Srpska napredna stranka izlazi na gradske izbore sa listom ljudi koji nisu profesionalni političari, odnosno sa većinom kandidata za odbornike koji su javne ličnosti, svakako dokazane u svojim profesijama.
Rušenje javnog stereotipa
Šta najjača srpska partija hoće da dobije imenima poput Zorana Radojičića, Aje Jung, Sime Avramovića, Vesne Stanojević, Gorana Grbovića, Slobodana Nakarade, Živorada Nikolića (Žike Šarenice), Branislava Milićevića — Branka Kockice… Hoće li te ličnosti aktivno učestvovati u kampanji i, još važnije, da li će sedeti u odborničkim klupama ili je njihova uloga samo da budu neka vrsta leptir-mašne izborne liste?
Prema mišljenju Zorana Stojiljkovića, profesora na Fakultetu političkih nauka, naprednjaci ovakvim potezom šalju snažnu poruku da nije tačna neka vrsta predrasude ili stereotipa da je SNS masovna partija ljudi okupljenih oko egzistencijalnog interesa da dođu do posla i pozicije, kao i da nemaju kvalitetne kadrove koji su se dokazali u svojim profesijama i ranijem radu, nego da su to partijski komesari i komesarke u jurišu na pozicije u javnom sektoru.
„Tako da je ta vrsta stereotipa sa kojim SNS ima problem nešto što se želi otkloniti i za šta je Beograd kao prestonica, kao koncentracija obrazovanih i urbanih, prava arena i ispit“, ističe Stojiljković za Sputnjik.
S druge strane, Bojan Klačar iz Cesida kaže za Sputnjik da SNS zapravo ovakvim sastavom izborne liste prilagođava strategiju specifičnostima koje nose beogradski izbori. Te specifičnosti se, navodi Klačar, ogledaju u tome što se tu radi o jedinom nivou izbora u ovom momentu na kojima opozicija može ozbiljno da ugrozi poziciju vladajućih stranaka.
Izbori su veština mogućeg
„Drugo, prilagođava se činjenici da SNS nema takvu podršku u urbanim delovima Beograda kao što ima u nekim drugim delovima Srbije. I treće, na određen način oni ovakvom listom žele da pošalju poruku kako su spremni da utiču na neke druge ljude koji nisu političari, a negde dobro znamo da političari i političke stranke nisu na dobrom glasu kad je reč o javnom mnjenju u Srbiji“, smatra Klačar.
Iz ugla interesa SNS-a, rezonuje programski direktor Cesida, radi se o dobroj strateškoj proceni jer će oni na konto snage Aleksandra Vučića — zbog toga je njegovo ime u nazivu liste —moći da računaju na ono što su tradicionalni birači Srpske napredne stranke, a drugi ljudi koji se nalaze na listi nisu tu da pridobiju birače SNS-a nego su tu zapravo da dođu do nekih birača koji su možda bili naklonjeniji nekim drugim strankama ili koji su bili neodlučni.
„I zbog toga je odabir ličnosti takav da, sa jedne strane, može da ponudi biračima mnogo ljudi koji imaju biografije koje su bliske ljudima na svakodnevnom nivou. Dakle, radi se o ljudima koji se bave ranjivim grupama, nasiljem nad ženama, decom… Sa druge strane, izbegnuto je da na listi budu određene estradne ličnosti koje mogu da povuku negativan imidž“, analizira Klačar.
Uslovno rečeno, išlo se, dodaje on, na proverena, dobra rešenja kad je reč o ljudima koji su iz sfere kulture i umetnosti i sa njima će vrlo verovato pokušati da pridobiju birače iz urbanih delova grada.
Ovoga puta će se, predviđa profesor Zoran Stojiljković, ozbiljnije vagati oko angažmana tih javnih ličnosti.
Politička naša čaršija i uopšte javnost već decenijama je varana ovom vrstom priče i dočekala je da to budu samo pucnji u prazno, konstatuje Stojiljković, pa niko ne može 16. put da igra istu priču.
Dosta dekora, biće aktivnosti
„Zato verujem da će se ovoga puta sem tog prvog pokazatelja — ’aha, vidi koga sve mi imamo na listi‘, od velike većine tih ljudi očekivati da manje ili više budu aktivno angažovani u kampanji koja neće biti preduga, koja nekima od njih u sferi javnosti odgovara da povećaju svoj kapacitet, prepoznatljivost i publicitet, pogotovu ako je njihov zenit karijere već prošao“, ukazuje Stojiljković.
Druga stvar je da će se većina njih i naći na tim mestima u odborničkim klupama skupštine Beograda, dodaje Stojiljković, i da će jedan broj njih biti relativno aktivan u onom smislu koliko su ljudi aktivni kad se radi o njihovoj branši.
„Velike odborničke i poslaničke grupe imaju tu privilegiju, a kakav god da bude rezultat izbora, to će biti velika odbornička grupa, da mogu ljude da podele po nekim sektorima angažovanja i poznavanja problema. Tako da, recimo, kad je u pitanju kultura, obrazovanje, zdravstvo ili mediji i umetnost, treba očekivati da će se ti ljudi povremeno i angažovati“, napominje Stojiljković.
Ne bi bilo iznenađenje, sugeriše Bojan Klačar, da najveći broj tih ljudi zaista i ostane u odborničkim klupama, kao što se desilo posle republičkih izbora. Međutim, kako god da bude, napominje Klačar, malo je verovatno da će ti ljudi imati dominantnu ulogu u oblikovanju gradske politike.
„Verujem da će taj posao, bez obzira na zvučna imena, biti u rukama političara. Osim ako neki od tih ljudi ne bi bio spreman da ostavi posao kojim se bavi i da se potpuno posveti politici“, naglašava Klačar.