Investitori takvu izjavu tumače kao preokret u odnosu na tradicionalnu monetarnu politiku SAD. Eksperti podsećaju da su svi američki ministri finansija u poslednjih 28 godina, od 1990, govorili da je snažan dolar od nacionalnog interesa za SAD. Dolar je oduvek odražavao snagu američke ekonomije i potvrđivao svoj status kao glavne rezervne valute.
„Ovo pitanje je veoma kompleksno i zahteva ozbiljan pristup. Glavni faktori ukazuju na to da je tempo rasta američke ekonomije dovoljno dobar, pa bi samim tim to trebalo da utiče i na jačanje američke valute, ali to se očigledno ne dešava. Zasad nije jasno kako će se razvijati Trampova politika u oblasti ekonomije, a to je prvo što zabrinjava ljude koji rade sa dolarima i koji u dolar ulažu. Drugo, tu je i iščekivanje smene šefa Federalnog rezervnog sistema SAD. Dodatnu zabunu stvara i nedovoljno razumevanje kakve će biti američka finansijska i monetarna politika. Treće, u svetskoj areni postoje tenzije između SAD i Kine, postoji pretnja, i vrlo je realno da će Kina i druge zemlje povući svoja sredstva iz američkih hartija od vrednosti i uticati na slabljenje američke valute. I konačno, najvažniji faktor — očigledno je da svetski monetarni sistem stoji na pragu promena i da više ne može da se zasniva na dolaru, njemu je potrebno da se nekako ’prestroji‘. Očigledno je da je ovo samo početak i da smo na tom putu“, kaže za Sputnjik ruski ekspert Mihail Beljajev.
Ekspert podseća da mnoge zemlje u svetu, makar to bilo i retorički, pokušavaju da se oslobode dolara. Pre svega su tu Rusija i Kina, koje pokušavaju da se u međusobnoj trgovini prebace na neku drugu valutu.
„Još je rano pričati o tome, ali sve ide u tom pravcu. To se neće dogoditi u narednoj godini, ali već sada možemo reći da su pred nama periodi kratkoročnog jačanja i kratkoročnog slabljenja dolara, i to može trajati još godinu ili dve. U principu, to je na horizontu, i zato s pravom možemo misliti da se era dominacije dolara u svetskoj areni već završava“, ističe Beljajev.
Podsetimo, američki ministar je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu rekao da slabiji dolar kratkoročno odgovara američkoj trgovini i da stvara mnogo mogućnosti, nagovestivši da neće pokušavati da zaustavi njen pad. On je kazao i da su SAD „u potpunosti“ posvećene slobodnoj i fer trgovini.
Njegova izjava je došla gotovo odmah nakon što je predsednik te države Donald Tramp odobrio uvođenje carina na uvozne komponente za solarne panele i velike mašine za veš, u pokušaju da pomogne američkim proizvođačima, zbog čega je Južna Koreja pokrenula spor protiv SAD pred Svetskom trgovinskom organizacijom.
U suštini, šef američkog Ministarstva finansija je jasno dao do znanja da je pad dolara, koji pratimo već nekoliko meseci, posledica ne samo tekuće ekonomske situacije, nego i svrsishodna politika monetarnih vlasti zemlje. Od dolaska u Belu kuću, Tramp je neumorno kritikovao povišeni kurs nacionalne valute, koji je doveo do ogromnog trgovinskog deficita zemlje od 500 milijardi dolara.
Ruski ekonomisti smatraju da je glavni razlog pada dolara rezultat politike Donalda Trampa i uvereni su da je to svestan, nameran potez američke vlade.
Kako objašnjavaju, slabljenje dolara prema svetskim valutama je manifestacija trgovinskih ratova, pošto slaba valuta povećava konkurentnost nacionalne robe na svetskom tržištu. Trgovinski ratovi izbijaju u prvi plan kako bi se odvukla pažnja od drugih problema, pa se u bližoj budućnosti, smatraju ekonomisti, mogu očekivati slične izjave o slabosti nacionalne valute i u drugim zemljama.
Evro ostaje stabilan
Evro je, navodi Beljajev, trenutno relativno stabilan, jer je EU preživela tešku fazu, vezanu za migrantsku krizu, potrese zbog „bregzita“, katalonskih procesa, grčke krize i sada se oporavlja.
„Evropa se sada nalazi u prilično stabilnom stanju, pokazuje sasvim dobar tempo rasta, koji je čak premašio očekivanja u odnosu na ranije prognoze. I to daje osnovu za evro, tako da on raste u odnosu na nisku tačku na kojoj je prethodno bio zbog tih navedenih negativnih faktora. Dakle, najmanje pola godine ili čak godinu dana možemo reći da će evro biti stabilan. Međutim, ne možemo govoriti o nekom drastičnom rastu i dugoročnim prognozama, s obzirom na to da je sudbina Evrope neizvesna“, smatra sagovornik Sputnjika.
Rublja ne mari za dolar
Dolar utiče na rusku valutu samo u slučaju ako se u obračunima sa drugim zemljama koristi dolar, kaže Beljajev.
„Ako ga mi kupujemo na berzi za rublje, a dolar pada, tada mi prosto kupujemo više dolara i to nam olakšava posao i, u tom slučaju, to nam odgovara. Govoriti o tome da kolebanje dolara direktno utiče na zdravlje i snagu ruske valute i na stanje ekonomije, bilo bi površno“, rekao je Beljajev.
Ekspert dodaje da na to utiču i drugi faktori: politički, poreski, ekonomski, politička klima unutar zemlje itd.
Ruski mediji navode da kada dolar izgubi na vrednosti jednu rublju, ruski budžet gubi 160 milijardi rubalja na kursnoj razlici, a to ne odgovara ni Ministarstvu finansija, ni Centralnoj banci. Stoga, vlasti kupuju dolare, povećavajući rezerve.
Takođe, visoke cene nafte pozitivno utiču na rublju i rusku ekonomiju. Glavni rizik za rusku nacionalnu valutu su, prema mišljenju eksperata, nove sankcije, koje mogu biti uvedene u februaru, kao i visoka plaćanja deviznih kredita, koje na proleće očekuju državne kompanije. Tada bi rublja mogla da oslabi prema dolaru, ali nakratko. Predstojeće Svetsko prvenstvo u fudbalu vratiće optimizam, jer će porasti tražnja za rubljom.