https://lat.sputnikportal.rs/20260509/obelezavanje-dana-pobede-secanje-na-poraz-nacisticke-nemacke-1198990353.html
Obeležavanje Dana pobede: Sećanje na poraz nacističke Nemačke
Obeležavanje Dana pobede: Sećanje na poraz nacističke Nemačke
Sputnik Srbija
Kapitulacijom Nemačke Drugi svetski rat na tlu Evrope je završen, čime je ne samo okonačan najrazorniji rat u istoriji, nego je poražena i ideologija nacizma... 09.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-09T07:22+0200
2026-05-09T07:22+0200
2026-05-09T07:22+0200
svet
svet
dan pobede
9. maj (dan pobede na fašizmom)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112238/78/1122387885_0:448:2049:1600_1920x0_80_0_0_ab66ff604f307626a244b82c9b4c00ec.jpg
Pošto je najveće napore, i žrtve, za poraz nacističke Nemačke, najmonstruoznije mašinerije zla koju je svet do tada video, dao Sovjetski Savez, u Moskvi se tradicionalno, svake godine, na Dan pobede 9. maja održava vojna parada čije je težište na odavanju pošte ratnicima koji su izneli nadljudsku borbu protiv nacizma.Nemačka je kapitulaciju u Drugom svetskom ratu potpisala u Karlshorstu, predgrađu Berlina, u štabu sovjetskih snaga, 8. maja 1945. u 22:43. a na snagu je stupila u 23:01, po srednjoevropskom vremenu. Potpisnik je bio feldmaršal Vilhelm Kajtel u ime Nemačke, dok su saveznike zastupali maršal Georgij Žukov i britanski vazduhoplovni general Artur Teder.Zbog vremenske razlike između srednjoevropske vremenske zone i moskovske, kao datum kapitulacije se u Moskvi, odnosno ranije Sovjetskom Savezu, danas Rusiji, uzima 9. maj, i on se obeležava kao Dan pobede, dok se u zapadnim zemljama obeležava 8. maj.Dogodila su se zapravo dva potpisivanje kapitulacije Nemačke, tih dana.Prvobitno 7. maja u Remsu, na severozapadu Francuske, kada je sa nemačke strane potpisnik bio general Alfred Jodl. Saveznike je predstavljao general Valter Bedel Smit, a Sovjete general Ivan Susloparov. Tada je bio prisutan i predstavnik Francuske, generala Fransoa Sevez.Pošto Staljin nije prihvatio dokument potpisan 7. maja, zvanična Moskva je postavila zahtev da se akt o kapitulaciji potpiše nanovo, u prisustvu reprezentativnih predstavnika sovjetske armije odnosno države.Pošto je general Dvajt Ajzenhauer prihvatio Staljinove argumente, novo potpisivanje dogodilo se sutradan u Berlinu, odnosno Karlshorstu, a akt potpisan u Remsu tretiran je kao preliminarni.U naknadnom, konačnom tekstu kapitulacije, nagalašeno je da se nemačke trupe imaju, svuda bez razlike, predati lokalnim zapovednicima savezničkih snaga.To je bilo važno zbog činjenice da su Nemci nameravali da se predaju zapadnim saveznicima, pri čemu je postojala ideja da se otpor Sovjetima možda nastavi.Zahteve sovjetskog vrha saveznička komanda je odmah uvažila, podrazumevajući i insistiranje da se kapitulacija potpiše na najvišem novou, i to u Berlinu, središtu zla, nesumnjivo iz simboličkih razloga.Tako se dogodilo da se Dan pobede, zbog razlike u vremenskim zonama, obeležava 8. maja na Zapadu, a u Rusiji, ranije Sovjetskom Savezu, i mnogim drugim zemljama 9. maja.Prva velika Parada pobede održana je u Moskvi 24. juna 1945.Moskvom su tada, pod zidinama Kremlja, prodefilovali prekaljeni ratnici koji su izneli gigantsku borbu, donevši ne samo pobedu svojoj zemlji nego i uništenje nacizma, uz prikaz zarobljenih znamenja poraženih, kao ratnih zastava, i kolone zarobljenika.Šestogodišnji Drugi svetski rat okončan je konačno kapitulacijom Japana 2. septembra 1945.Rat na Pacifiku završen je pošto je upotrebljeno i atomsko oružje, čime su Japanci primorani na kapitulaciju.Tokom Drugog svetskog rata, život je izgubilo oko 60 možda i do 70 milona osoba. Približno 20 miliona bili su vojna lica. Među njima, 1.706.000 bili su građani Jugoslavije, prema navodima koje je zvanični Beograd izneo tokom procesa nacističkim zločincima u Nirnbergu.Na tlu Jugoslavije otpor ostataka nemačkih snaga obustavljen je tek 15. maja.Posebno je važno da je porazom nad Nemačkom poražen nacional-socijalizam, ideološka konstrukcija čija je rasistička doktrina dovela do uništvanja čitavih etničkih grupa. Takozvanim "konačnim rešenjem" koji su nacisti osmislili, ubijeno je oko šest miliona Jevreja, uz još milione nevinih žrtava drugih, Kineza, Rusa, Poljaka, Srba.
https://lat.sputnikportal.rs/20260509/tacno-u-9-sati-u-subotu--samo-na-sputnjiku-velika-parada-pobede-iz-moskve-1198942557.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, dan pobede, 9. maj (dan pobede na fašizmom)
svet, dan pobede, 9. maj (dan pobede na fašizmom)
Obeležavanje Dana pobede: Sećanje na poraz nacističke Nemačke
Kapitulacijom Nemačke Drugi svetski rat na tlu Evrope je završen, čime je ne samo okonačan najrazorniji rat u istoriji, nego je poražena i ideologija nacizma, odnosno fašizma.
