Gde je Turska u rastućim vojnim ambicijama Evropljana
© AP Photo / Emrah Gurel
Pratite nas
Svesna da je NATO u raspadu, Evropa oživljava svoju nameru o EU vojsci gde i Turska želi da dobije svoje mesto s obzirom na njen trenutni uticaj i položaj. Ali deo EU želi da je zaobiđe, dok Turska smatra da ima veliku vrednost za evropski deo NATO ili za neku buduću evropsku vojsku.
Novinar Andrej Mlakar ovako komentariše poruku ministra odbrane Turske Jašara Gulera upućenu na konferenciji povodom 74. godišnjice pristupanja ove države NATO savezu. Ministar je rekao da je isključenje Turske iz odbrambenih inicijativa EU opasnije od smanjenja američkog prisustva na kontinentu.
Turska traži svoje mesto
Guler je takođe kritikovao Evropsku uniju zbog toga što nije voljna da svoje odbrambene inicijative otvori za Tursku. On je podsetio i da je Turska članica NATO, ali ne i Evropske unije, zbog čega, kako je naglasio, dva različita seta pravila u praksi ograničavaju saradnju sa državama članicama Unije.
Novinar i vojni komentator Andrej Mlakar kaže da je Turska u pravu kad kaže da je za evropsko krilo NATO-a bitnija od američkih snaga iz više razloga.
„Turska je mnogo bitnija i važnija za južno krilo kompletnog NATO pakta, zato što pokriva kompletni istočni deo Mediterana, blizinu Bliskog istoka, nalazišta nafte, gasa, kontrolu Golanske visoravni i tako dalje. Sve to utiče na to da Turska postaja veoma važna za stabilizaciju kompletnog Bliskog istoka. Pre svega, mislim tu na kurdsko pitanje koje su donekle i rešili sa turskim i iračkim Kurdima, ali nisu rešili sa sirijskim Kurdima. Pri tome, Turska ima ambiciju da dođe na Golansku visoravan, koju drže kompletno Izraelci. Tako da se javlja nova tenzija na Bliskom istoku. Turska pri tome kontroliše Crno more, kontroliše Mramorno more, kontroliše deo Egejskog mora i faktički, kontroliše najznačajniji moreuze, Bosfor i Dardaneli,“ kaže Mlakar.
Uticaj Ankare nesporan
Turska igra veoma važnu ulogu, dodaje on, s obzirom da Amerikanci neće baš tako lako napustiti tu zonu, a bez kontrole tog prostora i nemanja mogućnosti ni kapacitete da kontrolišu takav ogromni prostor smanjuje se njihov uticaj.
„Znači nemaju generalno ni brodova, nemaju ni aviona, ni bilo čega, a ti ne možeš faktički ništa da radiš bez Turske i i njenih baza u tom delu sveta,“ kaže Mlakar.
Prema njegovim rečima, NATO je u posebnoj krizi, ne vlada veliko poverenje među članicama, posebno u Nemačkoj koja želi da dominira.
„Jednostavno NATO gubi svoj smisao i treba ga zameniti a u okviru toga su i planovi Evropljana da oni naprave svoju armiju da ih ne bi Tramp ucenjivao. Sada opet počinje da se razvija koncept evropske armije i Turska želi tu da prisustvuje ali ima nekih koji ne žele Tursku. Međutim, bez Turske nemoguće je kontrolisati jug Mediterana, osim ako se ne napravi kopča preko Grčke i Kipra i između Kipra i Izraela te da se tu u igru ubaci Izrael umesto Turske. Ali ako se to napravi, onda će biti tenzija, pošto Evropa neće moći da ulazi i izlazi preko Bosfora u Crno more bez kontrole Turske. To će naravno stvoriti promene u bezbednosnom okruženju u zoni Crnog mora, jer se u tom delu sveta ne može praktično uraditi ništa bez Turske,“ obrazlaže Mlakar.
Šta to pokušava Evropa
On veruje da Evropa pokušava da sa Izraelom napravi neku vrstu alijanse i da Izrael bude ta garancija i zamena i za Ameriku sa jedne strane, i za Turke.
„Ali, Turska ima ozbiljnu ambicioznu, jaku vojnu industriju a Erdogan želi da uspostavi kontrolu nad čitavim Bliskim istokom, pre svega onom zonom kojom su oni upravljali nekada kao Osmanska carevina, i da stabilizuje situaciju. Turska želi da kontroliše taj kompletan prostor. Zapravo Turska ima tu projekciju, kako bi rekli, regionalne sile koja ne želi da odstupi ni jednog trenutka i smatra da njoj pripada mesto u nekoj potencijalnoj evropskoj armiji,“ kaže on.
Mlakar napominje i da Evropljani nisu baš oduševljeni Turskom zbog njenih odličnih odnosa sa Rusijom i da iz tog razloga žele da je ignorišu i zaobiđu u svojim planovima za evropsku vojsku.
Predstavnici Turske su na pomenutom skupu poručili da Turska više nije država na periferiji NATO-a, na jugoistočnom krilu, već da je središnji saveznik sposoban da generiše sigurnost na celom evropskom teatru kao i da je Turska je postala jedan od retkih NATO saveznika sposobnih da doprinesu u više operativnih domena u značajnom obimu. Prema tumačenju vlasti u Ankari, fokus na Evropu ne proizlazi samo iz želje za priznanjem ili uticajem u uslovima složenih pretnji. Smatra se da bi oslabljen NATO ili fragmentirana evropska odbrambena arhitektura mogli ostaviti Tursku strateški izloženiju u periodu rastuće regionalne nestabilnosti.
Inače, Turska će preuzeti komandu nad NATO savezničkim snagama za brzo reagovanje u periodu od 2028. do 2030.godine.
