Da li će Kancelariji visokog predstavnika u BiH „presuditi“ – na Ist riveru
© Sputnik / RIA Novosti
/ Pratite nas
Pravno mišljenje u UN o statusu Kristijana Šmita mogla bi da bude prekretnica za BiH kao i da utiče na odluke koje je on kao samozvani visoki predstavnik donosio na štetu BiH čime je ta zemlja dovedena gotovo na rub sukoba, mišljenje je advokata i stručnjaka za međunarodno pravo Gorana Petronijevića.
Na polugodišnjoj redovnoj debati u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija 12. maja razmatraće se stanju bezbednosti u Bosni i Hercegovini, a prema onome što piše na sajtu ove organizacije glavna tema bi mogla da bude uloga viskog predstavnika i legitimitet Kristijana Šmita. Takođe se navodi i da bi se moglo od pravnog savetnika UN zatražiti mišljenje o procedurama imenovanja visokih predstavnika, što je pomenuto i u izveštaju Vlade RS koji je poslat SB UN.
Pravo bi trebalo da uzme stvar u ruke
Na pitanje da li bi ovo mogao da bude uvod u kraj Kancelarije visokog predstavnika za BiH advokat Goran Petronijević, predsednik Centra za obnovu međunarodnog prava, kaže da bi bilo značajno da se pravno da stav o tom pitanju čime bi se barem došlo do činjenice da je imenovanje makar Kristijan Šmita bilo potpuno nelegalno.
„U stvari da ga i nema, da takvog imenovanja nije ni bilo! A onda se tu postavlja pitanje svih onih posledica koji su izazvane od strane Šmita u Bosni i Hercegovine, uključujući postupak protiv Milorada Dodika, donošenje nekakvih zakona i tako dalje. Znači, to su sve stvari koje bi se postavile kao posebna pitanja ukoliko bi Ujedinjene nacije, a o tome može da odlučuje samo Savet bezbednosti, izjasnile da on nije imao legitimitet,“ ističe Petronijević.
Da li će ovo pitanje stići i do glavnog pravnog savetnika Ujedinjenih nacija odnosno, podsekretara UN zaduženog za pravne poslove koji je i pravni savetnik i koji pruža pravne savete generalnom sekretaru i Sekretarijatu UN o svim međunarodno pravnim pitanjima, obezbeđuje pravnu podršku Generalnoj skupštini, Savetu bezbednosti i drugim organima, zavisi, napominje naš sagovornik, od konsenzusa u SB UN.
Problem bi mogla da bude Britanija
„Tu je po meni problem u ovom trenutku jedino Velika Britanija. Jer ovo su retki trenuci kada imate i Rusiju i Ameriku na istoj strani. A bitno pitanje za BiH je upravo jedno od glavnih – a to je da postoji konsenzus između tri najveće sile Kine, Rusije i Amerike. I lično mislim da bi i Francuska mogla da se vrlo lako pridruži tome. Problem je po meni eventualna opasnost od nekakvog veta koje stoji na Velikoj Britaniji“, smatra naš sagovornik.
On ističe da bi ocena da je dolazak Kristijana Šmita na mesto visokog predstavnika bio nelegalan faktički trebalo da znači poništavanje svih njegovih aktivnosti, odluka i posledica koje su one izazvale.
„To bi bila prava i pravilna odluka. Nisam siguran da će oni biti spremni na tako nešto. Više verujem, ako dođe i do stava tog pravnog savetnika koji izađe kroz neki predlog ili predlog neke rezolucije u Savetu bezbednosti, da će se ići na neku pomirljiviju varijantu,“ navodi Petronijević.
Visoki predstavnik je trebalo da bude privremen
On nije siguran da međunarodni faktori „imaju petlju“ da urade to što bi trebalo da urade, da kažu - ovde smo pogrešili - čovek je tamo nelegitimno i nelegalno toliko godina i napravio je dar-mar u Bosni i gotovo izazvao sukob.
„Taj čitav sistem koji je uspostavljen je nakaradan. U izvornom Dejtonskom sporazumu pod Aneksom 10 je bilo predviđeno samo visoki predstavnik u jednini, što bi pravno protumačeno bilo da je to trebalo da bude jedan predstavnik, koji je tu trebalo da bude četiri ili pet godina, koliko je već mandat trajao dok se donesu dokumenti, ne usvoji ustav, zakon i podzakonski akti, formiraju organi i dok Bosna i Hercegovina, kao samostalna država ne počne da funkcioniše na onom principu koji je definisan kroz Dejtonski mirovni sporazum, a kasnije i kroz Dejtonski ustav. Međutim, to se shvatilo kao trajno stanje kolonijalne uprave. I onda je počela čitava ona dodatna priča koja je takođe apsolutno nelegitimna, nelegalna, a to su takozvana bonska ovlašćenja ili bonske preporuke. Jer nama kad kažu preporuke, to znači naredba. Izgleda da mi to ne prevodimo na baš najbolji način,“ ističe Petronijević.
Vrh ledenog brega
Kako kaže, bonska ovlašćenja su potpuno sporna jer sve je to bila nadgradnja ozbiljnog eksperimenta s kraja 20. i početka 21. veka u srcu Evrope.
„Znači, Dejtonski sporazum je jedina stvar oko čega su se saglasile članice Saveta bezbednosti, još nekoliko desetina zemalja i sami učesnici u postupku i potpisale ga. I od Dejtonskog sporazuma kao mirovnog sporazuma krenulo se u pisanje ustava i nekih drugih elementa. A onda se pojavila ideja da bi to trebalo da nadgleda, dakle da bude posmatrač, a ne da upravlja visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini koji je trebalo da obaveštava Savet bezbednosti o tome ko sprovodi, a ko ne sprovodi, sporazum, kako se sprovodi ili kako se ne sprovodi Dejtonski mirovni sporazum kao osnov nove države. A ne da upravlja na silu. Ali se u to pretvorilo. Tako da je Dejtonski sporazum urušen dugogodišnjom delatnošću visokih predstavnika što je kulminiralo dovođenjem građanina Kristijana Šmita na to mesto. A to je samo vrh ledenog brega. Oni su izvršili ozbiljnu destrukciju Dejtonskog sporazuma. Oni su napravili pukotine u Dejtonskom sporazumu, a svi zaboravljaju da je Dejtonski sporazum pre svega mirovni sporazum. Narušavati mirovni sporazum znači ići ka sukobu, stvarati uslove za sukob. To nažalost mnogi čak ni u Bosni ne shvataju,“ ističe Petronijević.
Inače, Republika Srpska, kao entitet unutar Bosne i Hercegovine godinama angažuje međunarodne pravne timove i savetnike koji zastupaju njene interese pred međunarodnim telima i pomažu u pripremi periodičnih izveštaja Savetu bezbednosti UN, koje Srpska redovno šalje kako bi iznela svoje viđenje situacije u BiH.
Vlada RS redovno dostavlja izveštaje generalnom sekretaru UN i članicama Saveta bezbednosti o stanju u BiH a poslednji, 35. izveštaj, upućen je u maju 2026. godine i fokusira se na kritiku odluka visokog predstavnika.
Zvanično, državu Bosnu i Hercegovinu u UN predstavlja Stalna misija BiH, čije osoblje (uključujući ambasadore i savetnike) čine predstavnici sva tri konstitutivna naroda, u skladu sa sistemom rotacije i nacionalnim ključem.
