https://lat.sputnikportal.rs/20260423/neko-ce-debelo-da--zaradi-izmisljaju-rusku-pretnju-da-bi-povecali-vojni-budzet-nemacke-olivera-ikodinovic-1198459260.html
Neko će debelo da zaradi: Izmišljaju rusku pretnju da bi povećali vojni budžet Nemačke
Neko će debelo da zaradi: Izmišljaju rusku pretnju da bi povećali vojni budžet Nemačke
Sputnik Srbija
Militarizacija Nemačke nije odgovor na realnu bezbednosnu pretnju, već posledica duboko ukorenjenih političko-ekonomskih interesa vojne industrije. Narativ o... 23.04.2026, Sputnik Srbija
2026-04-23T22:01+0200
2026-04-23T22:01+0200
2026-04-23T22:01+0200
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
analize i mišljenja
svet
nemačka
bundesver
vojska i naoružanje
vojna strategija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/17/1198484966_0:0:3604:2027_1920x0_80_0_0_b239293f5122fc387daea6dbd7d499b6.jpg
Ovako Aleksandar Mihajlov, šef ruskog Biroa za vojno-političku analizu, komentariše prvu posleratnu vojnu strategiju u istoriji Savezne Republike Nemačke, a u kojoj je Rusija označena kao glavna pretnja bezbednosti Evrope. Dakle, centralna tema vojne strategije je suprotstavljanje pretnjama koje dolaze iz Rusije.Prema toj strategiji, Bundesver treba da ojača i postane najjača vojska u Evropi do 2039. godine, a planira se i značajno povećanje broja vojnika.Prema njegovim rečima, ovde su očigledni interesi lobista nemačke odbrambene industrije na čelu sa Pistorijusom, koji „verovatno dobija odgovarajuće bonuse i benefite od velikih korporacija“ i poslova teških milijarde evra.„Takođe, treba reći da Rusija nikada nije projektovala nikakvu realnu pretnju prema Nemačkoj. Istina, tek nedavno je Moskva objavila spisak preduzeća u Nemačkoj koja proizvode dronove za Ukrajinu. Mi smo više puta govorili da Nemačka ne bi trebalo time da se bavi, imajući u vidu da otvoreno isporučuje takvu opremu u zonu oružanog sukoba. Tvrde da imaju pravo da prodaju oružje —i naravno da imaju, ali kada ono ide direktno u ratnu zonu protiv Ruske Federacije, vi se time automatski svrstavate na stranu protivnika. Iako mi Nemačku nismo definisali kao neprijatelja u svojoj koncepciji nacionalne bezbednosti, Nemci su Rusiju označili kao glavnog protivnika — po mom mišljenju, potpuno neosnovano“, istakao je ekspert.Nemačka je, podseća Mihajlov, doprinela eskalaciji i tenzijama u Evropi. Prvo je učestvovala u događajima vezanim za Majdan u Ukrajini 2013.–2014. godine, navodi ekspert, podsećajući da je jedan od lidera Majdana bio državljanin Nemačke Vitalij Kličko, dok je Nemačka, na čelu sa Angelom Merkel, podržala taj državni prevrat.Zatim je Nemačka učestvovala u Minskim sporazumima, koji su, po priznanju Merkelove, korišćeni kao sredstvo za obmanu Rusije i kupovinu vremena za naoružavanje Ukrajine. Posle toga dolazi Šolc, koji je nastavio da pomaže Kijevu, i oružjem i novcem.Od 2022. godine Berlin je pružio vojnu pomoć Ukrajini u vrednosti od oko 55 milijardi evra, dok je u svom budžetu za ovu godinu predvideo izdvajanje od 11,5 milijardi evra.„Nemačka je glavni finansijski i vojni sponzor Ukrajine u Evropi, jer je kijevskom režimu obezbeđivala najveću pomoć. Ako se pogleda obim pružene finansijske pomoći, on je dvostruko veći od obima francuske pomoći Ukrajini“, istakao je Mihajlov.Vojni planovi Nemačke „besmisleni“ u slučaju sukoba sa RusijomMihajlov ocenjuje da određeni politički krugovi u Nemačkoj, uključujući ministra odbrane i njegove stranačke saborce, dobro zarađuju od trke u naoružanju.Suštinski, militarizacija Nemačke neće pomoći toj zemlji u slučaju direktnog sukoba sa Rusijom, ističe ekspert.