https://lat.sputnikportal.rs/20260415/posle-mozdane-smrti-nato-a--novi-vojni-savez-protiv-rusije-ukrajinci--topovsko-meso-olivera-ikodinovic-1198118237.html
Posle „moždane smrti“ NATO-a novi vojni savez protiv Rusije, a Ukrajinci – topovsko meso
Posle „moždane smrti“ NATO-a novi vojni savez protiv Rusije, a Ukrajinci – topovsko meso
Sputnik Srbija
Stvaranje novog vojnog bloka u okviru koga bi Ukrajina imala jednu od vodećih uloga moglo bi da dovede do daljeg zaoštravanja odnosa sa Rusijom i dodatne... 15.04.2026, Sputnik Srbija
2026-04-15T22:24+0200
2026-04-15T22:24+0200
2026-04-15T22:24+0200
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
analize i mišljenja
svet
svet – politika
evropska unija (eu)
sad
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/19/1135816091_0:162:3065:1886_1920x0_80_0_0_90455b431b4331f127f1cebb1f8184d1.jpg
Prema njegovim rečima, Evropa pokušava da smanji zavisnost od SAD u oblasti bezbednosti i da izgradi sopstvene vojne kapacitete, čak i „evropsku vojsku“, delimično zbog neslaganja i nepoverenja u NATO i američku politiku. U tom procesu se Ukrajina vidi kao ključni vojni partner Evrope, ali i kao zemlja koja bi nosila veliki deo borbenog tereta, dok bi EU finansijski podržavala sistem.Komentarišući upozorenje ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova da Sjedinjene Američke Države zajedno sa Evropom promovišu ideju o stvaranju novog vojnog bloka u kojem bi Ukrajina imala vodeću ulogu Svetov je naveo da se ovakve ideje razrađuju već prilično dugo, podsećajući da je francuski predsednik Emanuel Makron još pre nekoliko godina govorio o „moždanoj smrti“ NATO-a, nakon čega su intenzivirani razgovori o potrebi jačanja evropske odbrane i formiranja zajedničkih oružanih snaga Evropske unije.Govoreći o mogućem formiranju novog vojnog saveza u Evropi Lavrov je naveo da se, umesto ulaska Ukrajine u NATO - što je, po svemu sudeći Tramp već odbacio kao opciju - razmatra ideja stvaranja posebnog vojnog bloka koji bi bio usmeren protiv Rusije, a u kome bi, kako tvrdi, Ukrajina bila ne samo članica već i jedan od vodećih aktera. Prema rečima Lavrova, tu inicijativu promovišu pojedini američki i evropski politički akteri, pre svega Kit Kelog, koji je bio jedan od specijalnih predstavnika Donalda Trampa za ukrajinska pitanja i kome je, između ostalog, bila poverena komunikacija sa kijevskim režimom, dok Vladimir Zelenski aktivno podržava tu ideju.Takođe je ocenio da SAD time nastoje da deo odgovornosti za obuzdavanje Rusije prebace na Evropu, kako bi se više usmerile ka drugim geopolitičkim prioritetima, pre svega Kini.„I sada su ponovo pokrenuti razgovori na tu temu. Pre nedelju dana Zelenski je iznenada izjavio da pitanjima odbrane u Evropi treba da se bavi Evropska unija i da je treba pretvoriti u vojnu organizaciju i da bi zbog toga u EU treba da se vrati Velika Britanija, ali i da uđe Ukrajina, i da bi tada objedinjena vojna moć Evropske unije mogla da se suprotstavi Rusiji. Štaviše, Ukrajini je dodeljena uloga udarne sile u ovoj novoj uniji, uz tvrdnju da Ukrajina ima iskustva u suprotstavljanju ruskoj vojsci, u borbi protiv ruskih bespilotnih sistema i da bi to iskustvo Evropa trebalo da iskoristi. U suštini, Zelenski postavlja stvar tako da Evropa daje novac, a Ukrajina obezbeđuje ‘topovsko meso’“, navodi Svetov.Evropa ide ka militarizaciji i udaljavanju od NATO-aUpravo o tome govori i ruski šef diplomatije, napominje ekspert, uz ocenu da je težnja Evropljana da Evropsku uniju pretvore u vojni blok razumljiva, ali da još nije jasan stav Donalda Trampa prema tom pitanju.