Oni, takođe, traže da Srbija uvede kontramere na uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Makedonije.
Prema novoj proceduri, brašno se iz Srbije šalje u Makedoniju bez makedonskih markica. Tamo se potom skladišti, a tek nakon fitosanitarnog pregleda uvoznik može da trebuje markice i potom ih istakne na proizvod. Međutim, mora i da raspakuje brašno i angažuje ljude. Ta procedura, piše „Politika“, može da potraje i mesec dana.
„Uvoznicima su time značajno povećani troškovi i posao sa Srbijom postaje ekonomski neisplativ. Realno je očekivati pad izvoza domaćeg brašna“, kaže Zdravko Šajatović, predsednik „Žitounije“.
Za srpske proizvođače, Makedonija je treće izvozno tržište na koje se godišnje plasira 30.000 do 40.000 tona brašna.
To udruženje podnelo je inicijativu ministru trgovine Rasimu Ljajiću da se makedonskoj strani odmah uvedu mere reciprociteta za neke njima važne proizvode.
Predlažu da se izaberu proizvodi koji su pakovani u ambalažu, da se nakon ulaska u Srbiju propiše obaveza skladištenja, raspakivanja i kontrole kvaliteta, kao i ponovno lepljenje deklaracija i pakovanja, uz dodatno obrazloženje da je to uobičajena procedura koja ne stvara dodatne troškove.
U Ministarstvu trgovine su za „Politiku“ rekli da su se, preko Cefte, obratili nadležnima u Makedoniji i zatražili objašnjenje u vezi sa uvođenjem novih mera na uvoz srpskog brašna.
„Procedura je u toku, pokušavamo da utvrdimo činjenice. Naš cilj je da zaštitimo interese srpskih proizvođača i izvoznika, kako brašna, tako i drugih proizvoda“, rekla je pomoćnica ministra trgovine Olivera Jocić.
„Politika“ podseća da spor u vezi sa izvozom brašna u Makedoniju traje već godinama.