranđelovca od 8. do 11. oktobra, a suorganizator vežbe je Sektor za vanredne situacije MUP-a jer će se odnositi na uklanjanje posledica vanrednih situacija i pomoć stanovništvu.
U Ministarstvu odbrane kažu da Vojska Srbije (VS) zasad nije pozvana da učestvuje na vežbi, ali i da nije isključeno njeno naknadno uključivanje, imajući u vidu da će biti uvežbavani i zadaci iz okvira treće misije VS — pomoć civilnom stanovništvu.
Oktobar će nam, dakle, biti obogaćen NATO vežbama, s obzirom na već ranije najavljenu prvu zajedničku vojnu vežbu Srbije i zemalja članica NATO-a na teritoriji Srbije, „Regeks 2018“. Kako je objasnio komandant Komande združenih snaga NATO-a u Napulju Džejms Fogo, cilj te vojne vežbe je da Vojsku Srbije upozna sa vojnim doktrinama, operativnim procesima i načinima delovanja NATO-a.
Da li se to, posle prijema Crne Gore, NATO usredsredio na pojačane aktivnosti na prostoru država koje treba privoleti carstvu Severnoatlantske alijanse i da li je to i poruka Moskvi usred novog „hladnog rata“ Rusije i SAD?
Analitičar Dragomir Anđelković za Sputnjik kaže da nije problem to što Srbija kao članica Partnerstva za mir, programa u okviru NATO-a, organizuje vojne vežbe.
„Mislim da je to regularna saradnja. Same vežbe nisu problem. Problem je kada NATO zemlje izazivaju ekscesne situacije i dižu medijsku pompu oko toga što Srbija organizuje vojne vežbe i sa Rusijom. Znači, ovde je problem samo u nepoštovanju istih principa, odnosno zahtevanju dvojnih standarda, a ne u samoj činjenici da se organizuje vojna vežba sa NATO-om“, smatra Anđelković.
Ovaj analitičar podseća da je i Rusija, dok nije zaoštrila odnose sa Zapadom, kao članica Partnerstva za mir imala zajedničke vežbe sa NATO-om.
Po oceni general-majora Vojske Srbije u penziji, prof. dr Mitra Kovača, u pitanju su geostrateške i geopolitičke igre NATO-a na prostoru Zapadnog Balkana koje se čitaju iz izjava rukovodećih ljudi i Alijanse i EU, koje se suštinski odnose na potiskivanje i kontrolu takozvanog malignog uticaja Rusije, ne samo na Zapadnom Balkanu nego i duž linije podeljenosti u Evropi.
„NATO poslednjih godinu dana upadljivo čini sve da poveća broj aktivnosti na prostoru država takozvanog Zapadnog Balkana koje nisu još postale članice NATO-a. Pogotovo to čini ubrzano nakon problematičnog prijema Crne Gore, mimo volje naroda, posle donošenja odluke o tome u Skupštini Crne Gore“, kaže Kovač za Sputnjik.
On podseća na proceduru i obavezu NATO-a da se odluke o članstvu u tu alijansu donose upravo na referendumu kako bi pridruživanje neke države bilo stabilno.
Gubljenje ugleda i autoriteta te alijanse, koja se sve više profiliše kao organizacija koja nasilno uspostavlja norme u skladu sa interesima multinacionalnog kapitala Zapada, dovelo je do ne previše javno naglašavanog, ali ipak vidljivog usmerenja na povećanje aktivnosti, kaže Kovač. Primer su, napominje, upravo Makedonija, BiH, pa i Srbija.
„Najava vežbe na Manjači je direktna politička poruka Republici Srpskoj i njenom rukovodstvu i izvesna spoljna manifestacija pritiska prema narodu, i verujem da će to u narednim mesecima i godinama biti stil ponašanja NATO-a prema državama Zapadnog Balkana koje još nisu članice. Pogotovo ukoliko ubrzano prime Makedoniju, ostaje taj srpski etnički prostor Srbije i RS koji se mora staviti pod kontrolu kako bi se nesmetano obezbedilo zaleđe za dalji nastavak širenja NATO-a prema istoku“, objašnjava general-major VS u penziji.
Podsećajući da je Ambasada SAD u Sarajevu brzo demantovala najavu da će na Manjači biti korišćena municija sa osiromašenim uranijumom, on smatra da su time računali da su smirili situaciju, jer je medijski to bilo u prvom planu, a ne problematičnost održavanja vežbe. Taj manevar ukazuje da treba računati na dinamičnu aktivnost NATO-a i na prostoru RS.
Kovač je uveren da će u narednom periodu biti još najava, ne samo vežbi, već i drugih aktivnosti koje će, kako napominje, prividno davati medijsku sliku ostvarivanja tešnje saradnje ovih država sa NATO-om i da je to prirodna veza kojoj te države teže.
Naprosto, NATO-u bi, dodaje Kovač, najdraže bilo da nemamo nikakvu saradnju sa Rusijom ili da imamo samo formalnu. To je konstanta koja se ne menja s vremenom uprkos činjenici da je Srbija otkako je 2006. godine ušla u program Partnerstvo za mir, učestvovala u oko 150 vežbi zajedno sa NATO-om. Sa Rusijom je, međutim, u poslednjih pet godina organizovano svega 12 vojnih vežbi. Te podatke su pre dva dana izneli učesnici tribine „Budućnost vojne saradnje Srbije“ u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku koji se zalaže za još jaču saradnju sa NATO-om.
Kovač napominje da je za NATO postao problem čim je došlo do povećanja saradnje Srbije sa Rusijom, kada je kroz zajedničke vežbe počeo da se ostvaruje taj neki minimalni nivo saradnje.
„Da postoji zaista iskrena volja od strane NATO-a, pa i EU, da priznaju vojnu neutralnost Srbije, ne bi im smetala ta vojna saradnja, čak bi i sami insistirali da postoji paritet. Dokle god kancelarija ruskog ODKB ne bude otvorena u Ministarstvu odbrane, kao što je pozicionirana kancelarija NATO-a, ne može se govoriti o ravnopravnosti saradnje, niti o suštinskoj vojnoj neutralnosti“, zaključio je Kovač za Sputnjik.