„Treba imati u vidu da bi u slučaju direktnog oružanog sukoba sa Rusijom Nemačka bila uništena nuklearnim oružjem za 12–15 minuta. To jest, tu ne bi ni bilo nikakvog sukoba. Dogodio bi se samo kratkotrajan nuklearni rat, koji bi dobila Rusija, jer Nemačka čak nema sopstveni nuklearni potencijal, već je na svojoj teritoriji rasporedila američke taktičke nuklearne bombe. U suštini, oni čak ne bi ni stigli da iskoriste taj arsenal ako bi iznenada započeli pravi rat sa Rusijom“, navodi ekspert.On naglašava da su svi ti napori i izdvajanje milijardi evra sa vojnog stanovišta „besmisleni za Nemačku“.Istovremeno, Mihajlov ističe da bi jedan od mogućih ciljeva Nemačke mogla biti ambicija Berlina da ojača svoju poziciju u Evropi i preuzme liderstvo od Francuske u oblasti odbrambene industrije.„A sve gore navedeno lišava Nemačku mogućnosti da sebe nazove ključnom državom u Evropskoj uniji. Drugo, Nemačka otvoreno teži da stvori sopstveni nuklearni štit tj. više ne govori stidljivo o svojim planovima o razvoju sopstvenog nuklearnog oružja, što joj je, zapravo, bilo zabranjeno posle Drugog svetskog rata. Generalno govoreći, militarizacija Nemačke bila je međunarodno zabranjena, a tim pre razvoj nuklearnog oružja. Naravno, Amerikanci će se tome protiviti, jer su najmanje zainteresovani da Nemačka postane moćna vojno-tehnička sila, pogotovo što Nemačka kupuje američko oružje u velikim količinama...“, objašnjava ekspert.Plan Berlina je da poveća brojnost vojske na 460.000 ljudi, od kojih će 200.000 biti u rezervi. Navedeni cilj jeste da se Bundesver razvije u najjaču konvencionalnu vojsku, a sve kako bi se povećala odbrambena spremnost.Izmišljena ruska pretnjaNova strategija Bundesvera je pre svega usmerena na odvraćanje i suprotstavljanje navodnim pretnjama iz Rusije. U strategiji se analizira kako nemačka armija treba da reaguje na moguće vojne scenarije – na primer, u slučaju ruskog napada na teritoriju NATO-a. Međutim, ove informacije su poverljive i ti scenariji nisu objavljeni.Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je, odgovarajući na pitanje o težnjama Berlina u vezi sa usvajanjem vojne strategije prvi put u svojoj posleratnoj istoriji, poručio da je najvažnije da Nemačka ne ponovi greške iz svoje prošlosti.Na pitanje kako Moskva može da odgovori na ove pretnje, Mihajlov kaže:„Nemačka nam za sada još nije pretila. Za sada je sve ovo samo politička spekulacija. To jest, kada nas nazivaju svojim protivnikom, to nas ne čini srećnima, ali nam je apsolutno jasno da Nemačka nije nezavisna ili suverena država. Dokle god je deo Severnoatlantske alijanse, Vašington će usmeravati njenu spoljnu politiku i određivati pravac spoljne politike, a Nemačka će ga slediti. Za sada nema nemačkog političara koji bi otvoreno ustao protiv Vašingtona unutar NATO-a“, smatra Mihajlov.Kako dodaje ekspert, Merc se nije pokazao kao najlojalniji saveznik Vašingtona u iranskom slučaju, ali ipak nastavlja da ispunjava misije Alijanse, naoružava Ukrajinu i izdvaja dodatna sredstva za kupovinu američkog oružja.Pored toga, Nemačka takođe pokušava da spase sopstvenu industriju. Prema rečima Mihajlova, i automobilska industrija Nemačke, koja se nalazi u krizi, mogla bi biti preusmerena na vojnu proizvodnju, pre svega vojnih i oklopnih vozila, što je „deo šireg trenda u kojem Nemačka nastoji da ojača svoju ekonomsko-vojnu ulogu u Evropi“.Krajnji cilj takvog razvoja događaja je pozicioniranje