https://lat.sputnikportal.rs/20260430/taj-film-evropa-nece-gledati-americi-ne-pada-napamet-da-krene-sa-nemcima-u-pohod-na-istok-1198732596.html
Taj film Evropa neće gledati: Americi ne pada napamet da krene sa Nemcima u pohod na Istok
Taj film Evropa neće gledati: Americi ne pada napamet da krene sa Nemcima u pohod na Istok
Sputnik Srbija
Ovakav odnos Amerike prema Nemačkoj nisu izazvale Mercove izjave. To je plod dugih analiza. Vodeće članice NATO-a u Evropi potajno žele da vodeću ulogu u... 30.04.2026, Sputnik Srbija
2026-04-30T18:14+0200
2026-04-30T18:14+0200
2026-04-30T18:14+0200
svet
svet
svet – politika
sad
nemačka
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
rusija
donald tramp
fridrih merc
povlačenje snaga
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/11/1166495027_0:0:3076:1731_1920x0_80_0_0_c1d5ad0cbbe1608b042097f7c33f2bae.jpg
Ovo za Sputnjik kaže vojni analitičar Mitar Kovač, komentarišući izjavu američkog predsednika Donalda Trampa, da SAD razmatraju moguće smanjenje broja svojih trupa u Nemačkoj:Tramp je naveo da bi odluka o povlačenju dela snaga mogla da bude doneta u kratkom vremenskom periodu, a izjava je usledila nakon što je nemački kancelar Fridrih Merc navodno „razljutio“ Belu kuću kritikom američke strategije prema Iranu, rekavši da SAD zapravo nemaju strategiju za izlazak iz rata sa Iranom.Zategnuti odnosi posle Mercove izjaveKovač smatra da je ova ishitrena i veoma problematična Mercova izjava pokušaj da se na neki način diskredituje vojna i ukupna moć Amerike u međunarodnim odnosima.On, međutim, podseća da Nemačka prednjači u pripremama za eventualni pohod na Istok, naoružava se, ima najveći vojni budžet u istoriji. Ako Tramp realizuje povlačenje snaga, to bi, kaže, moglo da napravi problem i sa dogovorima o naoružavanju koji su sklopljeni upravo sa SAD.Sporni vojni sporazumiSporazum o raspoređivanju Tomahavka i drugih sistema velikog dometa postignut je između SAD i Nemačke u julu 2025. godine, a Berlin je od SAD zatražio i kopnene lansere Tifon.„Prve svega mislim da će na stolu biti pravne klauzule, snaga i moć tog ugovornog odnosa sa Nemačkom. Ako ne postoji jaka obaveza izvršenja, verujem da će Amerika preispitati tu odluku. Ako je jaka pravna obaveza u smislu izmirenja i da to ne bi nanelo štetu Americi, iako se isporuče ti sistemi, oni u svakom smislu zavise od Amerike u pogledu isporuke raketa i broja, tipa i vrsta i doleta tih raketa“.Posledice po bezbednost EvropeKovač dodaje da bi na mir u Evropi blagotvorno uticao raskid tog sporazuma, jer Nemačka administracija olako poteže za isporukom svojih velikih i složenih borbenih sistema, koje je nabavila od Amerike, prema Ukrajini:„Takođe, i njen strateški sporazum sa Ukrajinom indukuje militarizaciju i buduće strategijske planove da pothranjuje Ukrajinu kao silu u prvom pojasu i da servisira njihove vojne obaveze, odnosno da razvija zajedničke projekte. U bliskoj budućnosti, ukoliko bi ostala Trumpova administracija i njegovi naslednici sličnih strateških opredeljenja, verujem da bi zajedno sa Rusijom radili na tome da se ograniči vojna moć i program razvoja Nemačke, jer oni u svakom smislu, po treći put, ugrožavaju bezbednost Evrope“, ističe Kovač.Nova realnost – nema pobede nad RusijomEvropski mediji, ali i Mitar Kovač, podsećaju da je Donald Tramp još 2020. godine pokušao da povuče deo američkih vojnika iz Nemačke, ali su mu se u Kongresu suprotstavili. Ali, ovo nije 2020:On dodaje da su se sada Amerikanci okrenuli ka svojim prioritetima u drugim regionima sveta, a Evropljanima su ostavili vruć krompir:„Upravo su oni, Evropljani, krivi za propast Minskih sporazuma i za ugrožavanje bezbednosti“, kaže naš sagovornik i dodaje da je sigurno da će u Nemačkoj ostati izvesni broj snaga za koje Amerika bude procenila da su dovoljne za kontrolu, a moguće je očekivati i da dođe do dislociranja američkih snaga u Evropi.Pogledajte i:
sad
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
svet, svet – politika, sad, nemačka, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, rusija, donald tramp, fridrih merc, povlačenje snaga, mitar kovač, analize i mišljenja
svet, svet – politika, sad, nemačka, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, rusija, donald tramp, fridrih merc, povlačenje snaga, mitar kovač, analize i mišljenja
Taj film Evropa neće gledati: Americi ne pada napamet da krene sa Nemcima u pohod na Istok
Ovakav odnos Amerike prema Nemačkoj nisu izazvale Mercove izjave. To je plod dugih analiza. Vodeće članice NATO-a u Evropi potajno žele da vodeću ulogu u pohodu na Istok, igraju SAD, ali taj film neće gledati. Odavno su u Pentagonu zaključili da više ne žele sa Nemcima da učestvuju ni u kakvom pohodu. Amerika je promenila svoje strateške ciljeve.