„General Kelog više nije deo Trampove administracije, on je smenjen sa te funkcije. On je duboko uvređen što pregovore sa Rusijom ne vodi on, već drugi ljudi, i mogao bi da pokuša da vrati svoje stare pozicije, iako, uzimajući u obzir njegove godine, teško da ima velike šanse. Međutim, Kelog može da izražava stav dela američkog društva koji zahteva od Trampa nastavak podrške Ukrajini, i finansijske i vojne. U tom kontekstu treba obratiti pažnju da su danas Ukrajinci napali teritoriju Rusije bespilotnim letelicama, koji su bili opremljeni municijom američke proizvodnje“, istakao je Svetov.Ekspert ocenjuje da Evropa pokušava da bezbednosno postane samostalnija, kroz razvoj sopstvene odbrambene industrije i manju zavisnost od američkog oružja i NATO sistema.Na pitanje koliko je realno da se plan o stvaranju novog vojnog bloka sprovede, Svetov ocenjuje da će njegova realizacija zavisiti pre svega od političke volje evropskih država.Prema njegovim rečima, u Evropi postoji svest da se više ne može računati na raniji model u kojem su SAD pokrivale oko 70 odsto troškova NATO-a i nosile najveći teret, dok su ostale članice učestvovale sa svega 30 odsto, što dodatno podstiče ideje o većoj evropskoj samostalnosti u odbrani.„Oni razmišljaju ovako - zašto da trošimo novac na NATO gde svima komanduju Amerikanci, bolje je da pretvorimo Evropsku uniju u vojni savez i da novac trošimo na sebe. Obratite pažnju na jedan detalj - Poljska je dobila 30 milijardi evra za modernizaciju svoje vojske, ali je od nje zatraženo da ta sredstva troši isključivo na kupovinu naoružanja unutar Evrope — u Nemačkoj, Francuskoj, možda u Švedskoj, a Poljska bi, međutim, više volela da kupuje tamo gde je za nju bolje, od Amerikanaca ili Južne Koreje. Izgleda da će to postati obavezan uslov — da se naoružavanje Evropske unije zasniva na evropskoj, a ne američkoj proizvodnji“, smatra Svetov.Svetov upozorava da bi formiranje novog vojnog bloka i dalja militarizacija Evrope mogli dovesti do eskalacije odnosa sa Rusijom. On pri tom ukazuje na izjave pojedinih evropskih zvaničnika, koje tumači kao signal da se u nekim planovima razmatra i mogućnost dugoročne pripreme za vojni sukob sa Rusijom, što vidi kao opasan pravac razvoja situacije.„Imamo izjave rukovodilaca niza zemalja, pre svega Nemačke, koja se priprema da 2030. godine ratuje sa Rusijom. To je novi put pripreme za vojni sukob sa Rusijom. Nedavno je razmatrano pitanje o ‘vojnom Šengenu’, a sada se razvija i druga strana te priče. Najvažnije je da shvataju da oni u Ukrajini trpe poraz, iako je danas nemački kancelar Merc izjavio da Rusija neće pobediti. To je njegovo mišljenje i neka ga zadrži za sebe. Međutim, jasno im je da nisu uspeli da pobede Rusiju i da Ukrajina u obliku u kojem je postojala pre februara 2022. više neće postojati, a da ono što ostane od Ukrajine treba iskoristiti za suprotstavljanje Rusiji”, naglašava Svetov.Ruski odgovor na novi vojni blok biće - odlučanNa pitanje kakva može biti reakcija Moskve na formiranje tog vojnog bloka Svetov kaže – negativna, dok