Nemačke kao ključne evropske sile, sa ambicijom da u budućnosti postane centralni oslonac ili čak komandni centar ujedinjene evropske armije, dodaje ekspert.Na pitanje da li je realno da Nemačka stvori najjaču armiju u Evropi, Mihajlov odgovara da je za takav cilj potrebno mnogo vremena, što, kako kaže, Nemačka nema.Sagovornik ističe da su Nemačkoj za jačanje armije takođe potrebna i ogromna finansijska sredstva. Prema njegovoj proceni, za takav cilj potrebno je barem bilion evra i najmanje 15 godina razvoja, što su resursi kojima Nemačka, kako smatra, trenutno ne raspolaže.Čak i ukoliko bi značajno povećala broj vojnika, to ne bi bilo dovoljno da postane najmoćnija vojna sila u Evropi, jer se savremeni ratovi pre svega zasnivaju na tehnološkoj nadmoći, ističe ekspert.„Da bi sada stvorila najjaču armiju, morala bi da nauči da proizvodi sopstvene lovce pete generacije, sopstvene sisteme PVO i protivraketne odbrane srednjeg i velikog dometa. Nemci to trenutno nemaju. Morali bi da razviju nove visokotehnološke sisteme naoružanja, uključujući rakete kratkog i srednjeg dometa. Sve to Nemačka trenutno nema. Ona to uglavnom kupuje od svojih američkih partnera“, kaže Mihajlov.U suštini, Nemačka se danas može pohvaliti pre svega proizvodnjom oklopno-borbene tehnike i određenom linijom dronova koje sama proizvodi, ali u celini nema širok spektar naoružanja, niti potpun ciklus proizvodnje savremenih sistema.Mihajlov objašnjava da se narativi o „ruskoj pretnji“ koriste kao sredstvo za ubeđivanje parlamenta da odobri veće vojne budžete i da se poreski obveznici ubede u tu neophodnost. Po njemu, bez spoljne pretnje ne bi bilo političke podrške za izdvajanje desetina milijardi za naoružanje.„Dok ne ubedite nemačku javnost da postoji vojno-tehnička pretnja sa neke strane, nećete dobiti ta sredstva. Dakle, potrebna je nekakva izmišljena pretnja — setite se, Amerikanci su pokušavali da zaplaše Nemce pričom da im Iran preti, a još ranije, početkom dvehiljaditih godina, kada su ulazili na Bliski istok, tvrdili su da neke bliskoistočne terorističke organizacije ugrožavaju Nemačku. Naravno da to nije tačno — niko Nemce ne ugrožava i ne napada, ali je mnogo lakše odigrati veliku predstavu sa optužbama da Rusija želi da napadne Nemačku, pogotovo ako praktično svi nemački mediji godinama unazad govore da Rusija planira napad — vremenom ljudi počnu u to da veruju“, navodi Mihajlov.Zato će, smatra on, nemački i zapadni zvaničnici nastaviti da podstiču rusofobnu histeriju i da optužuju Rusiju za navodne planove napada na Evropu kako bi opravdali povećanje vojnog budžeta, od čega, kako tvrdi, korist imaju političke elite i odbrambena industrija.
https://lat.sputnikportal.rs/20260417/nove-bahanalije-berlina-u-ukrajini-rusija-olivera-ikodinovic-1198218616.html
nemačka
evropa
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, svet, nemačka, bundesver, vojska i naoružanje, vojna strategija, evropa, sad
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, svet, nemačka, bundesver, vojska i naoružanje, vojna strategija, evropa, sad
Neko će debelo da zaradi: Izmišljaju rusku pretnju da bi povećali vojni budžet Nemačke
Militarizacija Nemačke nije odgovor na realnu bezbednosnu pretnju, već posledica duboko ukorenjenih političko-ekonomskih interesa vojne industrije. Narativ o „ruskoj pretnji“ koriste kao instrument za opravdanje ogromnog rasta vojnih budžeta i ubrzano naoružavanje, iako Nemačka nema ni tehnologije, ni kapacitete da postane vodeća vojna sila Evrope.
