Vašington i Brisel da se zapitaju - zašto su i Hrvati a ne samo Srbi nezadovoljni u BiH
© Sputnik / Marijana Kolaković
Pratite nas
To što je u Zagrebu nacrtana karta nove BiH sa trećim, hrvatskim entitetom zahteva ogromne promene u Ustavu Bosne i Hercegovine, tačnije u Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma, kaže za Sputnjik politikolog Anđelko Kozomara.
U Ustavu BiH je, podseća Kozomara, kao što je poznato rečeno da je Bosna i Hercegovina sastavljena od dva entitete, Republike Srpske i Federacije i tri naroda -Srba, Hrvata i Bošnjaka.
Promena Ustava je obavezna
„Taj je član ustava BiH bi morao da se menja. Zatim, morao bi da se menja i način izbora članova Predsedništva, jer dva člana predsedništva sada daje Federacija, a u toj novoj raspoldeli Bosne i Hercegovine sa trećim entitetom svaki entitet bi birao svog člana Predsedništva,“ objašnjava naš sagovornik.
Kako kaže, takođe morao bi da se menja i deo koji se odnosi na izbor delegata i poslanika u Predstavničkom domu parlamentarne skupštine i Domu naroda.
„Dakle, temeljite izmene bi morale biti sprovedene. To je u ovom trenutku, kako sada stvari stoje, nemoguće. Zato što bi najbrojniji narod u BiH, Bošnjaci, ostali na 24 odsto teritorije, što je njima neprihvatljivo. Pogotovo im je neprihvatljivo da oni više ne bi imali pravo da odlučuju o svemu kao većinski narod. Zato što ih u Predstavničkom domu ima najviše, njihovih poslanika, i oni tu preglasavaju druga dva naroda u svemu. Zato ne verujem da je moguće da se takva drastična promena sprovede bez nekog makar ograničenog sukoba. Hrvati, to jest taj hrvatski entitet bi se oslanjao na Hrvatsku, srpski entitet na Srbiju a Bošnjaci nemaju na koga da se oslone, nemaju nikakvu zaleđinu. Otud to izgleda nemoguće, međutim, treba imati u vidu da je ta karta nacrtana u Zagrebu, a ne u Mostaru, znači nacrtana je u državi koja je članica EU i NATO-a, državi iza koje snažno stoji moćni Vatikan,“ napominje Kozomara.
Nezadovoljstvo Hrvata je pitanje i za centre moći
Naš sagovornik podseća da Hrvati što zacrtaju najčešće i ostvare što znači da je sve moguće, ali bez uplitanja velikih sila, pogotovo Amerike, smatra on, teško da može da se sprovede namera da Hrvati dobiju u BiH svoj entitet.
„Ono što je možda u ovom trenutku za početak najbitnije jeste da se i u Briselu i u Vašingtonu upitaju zašto je sada i drugi narod, dakle Hrvati, ne samo Srbi nezadovoljan politikom Bošnjaka u BiH i njihovom nastojanjem da odlučuju o svemu. To je prosto neverovatno. Ko ne živi ovde i ne bavi se politikom ne može da razume koliko su oni zapeli da sve odluke moraju da se donose u Sarajevu. To je možda najsnažnija poruka ove karte koju su nacrtali Hrvati u Zagrebu. Možda se neko upita sada da treba nešto menjati u BiH ili najblaže rečeno da se Bošnjacima sugeriše da malo prestanu da odlučuju o svemu i svačemu o životu druga dva naroda koji bi trebalo da su ravnopravni u Bosni i Hercegovini,“ mišljenja je Kozomara.
RS bi imala korist ali mora se biti oprezan
Naš sagovornik napominje da se stvaranjem trećeg, hrvatskog entiteta u BiH za Srbe i Republiku Srpsku ne bi ništa menjalo, čak bi joj u neku ruku išlo u korist.
„U ovom trenutku, kako je to prikazano, Republika Srpska bi ostala netaknuta teritorijalno, a i politički. Dakle, ništa se u Republici Srpskoj ne bi menjalo, ni ustav, ni zakoni. Sve bi ostalo isto samo bi Federacija pretrpela temeljite promene, ne samo teritorijalne, nego i u političkom smislu. I Ustav BiH bi bio promenjen, kao što sam rekao. Za Republiku Srpsku može biti određena opasnost, a to je kada vi otvorite „Pandorinu kutiju“, taj Ustav koji je doniran Dejtonskim mirovnim sporazum, kada ga jednom otvorite pitanje da li ćete sve sačuvati što ste do tada imali. S druge strane, ono što je možda korisno za Republiku Srpsku jeste što bi se u tom slučaju većina nadležnosti koje su u otete od Republike Srpske, a znamo da ih je preko 80, većina njih vratila opet Republici Srpskoj, jer ne bi bilo takvih zajedničkih institucija kakve su sada postavljene da upravljaju tim procesima koje su visoki predstavnici nametali da bude centralizovana Bosna i Hercegovina,“ zaključuje Kozomara.
Podsećanja radi, Sarajevo je uložilo protestnu notu Hrvatskoj zbog priče o potrebi formiranja trećeg, hrvatskog entiteta u BiH o kome se pričalo na konferenciji u Zagrebu prošlog vikenda, gde je, između ostalog, ocenjeno da je "BiH nefunkcionalna država u sadašnjem obliku".
U reakcijama iz Sarajeva pominje se rat
Na skup u hrvatskoj prestonici oštro je reagovala i tzv. Igmanska inicijativa i poručila da su skandalozne promocije mapa podele BiH "opasne poruke koje prizivaju duhove mračne prošlosti“.
Na prikazanoj karti posebno je istaknuta tzv. "hrvatska republika ", koja bi obuhvatala zapadnu Hercegovinu i mostarsko područje, uz izdvojene teritorije u centralnoj BiH i Posavini. Stiglo se čak dotle da se tvrdilo na konferenciji da bi takvo rešenje, po uzoru na Belgiju, "moglo da obezbedi ravnopravnost konstitutivnih naroda".
Stranka SDA Bakira Izetbegovića je u svom saopštenju upozorila da ovakvi predlozi podsećaju na karte kakve su se crtale početkom devedesetih godina, uoči rata u BiH.
Ideja nije od juče
Ideja o trećem hrvatskom entitetu u BiH je dugotrajan politički koncept koji se povremeno ponovo aktualizuje, a suština predloga je reorganizacija Federacije BiH u dve jedinice – bošnjačku i hrvatsku.
Zagovornici ove ideje tvrde da im cilj nije rušenje BiH, već osiguranje političke jednakosti i opstanka Hrvata kao konstitutivnog naroda.
Diskusije o uređenju BiH se nastavljaju, uz pozive da se pitanja o BiH intenzivnije rešavaju i kroz inicijative u Briselu.
Ideja se često vezuje za težnju ka teritorijalnoj jedinici sa hrvatskom većinom, što je tema koja izaziva duboke podele u političkom životu BiH.
