https://lat.sputnikportal.rs/20260421/restaurirana-slika-boj-na-cegru-predstavljena-nakon-sedam-decenija-1198357019.html
Restaurirana slika „Boj na Čegru“ predstavljena nakon sedam decenija
Restaurirana slika „Boj na Čegru“ predstavljena nakon sedam decenija
Sputnik Srbija
Slika “Boj na Čegru“ Bože Ilića, koju je restaurirao Centar za konzervaciju i restauraciju (CKR), predstavljena je u Istorijskom muzeju Srbije (IMS), prvi put... 21.04.2026, Sputnik Srbija
2026-04-21T08:08+0200
2026-04-21T08:08+0200
2026-04-21T08:11+0200
kultura
kultura
kultura – vesti
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/15/1198356508_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_6498b621afae865106ef5fd226a30f2d.jpg
Pre svečanog predstavljanja u IMS, konzervator-restaurator CKR Dragana Protić izjavila je za Tanjug da je najveći izazov bila dimenzija slike, zbog toga što sa sobom nosi probleme pitanja transporta, organizacije radova, i samog tehničkog izvođenja.Govoreći o stanju u kojem je slika bila pre restauracije, ona je istakla da je način skladištenja izazvao ozbiljna oštećenja.“Slika je naslikana 1954. godine i nedugo posle prvog izlaganja ona je bila skinuta sa prvobitnog nosioca i skladištena je decenijama u tom stanju. To je potpuno bilo neadekvatno skladištenje za sliku na platnu i nosilo je dosta problema po pitanju deformacije samog platna, a i ostalih strukturnih delova slike. Platno koje se deformisalo, povlačilo je podlogu i bojen sloj, tako da je bojen sloj pucao, došlo je do raslojavanja i to su, takođe, neki izazovi sa kojima smo se suočili“, objasnila je Protić.Prema njenim rečima, radovi su trajali oko četiri meseca.“Bili su intenzivni, ali evo uspešno smo završili konzervaciju i restauraciju, tako da je slika izložena i može da se pogleda“, rekla je Protić, dodajući da je delo dostupno publici u okviru aktuelne postavke “Herojsko i tragično - slike rata u Istorijskom muzeju Srbije“.Autorka izložbe i muzejska savetnica Katarina Mitrović ocenila je da je ovo delo imalo ključnu ulogu u nastanku same postavke.“Mogu da kažem da je ova slika na neki način zvezda u Srbiji i da je bila neposredan povod da uopšte napravimo ovakvu izložbu“, rekla je Mitrović.Podsetila je da je reč o monumentalnom delu naručenom povodom obeležavanja 150. godišnjice Prvog srpskog ustanka.“Slika je monumentalnih dimenzija, jedna od najvećih u istoriji srpskog slikarstva koja je bila naručena kao državna porudžbina 1954. godine. Međutim, odmah nakon izlaganja slika je bila skinuta, razramljena i od tada je ona deponovana“, navela je Mitrović.Prema njenim rečima, u ovoj slici Boža Ilić izlazi iz prepoznatljivog stila socijalističkog realizma i isprobava modernistički kanon koji tada nije prihvaćen.“Postojali su i društveni i politički razlozi i okolnosti koje su dovele do toga da ova slika bude isključena iz naše istorije umetnosti. Tako da eto, ovo je u stvari njena neka vrsta ponovne premijere ove slike”, ocenila je Mitrović.U restauraciji su, pored Protić, učestvovali i Nenad Bogojević, Milica Anðelić, Jovana Jovanović, Aleksandra Gagina i drugi.U razgovoru u IMS učestvovali su i profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu Danijela Korolija Crkvenjakov kao i deo tima konzervatora.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura, kultura – vesti, društvo
kultura, kultura – vesti, društvo
Restaurirana slika „Boj na Čegru“ predstavljena nakon sedam decenija
08:08 21.04.2026 (Osveženo: 08:11 21.04.2026) Slika “Boj na Čegru“ Bože Ilića, koju je restaurirao Centar za konzervaciju i restauraciju (CKR), predstavljena je u Istorijskom muzeju Srbije (IMS), prvi put posle sedam decenija, a reč je o monumentalnom platnu dimenzija gotovo četiri metra širine i skoro tri metra visine.
Pre svečanog predstavljanja u IMS, konzervator-restaurator CKR Dragana Protić izjavila je za Tanjug da je najveći izazov bila dimenzija slike, zbog toga što sa sobom nosi probleme pitanja transporta, organizacije radova, i samog tehničkog izvođenja.
Govoreći o stanju u kojem je slika bila pre restauracije, ona je istakla da je način skladištenja izazvao ozbiljna oštećenja.
“Slika je naslikana 1954. godine i nedugo posle prvog izlaganja ona je bila skinuta sa prvobitnog nosioca i skladištena je decenijama u tom stanju. To je potpuno bilo neadekvatno skladištenje za sliku na platnu i nosilo je dosta problema po pitanju deformacije samog platna, a i ostalih strukturnih delova slike. Platno koje se deformisalo, povlačilo je podlogu i bojen sloj, tako da je bojen sloj pucao, došlo je do raslojavanja i to su, takođe, neki izazovi sa kojima smo se suočili“, objasnila je Protić.
Prema njenim rečima, radovi su trajali oko četiri meseca.
“Bili su intenzivni, ali evo uspešno smo završili konzervaciju i restauraciju, tako da je slika izložena i može da se pogleda“, rekla je Protić, dodajući da je delo dostupno publici u okviru aktuelne postavke “Herojsko i tragično - slike rata u Istorijskom muzeju Srbije“.
Autorka izložbe i muzejska savetnica Katarina Mitrović ocenila je da je ovo delo imalo ključnu ulogu u nastanku same postavke.
“Mogu da kažem da je ova slika na neki način zvezda u Srbiji i da je bila neposredan povod da uopšte napravimo ovakvu izložbu“, rekla je Mitrović.
Podsetila je da je reč o monumentalnom delu naručenom povodom obeležavanja 150. godišnjice Prvog srpskog ustanka.
“Slika je monumentalnih dimenzija, jedna od najvećih u istoriji srpskog slikarstva koja je bila naručena kao državna porudžbina 1954. godine. Međutim, odmah nakon izlaganja slika je bila skinuta, razramljena i od tada je ona deponovana“, navela je Mitrović.
Prema njenim rečima, u ovoj slici Boža Ilić izlazi iz prepoznatljivog stila socijalističkog realizma i isprobava modernistički kanon koji tada nije prihvaćen.
“Postojali su i društveni i politički razlozi i okolnosti koje su dovele do toga da ova slika bude isključena iz naše istorije umetnosti. Tako da eto, ovo je u stvari njena neka vrsta ponovne premijere ove slike”, ocenila je Mitrović.
U restauraciji su, pored Protić, učestvovali i Nenad Bogojević, Milica Anðelić, Jovana Jovanović, Aleksandra Gagina i drugi.
U razgovoru u IMS učestvovali su i profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu Danijela Korolija Crkvenjakov kao i deo tima konzervatora.