Ovako Aleksandar Mihajlov, šef ruskog Biroa za vojno-političku analizu, komentariše prvu posleratnu vojnu strategiju u istoriji Savezne Republike Nemačke, a u kojoj je Rusija označena kao glavna pretnja bezbednosti Evrope. Dakle, centralna tema vojne strategije je suprotstavljanje pretnjama koje dolaze iz Rusije.
Prema toj strategiji, Bundesver treba da ojača i postane najjača vojska u Evropi do 2039. godine, a planira se i značajno povećanje broja vojnika.
„To je bio sasvim očekivan razvoj događaja, posebno s dolaskom na vlast kancelara Merca, koji je od starta označio kao prioritet militarizaciju Nemačke i novu fazu razvoja njenih oružanih snaga i vojnog arsenala. Ali treba imati u vidu da je autor ove koncepcije ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus, koji već godinama aktivno lobira za interese nemačke odbrambene industrije i, u suštini, koristi sve političke poluge kako bi povećao vojni budžet Nemačke i obezbedio državne porudžbine nemačkim odbrambenim preduzećima. Podsetiću da su Pistorijusa još od 1923. godine određene političke snage u Nemačkoj optuživale za korupciju...“, kaže Mihajlov.
Prema njegovim rečima, ovde su očigledni interesi lobista nemačke odbrambene industrije na čelu sa Pistorijusom, koji „verovatno dobija odgovarajuće bonuse i benefite od velikih korporacija“ i poslova teških milijarde evra.
„Takođe, treba reći da Rusija nikada nije projektovala nikakvu realnu pretnju prema Nemačkoj. Istina, tek nedavno je
Moskva objavila spisak preduzeća u Nemačkoj koja proizvode dronove za Ukrajinu. Mi smo više puta govorili da
Nemačka ne bi trebalo time da se bavi, imajući u vidu da otvoreno isporučuje takvu opremu u zonu oružanog sukoba. Tvrde da imaju pravo da prodaju
oružje —i naravno da imaju, ali kada ono ide direktno u ratnu zonu protiv Ruske Federacije, vi se time automatski svrstavate na stranu protivnika. Iako mi Nemačku nismo definisali kao neprijatelja u svojoj koncepciji
nacionalne bezbednosti, Nemci su Rusiju označili kao glavnog protivnika — po mom mišljenju, potpuno neosnovano“, istakao je ekspert.
Nemačka je, podseća Mihajlov, doprinela eskalaciji i tenzijama u Evropi. Prvo je učestvovala u događajima vezanim za Majdan u Ukrajini 2013.–2014. godine, navodi ekspert, podsećajući da je jedan od lidera Majdana bio državljanin Nemačke Vitalij Kličko, dok je Nemačka, na čelu sa Angelom Merkel, podržala taj državni prevrat.
Zatim je Nemačka učestvovala u Minskim sporazumima, koji su, po priznanju Merkelove, korišćeni kao sredstvo za obmanu Rusije i kupovinu vremena za naoružavanje Ukrajine. Posle toga dolazi Šolc, koji je nastavio da pomaže Kijevu, i oružjem i novcem.
Od 2022. godine Berlin je pružio vojnu pomoć Ukrajini u vrednosti od oko 55 milijardi evra, dok je u svom budžetu za ovu godinu predvideo izdvajanje od 11,5 milijardi evra.
„Nemačka je glavni finansijski i vojni sponzor Ukrajine u Evropi, jer je kijevskom režimu obezbeđivala najveću pomoć. Ako se pogleda obim pružene finansijske pomoći, on je dvostruko veći od obima francuske pomoći Ukrajini“, istakao je Mihajlov.