će odgovor biti – odlučan.I drugi ruski stručnjaci ocenjuju da bi Evropska unija, usled slabljenja američke podrške, mogla da realizuje ideju formiranja sopstvenog vojnog bloka koji bi bio nezavisan od NATO-a.Prema tim procenama, evropske države nemaju dovoljno vojnih snaga sa realnim ratnim iskustvom, pa bi Ukrajina u takvom sistemu mogla da ima ključnu ulogu kao „udarna snaga“ i izvor obučenog ljudstva. Istovremeno, Evropa bi preuzela ulogu glavnog industrijskog centra za proizvodnju i razvoj naoružanja.Već su u toku zajednički evropsko-ukrajinski projekti u oblasti proizvodnje dronova, raketa i municije, a deo vojne proizvodnje premešta se iz Ukrajine u zemlje EU. Kao primer sve izraženije militarizacije Evrope pominju se povećane vojne nabavke i preusmeravanje industrijskih kapaciteta u države poput Poljske, Velike Britanije, Holandije i Danske.U tom kontekstu, eksperti ne isključuju mogućnost da se EU postepeno transformiše iz ekonomske u vojno-političku organizaciju, uz obrazloženje borbe protiv terorizma, suprotstavljanja „ruskoj pretnji“ i smanjenja zavisnosti od Sjedinjenih Američkih Država.
https://lat.sputnikportal.rs/20260409/jedino-bi-nemacka-mogla-da-napravi-atomsku-bombu-ali-bi-odvela---evropu-u-katastrofu-olivera-ikodinovic-1197927768.html
sad
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, svet, svet – politika, evropska unija (eu), sad, ukrajina, vojni savez, eskalacija
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, svet, svet – politika, evropska unija (eu), sad, ukrajina, vojni savez, eskalacija
Posle „moždane smrti“ NATO-a novi vojni savez protiv Rusije, a Ukrajinci – topovsko meso
Stvaranje novog vojnog bloka u okviru koga bi Ukrajina imala jednu od vodećih uloga moglo bi da dovede do daljeg zaoštravanja odnosa sa Rusijom i dodatne eskalacije bezbednosnih tenzija u Evropi, ocenjuje ruski politikolog Jurij Svetov.
Prema njegovim rečima, Evropa pokušava da smanji zavisnost od SAD u oblasti bezbednosti i da izgradi sopstvene vojne kapacitete, čak i „evropsku vojsku“, delimično zbog neslaganja i nepoverenja u NATO i američku politiku. U tom procesu se Ukrajina vidi kao ključni vojni partner Evrope, ali i kao zemlja koja bi nosila veliki deo borbenog tereta, dok bi EU finansijski podržavala sistem.
Komentarišući
upozorenje ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova da Sjedinjene Američke Države zajedno sa Evropom promovišu ideju o stvaranju novog vojnog bloka u kojem bi Ukrajina imala vodeću ulogu Svetov je naveo da se ovakve ideje razrađuju već prilično dugo, podsećajući da je francuski predsednik Emanuel Makron još pre nekoliko godina
govorio o „moždanoj smrti“ NATO-a, nakon čega su intenzivirani razgovori o potrebi jačanja evropske odbrane i formiranja zajedničkih oružanih snaga Evropske unije.
„U tom periodu došlo je i do zaoštravanja odnosa između NATO-a i Vašingtona, jer je Tramp stalno zahtevao da članice više novca izdvajaju za odbranu, a čak je izjavio i da oni koji ne daju 5 odsto svog BDP-a u budžet NATO-a ne mogu da računaju da će se na njih primenjivati Član 5 Povelje NATO-a o kolektivnoj odbrani. Upravo to je najvažnije za baltičke države i Poljsku, koje smatraju da su u neprijateljskom odnosu sa Rusijom, pa se oslanjaju na to da se ne treba ničega bojati jer ih štite Amerikanci“, kaže Svetov.
