„Tema vraćanja fragmenata predsedničkog aviona u Poljsku je preterano politizovana, oko nje se veštački povećava euforija, kao da ovo pitanje ima neki simbolički značaj. Međutim, praktično gledano, pitanje gde je olupina — u Rusiji ili u Poljskoj — suštinski nije bitno“, rekao je Andrejev.
Ruski ambasador je naveo da su poljski istražitelji i stručnjaci u svim fazama istrage imali potpuni pristup fragmentima. „I fragmente i ’crne kutije‘ aviona su pregledale i ruska i poljska istraga koristeći najsavremenije metode. Strasti koje se potpiruju zbog toga samo su jedno od sredstava pritiska na nas“, dodao je on.
Ambasador je objasnio da će ostaci ostati u Rusiji, jer istraga o avionskoj nesreći nije završena, a prema ruskom zakonu, pre okončanja svih proceduralnih radnji, fragmenti bi trebalo da ostanu ruskoj istrazi na raspolaganju.
„U pitanju je nešto drugo: zašto istraga do danas nije završena? Na kraju krajeva, slika o padu aviona, njegovim uzrocima i okolnostima bila je jasna već 2011. godine, kada su objavljeni izveštaji našeg Međudržavnog vazduhoplovnog odbora i poljske ’Milerove komisije‘. Od tada nije pronađeno ništa što bi dovelo u pitanje njihove glavne nalaze. Ali poljske vlasti ne zaustavljaju istragu, predlažu nove verzije — zbog čega je i ruska istraga prinuđena da nastavi rad i bavi se time“, istakao je Andrejev.
„Ono što se dešava u Poljskoj u vezi sa katastrofom u Smolensku, u Rusiji već dugo izaziva nsrazumevanje i otpor, jasno je rekao predsednik Rusije Vladimir Putin na konferenciji za novinare u Moskvi 14. decembra 2017. godine“, zaključio je ruski ambasador.
Avion Tu-154, u kojem se nalazio Leh Kačinjski, srušio se 10. aprila 2010. godine prilikom sletanja na aerodrom u ruskom gradu Smolensku, a osim predsednika u avionu je bilo još 96 osoba.
Međudržavni vazduhoplovni odbor je 2011. godine objavio završni izveštaj o rezultatima tehničke istrage, prema kojem je odluka posade da ne ode na alternativni aerodrom prepoznata kao direktni uzrok pada aviona, a sistemski uzroci bili su nedostaci u obezbeđivanju leta i pripreme posade.
Prva poljska komisija pod rukovodstvom bivšeg ministra unutrašnjih poslova Jeržija Milera došla je do sličnih zaključaka i nazvala kao uzrok katastrofe spuštanje ispod dozvoljenog minimuma predsedničkog aviona koji je krenuo da sleće uprkos gustoj magli. Sadašnje poljske vlasti nisu se složile sa izveštajem Međunarodnog odbora i zaključcima Milerove komisije i odlučile da formiraju drugu komisiju.