Vojni planovi Nemačke „besmisleni“ u slučaju sukoba sa Rusijom
Mihajlov ocenjuje da određeni politički krugovi u Nemačkoj, uključujući ministra odbrane i njegove stranačke saborce, dobro zarađuju od trke u naoružanju.
Suštinski, militarizacija Nemačke neće pomoći toj zemlji u slučaju direktnog sukoba sa Rusijom, ističe ekspert.
„Treba imati u vidu da bi u slučaju direktnog oružanog sukoba sa Rusijom Nemačka bila uništena nuklearnim oružjem za 12–15 minuta. To jest, tu ne bi ni bilo nikakvog sukoba. Dogodio bi se samo kratkotrajan nuklearni rat, koji bi dobila Rusija, jer Nemačka čak nema sopstveni nuklearni potencijal, već je na svojoj teritoriji rasporedila američke taktičke nuklearne bombe. U suštini, oni čak ne bi ni stigli da iskoriste taj arsenal ako bi iznenada započeli pravi rat sa Rusijom“, navodi ekspert.
On naglašava da su svi ti napori i izdvajanje milijardi evra sa vojnog stanovišta „besmisleni za Nemačku“.
Istovremeno, Mihajlov ističe da bi jedan od mogućih ciljeva Nemačke mogla biti ambicija Berlina da ojača svoju poziciju u Evropi i preuzme liderstvo od Francuske u oblasti odbrambene industrije.
„A sve gore navedeno lišava Nemačku mogućnosti da sebe nazove ključnom državom u Evropskoj uniji. Drugo,
Nemačka otvoreno teži da stvori sopstveni nuklearni štit tj. više ne govori stidljivo o svojim planovima o razvoju sopstvenog nuklearnog oružja, što joj je, zapravo, bilo zabranjeno posle Drugog svetskog rata. Generalno govoreći, militarizacija Nemačke bila je međunarodno zabranjena, a tim pre razvoj nuklearnog oružja. Naravno, Amerikanci će se tome protiviti, jer su najmanje zainteresovani da Nemačka postane
moćna vojno-tehnička sila, pogotovo što Nemačka kupuje
američko oružje u velikim količinama...“, objašnjava ekspert.
Plan Berlina je da poveća brojnost vojske na 460.000 ljudi, od kojih će 200.000 biti u rezervi. Navedeni cilj jeste da se Bundesver razvije u najjaču konvencionalnu vojsku, a sve kako bi se povećala odbrambena spremnost.
Nova strategija Bundesvera je pre svega usmerena na odvraćanje i suprotstavljanje navodnim pretnjama iz Rusije. U strategiji se analizira kako nemačka armija treba da reaguje na moguće vojne scenarije – na primer, u slučaju ruskog napada na teritoriju NATO-a. Međutim, ove informacije su poverljive i ti scenariji nisu objavljeni.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je, odgovarajući na pitanje o težnjama Berlina u vezi sa usvajanjem vojne strategije prvi put u svojoj posleratnoj istoriji, poručio da je najvažnije da Nemačka ne ponovi greške iz svoje prošlosti.
Na pitanje kako Moskva može da odgovori na ove pretnje, Mihajlov kaže:
„Nemačka nam za sada još nije pretila. Za sada je sve ovo samo politička spekulacija. To jest, kada nas nazivaju svojim protivnikom, to nas ne čini srećnima, ali nam je apsolutno jasno da Nemačka nije nezavisna ili suverena država. Dokle god je deo Severnoatlantske alijanse, Vašington će usmeravati njenu spoljnu politiku i određivati pravac spoljne politike, a Nemačka će ga slediti. Za sada nema nemačkog političara koji bi otvoreno ustao protiv Vašingtona unutar NATO-a“, smatra Mihajlov.
Kako dodaje ekspert, Merc se nije pokazao kao najlojalniji saveznik Vašingtona u iranskom slučaju, ali ipak nastavlja da ispunjava misije Alijanse, naoružava Ukrajinu i izdvaja dodatna sredstva za kupovinu američkog oružja.