Govoreći o mogućem formiranju novog vojnog saveza u Evropi Lavrov je naveo da se, umesto ulaska Ukrajine u NATO - što je, po svemu sudeći Tramp već odbacio kao opciju - razmatra ideja stvaranja posebnog vojnog bloka koji bi bio usmeren protiv Rusije, a u kome bi, kako tvrdi, Ukrajina bila ne samo članica već i jedan od vodećih aktera. Prema rečima Lavrova, tu inicijativu promovišu pojedini američki i evropski politički akteri, pre svega Kit Kelog, koji je bio jedan od specijalnih predstavnika Donalda Trampa za ukrajinska pitanja i kome je, između ostalog, bila poverena komunikacija sa kijevskim režimom, dok Vladimir Zelenski aktivno podržava tu ideju.
Takođe je ocenio da SAD time nastoje da deo odgovornosti za obuzdavanje Rusije prebace na Evropu, kako bi se više usmerile ka drugim geopolitičkim prioritetima, pre svega Kini.
„I sada su ponovo pokrenuti razgovori na tu temu. Pre nedelju dana Zelenski je iznenada izjavio da pitanjima odbrane u Evropi treba da se bavi Evropska unija i da je treba pretvoriti u vojnu organizaciju i da bi zbog toga u EU treba da se vrati Velika Britanija, ali i da uđe Ukrajina, i da bi tada objedinjena vojna moć Evropske unije mogla da se suprotstavi Rusiji. Štaviše, Ukrajini je dodeljena uloga udarne sile u ovoj novoj uniji, uz tvrdnju da Ukrajina ima iskustva u suprotstavljanju ruskoj vojsci, u borbi protiv ruskih bespilotnih sistema i da bi to iskustvo Evropa trebalo da iskoristi. U suštini, Zelenski postavlja stvar tako da Evropa daje novac, a Ukrajina obezbeđuje ‘topovsko meso’“, navodi Svetov.
Evropa ide ka militarizaciji i udaljavanju od NATO-a
Upravo o tome govori i ruski šef diplomatije, napominje ekspert, uz ocenu da je težnja Evropljana da Evropsku uniju pretvore u vojni blok razumljiva, ali da još nije jasan stav Donalda Trampa prema tom pitanju.
„General Kelog više nije deo Trampove administracije, on je smenjen sa te funkcije. On je duboko uvređen što pregovore sa Rusijom ne vodi on, već drugi ljudi, i mogao bi da pokuša da vrati svoje stare pozicije, iako, uzimajući u obzir njegove godine, teško da ima velike šanse. Međutim, Kelog može da izražava stav dela američkog društva koji zahteva od Trampa nastavak podrške Ukrajini, i finansijske i vojne. U tom kontekstu treba obratiti pažnju da su danas Ukrajinci napali teritoriju Rusije bespilotnim letelicama, koji su bili opremljeni municijom američke proizvodnje“, istakao je Svetov.
Ekspert ocenjuje da Evropa pokušava da bezbednosno postane samostalnija, kroz razvoj sopstvene odbrambene industrije i manju zavisnost od američkog oružja i NATO sistema.
Na pitanje koliko je realno da se plan o stvaranju novog vojnog bloka sprovede, Svetov ocenjuje da će njegova realizacija zavisiti pre svega od političke volje evropskih država.
Prema njegovim rečima, u Evropi postoji svest da se više ne može računati na raniji model u kojem su SAD pokrivale oko 70 odsto troškova NATO-a i nosile najveći teret, dok su ostale članice učestvovale sa svega 30 odsto, što dodatno podstiče ideje o većoj evropskoj samostalnosti u odbrani.