Ovo za Sputnjik kaže vojni analitičar Mitar Kovač, komentarišući izjavu američkog predsednika Donalda Trampa, da SAD razmatraju moguće smanjenje broja svojih trupa u Nemačkoj:
„Ne znači da Amerika neće promeniti kurs, ako na vlast ponovo dođu globalisti, ali Tramp sigurno ne želi da učestvuje u avanturama koje priželjkuje ovakva, militantna Evropska unija, evropsko krilo NATO-a u bliskoj budućnosti“.
Tramp je naveo da bi
odluka o povlačenju dela snaga mogla da bude doneta u kratkom vremenskom periodu, a izjava je usledila nakon što je nemački kancelar
Fridrih Merc navodno „razljutio“ Belu kuću kritikom američke strategije prema Iranu, rekavši da SAD zapravo nemaju strategiju za izlazak iz rata sa Iranom.
Zategnuti odnosi posle Mercove izjave
Kovač smatra da je ova ishitrena i veoma problematična Mercova izjava pokušaj da se na neki način diskredituje vojna i ukupna moć Amerike u međunarodnim odnosima.
On, međutim, podseća da Nemačka prednjači u pripremama za eventualni pohod na Istok, naoružava se, ima najveći vojni budžet u istoriji. Ako Tramp realizuje povlačenje snaga, to bi, kaže, moglo da napravi problem i sa dogovorima o naoružavanju koji su sklopljeni upravo sa SAD.
Sporazum
o raspoređivanju Tomahavka i drugih sistema velikog dometa postignut je između SAD i Nemačke u julu 2025. godine, a Berlin je od SAD zatražio i kopnene lansere Tifon.
„Prve svega mislim da će na stolu biti pravne klauzule, snaga i moć tog ugovornog odnosa sa Nemačkom. Ako ne postoji jaka obaveza izvršenja, verujem da će Amerika preispitati tu odluku. Ako je jaka pravna obaveza u smislu izmirenja i da to ne bi nanelo štetu Americi, iako se isporuče ti sistemi, oni u svakom smislu zavise od Amerike u pogledu isporuke raketa i broja, tipa i vrsta i doleta tih raketa“.
Posledice po bezbednost Evrope
Kovač dodaje da bi na mir u Evropi blagotvorno uticao raskid tog sporazuma, jer Nemačka administracija olako poteže za isporukom svojih velikih i složenih borbenih sistema, koje je nabavila od Amerike, prema Ukrajini:
„Takođe, i njen strateški sporazum sa Ukrajinom indukuje militarizaciju i buduće strategijske planove da pothranjuje Ukrajinu kao silu u prvom pojasu i da servisira njihove vojne obaveze, odnosno da razvija zajedničke projekte. U bliskoj budućnosti, ukoliko bi ostala Trumpova administracija i njegovi naslednici sličnih strateških opredeljenja, verujem da bi zajedno sa Rusijom radili na tome da se ograniči vojna moć i program razvoja Nemačke, jer oni u svakom smislu, po treći put, ugrožavaju bezbednost Evrope“, ističe Kovač.
Nova realnost – nema pobede nad Rusijom
Evropski mediji, ali i Mitar Kovač, podsećaju da je Donald Tramp još 2020. godine pokušao da povuče deo američkih vojnika iz Nemačke, ali su mu se u Kongresu suprotstavili. Ali, ovo nije 2020:
„Ništa nije isto. Mnogi činioci globalno, ali i regionalno u Evropi su se promenili i sasvim bi bila opravdana odluka da se smanji nivo tih snaga. Pre šest godina, pre rata u Ukrajini, još su postojali snovi da se može pobediti ta i takva Ruska Federacija, da se može raskomadati. Međutim, veoma dobra vojna analiza američkih stručnjaka urazumila je političku vlast - nema vojne pobede nad Rusijom“, kaže Kovač.
On dodaje da su se sada Amerikanci okrenuli ka svojim prioritetima u drugim regionima sveta, a Evropljanima su ostavili vruć krompir:
„Upravo su oni, Evropljani, krivi za propast Minskih sporazuma i za ugrožavanje bezbednosti“, kaže naš sagovornik i dodaje da je sigurno da će u Nemačkoj ostati izvesni broj snaga za koje Amerika bude procenila da su dovoljne za kontrolu, a moguće je očekivati i da dođe do dislociranja američkih snaga u Evropi.