Pošto je najveće napore, i žrtve, za poraz nacističke Nemačke, najmonstruoznije mašinerije zla koju je svet do tada video, dao Sovjetski Savez, u Moskvi se tradicionalno, svake godine, na Dan pobede 9. maja održava vojna parada čije je težište na odavanju pošte ratnicima koji su izneli nadljudsku borbu protiv nacizma.
Nemačka je kapitulaciju u Drugom svetskom ratu potpisala u Karlshorstu, predgrađu Berlina, u štabu sovjetskih snaga, 8. maja 1945. u 22:43. a na snagu je stupila u 23:01, po srednjoevropskom vremenu. Potpisnik je bio feldmaršal Vilhelm Kajtel u ime Nemačke, dok su saveznike zastupali maršal Georgij Žukov i britanski vazduhoplovni general Artur Teder.
Zbog vremenske razlike između srednjoevropske vremenske zone i moskovske, kao datum kapitulacije se u Moskvi, odnosno ranije Sovjetskom Savezu, danas Rusiji, uzima 9. maj, i on se obeležava kao Dan pobede, dok se u zapadnim zemljama obeležava 8. maj.
Dogodila su se zapravo dva potpisivanje kapitulacije Nemačke, tih dana.
Prvobitno 7. maja u Remsu, na severozapadu Francuske, kada je sa nemačke strane potpisnik bio general Alfred Jodl. Saveznike je predstavljao general Valter Bedel Smit, a Sovjete general Ivan Susloparov. Tada je bio prisutan i predstavnik Francuske, generala Fransoa Sevez.
Pošto Staljin nije prihvatio dokument potpisan 7. maja, zvanična Moskva je postavila zahtev da se akt o kapitulaciji potpiše nanovo, u prisustvu reprezentativnih predstavnika sovjetske armije odnosno države.
Pošto je general Dvajt Ajzenhauer prihvatio Staljinove argumente, novo potpisivanje dogodilo se sutradan u Berlinu, odnosno Karlshorstu, a akt potpisan u Remsu tretiran je kao preliminarni.
U naknadnom, konačnom tekstu kapitulacije, nagalašeno je da se nemačke trupe imaju, svuda bez razlike, predati lokalnim zapovednicima savezničkih snaga.
To je bilo važno zbog činjenice da su Nemci nameravali da se predaju zapadnim saveznicima, pri čemu je postojala ideja da se otpor Sovjetima možda nastavi.
Zahteve sovjetskog vrha saveznička komanda je odmah uvažila, podrazumevajući i insistiranje da se kapitulacija potpiše na najvišem novou, i to u Berlinu, središtu zla, nesumnjivo iz simboličkih razloga.
Tako se dogodilo da se Dan pobede, zbog razlike u vremenskim zonama, obeležava 8. maja na Zapadu, a u Rusiji, ranije Sovjetskom Savezu, i mnogim drugim zemljama 9. maja.
Prva velika Parada pobede održana je u Moskvi 24. juna 1945.
Moskvom su tada, pod zidinama Kremlja, prodefilovali prekaljeni ratnici koji su izneli gigantsku borbu, donevši ne samo pobedu svojoj zemlji nego i uništenje nacizma, uz prikaz zarobljenih znamenja poraženih, kao ratnih zastava, i kolone zarobljenika.
Šestogodišnji Drugi svetski rat okončan je konačno kapitulacijom Japana 2. septembra 1945.
Rat na Pacifiku završen je pošto je upotrebljeno i atomsko oružje, čime su Japanci primorani na kapitulaciju.
Tokom Drugog svetskog rata, život je izgubilo oko 60 možda i do 70 milona osoba. Približno 20 miliona bili su vojna lica. Među njima, 1.706.000 bili su građani Jugoslavije, prema navodima koje je zvanični Beograd izneo tokom procesa nacističkim zločincima u Nirnbergu.
Na tlu Jugoslavije otpor ostataka nemačkih snaga obustavljen je tek 15. maja.
Posebno je važno da je porazom nad Nemačkom poražen nacional-socijalizam, ideološka konstrukcija čija je rasistička doktrina dovela do uništvanja čitavih etničkih grupa. Takozvanim "konačnim rešenjem" koji su nacisti osmislili, ubijeno je oko šest miliona Jevreja, uz još milione nevinih žrtava drugih, Kineza, Rusa, Poljaka, Srba.