„Oni razmišljaju ovako - zašto da trošimo novac na NATO gde svima komanduju Amerikanci, bolje je da pretvorimo Evropsku uniju u vojni savez i da novac trošimo na sebe. Obratite pažnju na jedan detalj - Poljska je dobila 30 milijardi evra za modernizaciju svoje vojske, ali je od nje zatraženo da ta sredstva troši isključivo na kupovinu naoružanja unutar Evrope — u Nemačkoj, Francuskoj, možda u Švedskoj, a Poljska bi, međutim, više volela da kupuje tamo gde je za nju bolje, od Amerikanaca ili Južne Koreje. Izgleda da će to postati obavezan uslov — da se naoružavanje Evropske unije zasniva na evropskoj, a ne američkoj proizvodnji“, smatra Svetov.
Svetov upozorava da bi formiranje novog vojnog bloka i dalja militarizacija Evrope mogli dovesti do eskalacije odnosa sa Rusijom. On pri tom ukazuje na izjave pojedinih evropskih zvaničnika, koje tumači kao signal da se u nekim planovima razmatra i mogućnost dugoročne pripreme za vojni sukob sa Rusijom, što vidi kao opasan pravac razvoja situacije.
„Imamo izjave rukovodilaca niza zemalja, pre svega Nemačke, koja se priprema da 2030. godine
ratuje sa Rusijom. To je novi put pripreme za vojni sukob sa Rusijom. Nedavno je
razmatrano pitanje o ‘vojnom Šengenu’, a sada se razvija i druga strana te priče. Najvažnije je da shvataju da oni u Ukrajini trpe
poraz, iako je danas
nemački kancelar Merc izjavio da Rusija neće pobediti. To je njegovo mišljenje i neka ga zadrži za sebe. Međutim, jasno im je da nisu uspeli da pobede Rusiju i da Ukrajina u obliku u kojem je postojala pre februara 2022. više neće postojati, a da ono što ostane od Ukrajine treba iskoristiti za suprotstavljanje Rusiji”, naglašava Svetov.
Ruski odgovor na novi vojni blok biće - odlučan
Na pitanje kakva može biti reakcija Moskve na formiranje tog vojnog bloka Svetov kaže – negativna, dok će odgovor biti – odlučan.
„Zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev je rekao: ‘Ako smo se ranije mirno odnosili prema želji Ukrajine da uđe u Evropsku uniju, sada, zbog pretnje da se taj blok pretvori u vojni, protivićemo se članstvu Ukrajine i u NATO-u i u Evropskoj uniji. Sve što možemo, učinićemo da se tom procesu suprotstavimo“ zaključio je Svetov.
I drugi ruski stručnjaci ocenjuju da bi Evropska unija, usled slabljenja američke podrške, mogla da realizuje ideju formiranja sopstvenog vojnog bloka koji bi bio nezavisan od NATO-a.
Prema tim procenama, evropske države nemaju dovoljno vojnih snaga sa realnim ratnim iskustvom, pa bi Ukrajina u takvom sistemu mogla da ima ključnu ulogu kao „udarna snaga“ i izvor obučenog ljudstva. Istovremeno, Evropa bi preuzela ulogu glavnog industrijskog centra za proizvodnju i razvoj naoružanja.
Već su u toku
zajednički evropsko-ukrajinski projekti u oblasti proizvodnje dronova, raketa i municije, a deo vojne proizvodnje premešta se iz Ukrajine u zemlje EU. Kao primer sve izraženije
militarizacije Evrope pominju se povećane vojne nabavke i preusmeravanje industrijskih kapaciteta u države poput Poljske, Velike Britanije, Holandije i Danske.
U tom kontekstu, eksperti ne isključuju mogućnost da se EU postepeno transformiše iz ekonomske u vojno-političku organizaciju, uz obrazloženje borbe protiv terorizma, suprotstavljanja „ruskoj pretnji“ i smanjenja zavisnosti od Sjedinjenih Američkih Država.
