Ovo neki ne žele da čuju: Srbi moraju da upoznaju svet s jednom važnom temom
17:30 27.04.2026 (Osveženo: 18:00 27.04.2026)
Pratite nas
Ono što Srbi moraju da rade jeste da istrajno obaveštavamo svet o genocidu nad srpskim narodom, kako one što žele da nas čuju, tako i one što ne žele. To nikako ne smemo da prestanemo da radimo i iz tog razloga je bitno današnje otvaranje izložbe o Jasenovcu u Strazburu, ocenjuje istoričar Miloš Ković.
U Evropskom parlamentu u Strazburu danas će se otvoriti izložba „Jasenovac, sećanje i opomena“, prva svoje vrste na takvom mestu. Na njoj će biti predstavljeni autentični dokumenti iz istorijskih arhiva, fotografije, ali i svedočenja preživelih iz ozloglašenog ustaškog koncentracionog logora.
Izložbu organizuje poslanik Evropskog parlamenta iz francuske stranke Nacionalno okupljanje Aleksandar Nikolić, u saradnji sa Federacijom mladih Srba Evrope, a predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić predvodi skupoštinsku delegaciju koja će prisustvovati otvaranju.
Učimo od Jermena
Istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Miloš Ković kaže da za razliku od Jermena ili Jevreja, Srbi nisu uspeli da obaveste svet o onome šta im se dešavalo, i to ne samo od 1941. do 1945, već i od 1914. do 1918. godine. On podseća da je, prema mišljenju Milorada Ekmečića, genocid nad Srbima počeo 1914. uništenjem sela u okolini Foče i dodaje da se tome može dodati i razarenje Šapca i mačvanskih sela.
Još su tada Srbi postali žrtve koncentracionih logora – među prvima u Evropi. Poznati su logori kao što je onaj u Aradu, Doboju, Nađmeđeru, Mauthauzenu, ali i drugi. To su isti oni logori u koje će Srbi, kao i drugi narodi, biti zatvarani i sistematski uništavani u Drugom svetskom ratu.
Srbi su u 20. veku pretrpeli genocid u dva svetska rata. Suočili su se sa namerom da kao narod budu uništeni, a to isto je pokušano i krajem 20. veka u ratovima u kojima je razbijena Jugoslavija. Srbi iz Republike Srpske su uspeli tome da se odupru, ali ne i Srbi iz Krajine, sa teritorije današnje Hrvatske, kaže Ković za Sputnjik.
Uprkos svemu tome, dodaje on, svet, a pre svega zapadni svet odnosno zapadna Evropa i Amerika, ne znaju za genocid nad Srbima. To je naša greška kaže Ković i dodaje da treba učiti na primeru Jermena. Međutim, za razliku od Zapada, nešto je drugačija situacija kada je reč o Rusiji. Tek se sada razvija svest, čak i u ruskoj nauci, o tome da su Srbi pretrpeli genocid. Do skoro je bila ukorenjenija samo predstava o partizanskim ratovima jugoslovenskih naroda.
Ne vredi očajavati – mora se raditi
Na „promociji“ genocida nad Srbima moramo mnogo da radimo i da se oslonimo, pre svega, na rusku nauku, koja je globalna, ističe naš sagovornik i dodaje da ne vredi očajavati, već da se mora raditi.
Kada kažem da svest o genocidu nije zaživela na Zapadu, mislim pre svega na najšire društvene krugove. U nauci takva svest uglavnom postoji, ali nije učinjeno dovoljno na obaveštavanju javnosti. U tome moramo da tražimo i sopstvenu odgovornost. Ne sme se zaboraviti ni činjenica da se genocid nad Srbima sistematski prećutkuje. Dovoljno je setiti se uloge rimske kurije, odnosno Vatikana u genocidu u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, i postaviti pitanje da li je iko u Vatikanu za to odgovarao. Takođe, bitna je bila i uloga obaveštajnih službi SAD i Velike Britanije u spašavanju nacista, uključujući i ustaše, posle 1945. Ovde, naravno, mislim na takozvane „pacovske kanale“. U tome su, naravno, tesno sarađivali sa Vatikanom.
