Proevropsku rumunsku vladu srušila prevelika odanost Briselu?
© AP Photo / Vadim Ghirda
Pratite nas
Vlada koju je vodio dojučerašnji premijer Rumunije imala je poražavajući efekat po narod naše države i 100 odsto sam siguran da je ovo snažan signal da takva politika koja je tako očigledno protiv nacionalnih interesa mora da se prekine, kaže rumunski političar i advokat Danijel Čitić nakon izglasavanja nepoverenja proevropskoj vladi u Bukureštu.
Parlament u Rumuniji izglasao je nepoverenje vladi Ilije Boložana, a prema objavljenim rezultatima glasanja, 281 poslanik glasao je glasao "za“ što znači da je proevropska koaliciona vlada izgubila poverenje parlamenta.
Boložan je vodio manjinsku vladu od kraja aprila prošle godine, ali je nedavno levičarska partija Socijaldemokrate – najveća u parlamentu, zatražila njegovu ostavku, a potom napustile koaliciju četiri proevropske partije i udružila se sa krajnje desnom opozicijom kako bi pokrenule glasanje o nepoverenju.
Pala zbog nedostatka nacionalnog aspekata
Sličan scenario dogodio se pre tačno godinu dana kada je 5. maja 2025. tadašnji premijer Marsel Čolaku podneo ostavku zbog neuspeha kandidata njegove koalicije u prvom krugu predsedničkih izbora, što je on video kao gubitak legitimiteta vlade.
Kako mediji navode, za pad vlade u Bukureštu presudan je bio sukob oko ekonomskih mera, nakon što je premijer uveo strogu štednju kako bi smanjio budžetski deficit od oko devet odsto BDP-a.
S druge strane, Danijel M.V. Čitić, rumunski advokat i predsednik političke partije Koalicija za naciju, za Sputnjik objašnjava da je Vlada Ilije Boložana pala jer je njena politika bila potpuno antinacionalna a efekat te politike bila je potpuna katastrofa među rumunskim narodom.
„Zato je prirodno što je vlada pala 5. maja. Parlament Rumunije je ozbiljno shvatio svoju ulogu. Uradio je ono što je moralo da se uradi. Vlada nije imala nikakvu viziju u bilo kojoj oblasti i jedina njena politika je bila da sve proda i da uzme mnogo kredita za kupovinu oružja od SAD, a posebno od Nemačke. Štaviše, pozajmljivala je novac da bi ga dala Ukrajini. Šta reći onda o toj vladi? A rešiti problem je veoma jednostavno: vlada Rumunije moraće da ima potpuno drukčiju perspektivu i da radi potpuno drukčije. Ne znam kako će izgledati buduća vlada, ali moraće da pokaže posebno interesovanje za Rumune, za običan narod, njihove interese i probleme,“ kaže Čitić.
Teško je reći šta će biti
Kako dodaje, ne zna hoće li tako i biti, ni da li će buduća vlada kupovati manje oružja, niti da li će od novca koje im je EU dala, pozajmila, rumunska industrija postati ponovo funkcionalna.
„Ne znam, ali 100 odsto sam siguran da je ovo snažan signal da takva politika koja je tako očigledno protiv nacionalnih interesa mora da se prekine. To je prvo što vidim. Ne znam ni da li će se u toj budućoj vladi jače čuti neka suverenistička politika. Ne znam čak ni da li takvi političari još postoje u Rumuniji. Ono što znam, jeste da je parlament sankcionisao neke veoma nepopularne strategije i politike pa sada znamo da takva politika neće moći da ide u istom pravcu i istom brzinom kao pre. Ovo moramo shvatiti kao snažnu poruku da parlament mora imati konačnu reč. A tokom čitavog ovog perioda, tokom 10 meseci rada vlade parlament je bio samo dekorativna institucija i ništa više, bez ikakve druge uloge osim da radi ono što je odlučila Boložanova vlada. I to mora da se okonča,“ ističe on.
Videćemo da li će biti prekretnice
„Glavni dobitak ovog događaja je što je parlament koji je najvažnija institucija u demokratiji ponovo ozbiljno preuzeo svoju ulogu, bar za neko vreme tokom kog će morati da odluči u kom smislu će iskoristiti ovlašćenje koje mu je dato ustavom,“ objašnjava on.
Čitić navodi i da ne zna ni da li je ovo prekretnica u rumunskoj politici što se tiče strategije u pogledu politike prema Ukrajini, kupovine oružja i sličnog, ali je kako kaže, ovo svakako veoma snažan signal da su parlament i demokratija ponovo aktivirani.
Profesor dr Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka na pitanje da li bi ovo moglo da znači povratak suverenista na vlast u Rumuniji kaže:
„Pad rumunske vlade je za mnogo neočekivan, ali i pokazatelj da ima onih koji očekuju promene u Rumuniji u smislu više suverenih odluka, manje slepog praćenja Brisela i drugih centara moći koji ne donose odluke, koje koriste Rumuniji već njima. Dakle, izgleda da ta očekivanja u celokupnoj javnosti Rumunije, u političkoj javnosti pa i u političkim partijama nisu zamrla, jer se deo proevropskog bloka prosto usprotivio novim ekonomskim merama, koje su izuzetno rigidne, koje nameću strogu štednju i ocenjene su kao štetne po kvalitet života građana,“ ocenjuje naša sagovornica.
Moguć je povratak suverenista
Sa druge strane, dodaje ona, stvara se nova koalicija u koju će biti uključeni desni suverenistički blok, jer se njihove politike u ovom smislu poklapaju.
„Međutim, šire gledajući, možemo da zaključimo da ogroman pritisak i mešanje u predsedničke izbore u Rumuniji, parlamentarne i neprekidni pritisak kako bi se birali poželjni kandidati po briselsku administraciju, ne daje rezultate koji se očekuju na dugi i na srednji rok, pa evo čak i na kratki, jer u pojedinim zemljama, uključujući Rumuniju javljaju se za Brisel neprijatna iznenađenja, odnosno neka vrsta političkog buđenja partija koje nominalno mogu da se zalažu za nekakav evropski kurs, ali i te kako imaju na umu sve više i u sve većoj meri i kroz svoje političko delanje interes Rumunije, odnosno svoje nacionalne države,“ kaže Mitrovićeva.
Prema njenim rečima, ovo je proces koji se ne može zaustaviti iz razloga što i sama svest o tome da se moraju zaštititi vlastiti interesi jača raspoloženja kod ljudi koji nisu spremni da tolerišu naopake odluke vlada ili političkih partija i slepo slušanje instrukcija iz Brisela.
Predlog o izglasavanju nepoverenja proevropskoj vladi u Rumuniji imao je naziv „STOP Boložanovom planu“ za uništavanje ekonomije, osiromašenje stanovništva i nezakonitu prodaju državne imovine“.