Pored toga, Nemačka takođe pokušava da spase sopstvenu industriju. Prema rečima Mihajlova, i automobilska industrija Nemačke, koja se nalazi u krizi, mogla bi biti preusmerena na vojnu proizvodnju, pre svega vojnih i oklopnih vozila, što je „deo šireg trenda u kojem Nemačka nastoji da ojača svoju ekonomsko-vojnu ulogu u Evropi“.
Krajnji cilj takvog razvoja događaja je pozicioniranje Nemačke kao ključne evropske sile, sa ambicijom da u budućnosti postane centralni oslonac ili čak komandni centar ujedinjene evropske armije, dodaje ekspert.
Na pitanje da li je realno da Nemačka stvori najjaču armiju u Evropi, Mihajlov odgovara da je za takav cilj potrebno mnogo vremena, što, kako kaže, Nemačka nema.
Sagovornik ističe da su Nemačkoj za jačanje armije takođe potrebna i ogromna finansijska sredstva. Prema njegovoj proceni, za takav cilj potrebno je barem bilion evra i najmanje 15 godina razvoja, što su resursi kojima Nemačka, kako smatra, trenutno ne raspolaže.
Čak i ukoliko bi značajno povećala broj vojnika, to ne bi bilo dovoljno da postane najmoćnija vojna sila u Evropi, jer se savremeni ratovi pre svega zasnivaju na tehnološkoj nadmoći, ističe ekspert.
„Da bi sada stvorila najjaču armiju, morala bi da nauči da proizvodi sopstvene lovce pete generacije, sopstvene sisteme PVO i protivraketne odbrane srednjeg i velikog dometa. Nemci to trenutno nemaju. Morali bi da razviju nove visokotehnološke sisteme naoružanja, uključujući rakete kratkog i srednjeg dometa. Sve to Nemačka trenutno nema. Ona to uglavnom kupuje od svojih američkih partnera“, kaže Mihajlov.
U suštini, Nemačka se danas može pohvaliti pre svega proizvodnjom oklopno-borbene tehnike i određenom linijom dronova koje sama proizvodi, ali u celini nema širok spektar naoružanja, niti potpun ciklus proizvodnje savremenih sistema.
„Zato ne verujem da Nemačka može brzo da obnovi, uslovno rečeno, ‘četvrti Rajh’, odnosno da dostigne nivo najmilitarizovanije države u Evropi. Da bi to postigla, morala bi da pretekne Francusku u čitavom nizu naoružanja. Ponavljam, Nemačka nema sopstveno nuklearno oružje, dok Francuska ima svoj nuklearni štit...“, ističe ekspert.
Mihajlov objašnjava da se narativi o „ruskoj pretnji“ koriste kao sredstvo za ubeđivanje parlamenta da odobri veće vojne budžete i da se poreski obveznici ubede u tu neophodnost. Po njemu, bez spoljne pretnje ne bi bilo političke podrške za izdvajanje desetina milijardi za naoružanje.
„Dok ne ubedite nemačku javnost da postoji vojno-tehnička pretnja sa neke strane, nećete dobiti ta sredstva. Dakle, potrebna je nekakva izmišljena pretnja — setite se, Amerikanci su pokušavali da zaplaše Nemce pričom da im Iran preti, a još ranije, početkom dvehiljaditih godina, kada su ulazili na Bliski istok, tvrdili su da neke bliskoistočne terorističke organizacije ugrožavaju Nemačku. Naravno da to nije tačno — niko Nemce ne ugrožava i ne napada, ali je mnogo lakše odigrati veliku predstavu sa optužbama da Rusija želi da napadne Nemačku, pogotovo ako praktično svi nemački mediji godinama unazad govore da Rusija planira napad — vremenom ljudi počnu u to da veruju“, navodi Mihajlov.
Zato će, smatra on, nemački i zapadni zvaničnici nastaviti da podstiču rusofobnu histeriju i da optužuju Rusiju za navodne planove napada na Evropu kako bi opravdali povećanje vojnog budžeta, od čega, kako tvrdi, korist imaju političke elite i odbrambena industrija.
