Kada se marta 1994. iskusni američki diplomata Metju Nimic prihvatio posla posrednika u grčko-makedonskom sporu u vezi sa imenom te otcepljene jugoslovenske republike, verovatno nije slutio da će taj spor trajati sve do sada.
Kompromisno rešenje postignuto 13. septembra 1995. godine, da službeno ime Makedonije bude Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM) tada je izgledalo prihvatljivo za sve. Međutim, makedonsko pitanje u međuvremenu se zakomplikovalo i nadišlo puko pitanje imena na koje pravo polažu i Makedonci i Grci.
I tako se Metju Nimic ponovo našao u žiži kao posrednik između Atine i Skoplja. Putuje između dve balkanske prestonice u pokušaju da pronađe rešenje koje bi bilo prihvatljivo za obe strane.
Za sada, predlog glasi Gornja Makedonija. Sa tim imenom, koje se posmatraču može učiniti kao štamparska ili gramatička greška, Nimic je prvo otišao u Atinu, gde je, kako mediji prenose, njegov predlog naišao na veliki otpor, posebno kod opozicije.
Nimicu ostaje da razgovara sa makedonskim političarima, međutim, kako navodi grčki šef diplomatije Nikos Kocijas, njegova Vlada sprema svoj predlog za rešenje spora, u kojem će tražiti promenu dva člana Ustava i njegove Preambule kao dugoročne garancije za otklanjanje svih sporova, pa i iredentizma.
U Davosu su se makedonski i grčki premijeri Aleksis Cipras i Zoran Zaev dogovorili da Makedonija povuče prvi korak ka normalizaciji odnosa — da odustane od pseudoistorije, prema kojoj su današnji Makedonci potomci antičkih Makedonaca.
Nimic, u optimističko-imperijalnom maniru poručuje da je došlo vreme za donošenje odluke, da su u pitanju nedelje razgovora, kao i da treba iskoristiti postojeći zamah.
Predloženi pojam Gornja Makedonija može se smatrati idiolektom, posebnim načinom pisanja, objašnjava profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Milo Lompar. On kaže da taj način nije uobičajen, niti standardizovan. Međutim, objašnjava on, kao svaka konvencija, a jezik podrazumeva konvenciju, ovaj pojam može da se prihvati.
„Ne vidim šta se time dobija, ali to je sada drugo pitanje učesnika u tom procesu. Jasno je, takođe, da su problemi u Makedoniji vezani za paralelizam albanskog, odnosno bugarskog uticaja i u isto vreme za problematiku vezanu za NATO i uticaj SAD koje pokušavaju, na neki način, da te različite pravce kretanja podvedu pod NATO kapu. Tako da je ovaj predlog u lingvističkom smislu moguć, ali nije uobičajen. Može se tretirati kao jedna jezička posebnost i, možda, predstavlja smokvin list koji Vladu u Atini osposobljava da izađe u susret zahtevima zapadnih sila da se problem Makedonije tako postavi, a u isto vreme omogućava dalji prodor američkog uticaja“, kaže Lompar.
Budući da se Vlada u Skoplju za malo šta pita, ključni igrač, prema Lomparevim rečima, jeste Vlada u Atini.
Politički aspekt Nimicovog „frankenštajn“ predloga za novo ime makedonske države, istoričar Aleksandar Raković komentariše kao komičan. Za Makedonce on može da bude i tragikomičan i ne može da bude usvojen, kaže Raković.
„To je neka kovanica koja je nasilno skovana, a koja, pritom, ne treba da se prevodi na strane jezike. Zamislite kako bi se to čitalo na engleskom? Svi predlozi koji dolaze su sve gluplji i gluplji. Pusti se u javnost jedan predlog, pa se pusti drugi, pa se javnost opipava… Ne mogu da razumem da je grčka strana, Cipras konkretno, prihvatila tako nešto. To kao da je predloženo Makedoncima da ga odbiju ili da, pošto je Zaev osoba slabih kapaciteta, pokuša da to nekako progura“, kaže Raković.
Ako predlog imena prođe, to je, prema Rakovićevim rečima, kraj Makedonije kao države.
Konzervativni Grci ne prihvataju nijedan predlog imena koji u sebi sadrži termin „Makedonija“, kaže Raković, što je i manjinski partner u Ciprasovoj Vladi Panos Kamenos potvrdio. Za Kamenosa jedini prihvatljiv predlog je Centralnobalkanska republika.
S obzirom na pozicije makedonske i grčke strane, Raković ne vidi rešenje u skorije vreme.
„Makedonija se našla u situaciji kada ne postoji rešenje za ime, ne postoji rešenje za državni suverenitet, jer ga Albanci osporavaju, ne postoji rešenje za potpuno zaokruživanje nacionalnog identiteta i istorije, jer to Bugari osporavaju, a nakon koraka Makedonske pravoslavne crkve (MPC) u raskolu, ne postoji više lako rešenje ni za crkveno pitanje. To je situacija kada ni za jedno ključno pitanje ne postoji lako rešenje. Najbolje je sačekati novo vreme. Možda će se roditi neka druga ideja i popraviti prilike“, smatra on.
Optimizam Metjua Nimica potiče iz toga što on nastupa sa, kako Raković kaže, američkih imperijalnih pozicija. Americi je u interesu da se pronađe rešenje problema, kako bi se Makedonija iduće godine našla u NATO-u.
Sve i da Zaev i njegova Vlada prihvate Nimicov predlog, njega mora da usvoji i Parlament Makedonije, a potvrdu mora da dobije i na referendumu. Pitanje je hoće li predlog Gornja Makedonija proći te dve instance.