Danas oni koji su učestvovali u zločinima i oni koji su spasavali zločince deluju na svetskoj sceni i ne osećaju potrebu da se bilo kome pravdaju, opominje Ković. Međutim, on dodaje da takođe postoje istraživači i ljudi od savesti i podseća da su svetsku javnost o pacovskim kanalima obavestili upravo američki novinari.
Tu se mnogo toga može naučiti od jermenskog i jevrejskog naroda i mi u tome nećemo biti sami — postoji ogromna podrška i razumevanje ruske nauke. Tu, naravno, mislim na nauku sa teritorije Ruske Federacije, a u tim naporima ne učestvuju samo Rusi, već i tamošnji pripadnici ostalih naroda. Takođe vrlo često nailazimo na razumevanje i u zemljama koje su nekada pripadale Sovjetskom Savezu, kao što je Belorusija.
Moramo prvo sebe da osvestimo
Uzroci nepostojanja svesti o genocidu kod nas samih su višestruki, kaže Ković. Nije isto razmišljanje ljudi u Republici Srpskoj, Crnoj Gori ili Srbiji kada se spomene reč genocid. Svest o genocidu u NDH mnogo je jača u Banjaluci nego u Vranju. Sa druge strane, Vranjanci imaju daleko veću svest o genocidu koji su bugarske okupacione trupe počinile nad Srbima u Prvom svetskom ratu, o čemu se manje zna u Banjaluci. Iz ovog razloga, kaže naš sagovornik, potrebno je da na ovakvim temama radimo složno i zajedno.
Ono što je veoma važno znati kada je reč o uzrocima nepostojanja sopstvene svesti o stradanju, odnosno o neugrađivanju svesti o genocidu u temelje srpskog nacionalnog bića, jeste da uzroke tome treba tražiti u režimu koji je na teritoriji Jugoslavije postojao od 1945. godine. U Titovom režimu, to su bile zabranjene teme. O tome se moglo govoriti, ali na tačno određen način. Ne smemo da zaboravimo to da čak ni Titova Jugoslavija nije smanjivala broj žrtava Jasenovca kao što se to danas radi, čak i u Srbiji. Oni koji su bili pristalice i zagovornici režima Josipa Broza Tita, našli su novu podršku i zaštitnike u današnjem liberalnom Zapadu.
Liberalni Zapad podržava takve projekte, tvrdi Ković, što se danas vidi i u Ukrajini. Ono što tamo danas radi NATO Zapad sa svojom identitetskom politikom direktno se naslanja na ono što je radio Lenjin Rusima, o čemu je govorio i sam Putin. Nažalost, kaže, to se nastavlja i na ono što su radili nacistički okupatori u Ukrajini.
Vrlo je slično i sa titoističkim režimom koji je u južnim srpskim krajevima u mnogome nastavio italijansku fašističku politiku. Tu mislim na teritorije Kosova i Methoije, Makedonije. Istovremeno, zločine Nezavisne Države Hrvatske nije kaznio. Tu nikada nije došlo do pokajanja i danas živimo posledice toga. Sve to ima podršku NATO zapada koji u Hrvatskoj i tom njenom revizionizmu kojem svedočimo vidi oruđe u obračunu sa Rusijom za koji se taj Zapad uveliko sprema.
Došlo je do neobične ideološki praktične sinergije između onoga što je bio titoistički narativ, odnosno u Rusiji lenjinistički, i onoga što danas propoveda NATO Zapad. Tu su koreni prećutkivanja Jasenovca i današnjih poigravanja sa brojem žrtava i to treba da imamo u vidu kada se zalažemo za istinu o genocidu nad Srbima na međunarodnoj sceni, zaključuje Ković.
Pogledajte i:
