Intriga na Ist riveru: Ima li neka tajna veza između Rezolucije 1244 i predloga Bahreina o Iranu
© Sputnik / Roman Makhmutov
Pratite nas
Postoje određene spekulacije da se iza predloga rezolucije Bahreina, pripremljene za sednicu Saveta bezbednosti UN, krije Amerika koja želi da se na lukav način i preko diplomatije dokopa iranskih ostrva u Ormuzu, baš kao što je Amerika preko Kfora i rezolucije 1244 ušla na KiM, ocena je novinara Željka Šajna.
Ove nedelje, 9. aprila, u Savetu bezbednosti Ujedinjenih očekuje se redovna rasprava o stanju na Kosovu i Metohiji koja se inače održava dva puta godišnje a na kojoj će se pokušati provući i razgovor o takozvanoj bahreinskoj rezoluciji o situaciji u Iranu, tvrdi u autorskom tekstu za Kosovo online specijalni dopisnik ovog portala iz Njujorka Željko Šajn.
Lukava igra Amerike
On za Sputnjik objašnjava da, iako na prvi pogled ništa ne vezuje rezoluciju 1244 koja se odnosi na KiM i „bahreinsku rezoluciju“, uočljivo je da je suština obe međunarodno pravo.
„I u jednoj, i drugoj situaciji međunarodno pravo je na ispitu. Ali kod Kosova i Metohije su izglasali da je ono deo teritorijalnog integriteta Srbije prema rezoluciji1244, pa su pogazili međunarodno pravo i proglasili nezavisnost Kosova 2008 godine. Pitanje je šta će da urade ako se usvoji bahreinska rezolucija - što će onda Amerikanci vođeni tretmanom prema našoj rezoluciji moći da preuzmu ostrvo gde se kontroliše prolaz kroz Ormuz a koje pripada Iranu - Harg,“ primećuje Šajn.
Drugim rečima, dodaje on, reč je o dva događaja gde su učestovali Amerikanci: jedan je bombardovanje Jugoslavije od strane NATO pakta, a drugi deo je da je Amerika napala Iran.
Rusija i Kina na braniku Povelje UN
„Da bi mogla nafta da prolazi bezbedno kroz taj zaliv, Amerikanci preko Bahreina traže da se izglasa rezolucija kojom će se omogućiti bezbednost prolazak nafta. Međutim, iza toga se krije da oni žele da legalizuju svoj napad na Iran, da je Iran taj koji ugrožava mir i bezbednost i da ne dozvoljava da nafta prolazi na određeni način. Ako bi se to izglasalo u UN, međunarodno pravo se ne bi poštovalo, a Amerikanci bi dobili legalizaciju stvari koje su uradili nad Iranom i dobijaju legalizaciju da mogu da upotrebe vojnu intervenciju u Zalivu. To su uradili na KiM. Legalizaciju su uradili ubacivanjem Kfora- na KiM i rekli su da će naša armija da se vrati kad bude vreme. Međutim, umesto toga su proglasili nezavisnost tzv. Kosova. Ovde, ako ostane sadržaj rezolucije koju su ponudili Bahreinci, 100 odsto se legalizuje američka agresija nad Iranom. Ta spojnica ove rezolucije i Rezolucije 12 44 se ne vidi golim okom, javno, ne vidi se sadržajno, ali suštinski jer to problem,“ primećuje Šajn.
Umesto da, napominjeon, idu oružjem i da osvajaju delove Irana u moreuzu, oni idu lukavo, ovoga puta preko diplomatije i ove rezolucije pokušavaju da legalizuju napad diplomatski i lukavo.
„Imali su praksu koja ima pragmatično dejstvo, to je rezolucijom 1244 koju oni sada suštinski primenjuju bahreinskom rezolucijom. Oni već imaju određeno iskustvo sa rezolucijom 1244. Pravno gledano, to je, recimo, kad uzmete na sudu neki predmet, i advokati i sudije se uvek pozivaju na pragmatičan deo,“ napominje Šajn.
Ali zato Rusi i Kinezi to drže pod kontrolom i ukazuju na određene stvari da ne može tako.
Zgazili su Rezoluciju 12 44
Iako, kako kaže, bahreinska rezolucija još nije izglasana to ne znači da neće u skorije vreme jer se rasprava o njoj nastavlja.
„NATO je kada je bombardovao Jugoslaviju, zaobišao Ujedinjene naciji i odluka o bombardovanju SRJ nije tamo doneta, to se zna. Ovoga puta Amerikanci su napali Iran i prilikom napada oni su izvršili to što su uradili, i sada Bahrein ulazi u UN i podnosi rezoluciju da se zaštiti to ostrvo i taj zaliv, da može protok nafte da se slobodno koristi. Sudeći po onom što komentarišu u UN u četiri oka, a ne javno, iza ove bahreinske rezolucije stoje Amerikanci,“ navodi Šajn koji imao prilike da razgovara sa mnogim međunarodnim akterima tokom boravka u UN odakle je upravo doputovao.
Kako ističe, ono što je sa ovom rezolucijom identično u poređenju sa rezolucijom 1244 jeste da je Bahrein krenuo sa rezolucijom da bi se njenim usvajanjem na neki način opravdalo i legalizovalo kroz UN ovo što su Amerikanci uradili u Iranu.
„Rezolucija 12 44 je usvojena iliti proglašena dan pošto je potpisan Kumanovski dogovor, tako da ovde ako bude usvojena rezolucija Bahreina sa tekstom koji se predlaže onda vi imate sličan odnos između bahreinske rezolucije i rezolucije 1244. U bahreinskoj rezoluciji piše da su oni spremni da brani svim sredstvima taj prolaz. To znači da, ako im se suprotstavi Iran ili neko drugi, Amerikanci i svi oni koji treba da brane prolaz mogu da upotrebe armiju. To je u suprotnosti sa Poveljom UN koja ima za cilj da brani mir i da stvara mir. Međutim, u ovom trenutku problem je devet glasova, koliko je potrebno od većinskih 15 članica Saveta bezbednosti, među kojima je pet stalnih članica jer se deset menjaju na dve godine - da li će se ova rezolucija izglasati. Rusi i Kinezi ne žele da izglasaju ovakvu rezoluciju gde će se braniti svim sredstvima. Oni su za to da Kinezi i Rusi naprave rezoluciju, ali da ona bude u skladu i sa Poveljom UN i sa mirom, a ne da se otvore vrata agresoru, kao što Iranci kažu da su Sjedinjene Američke Države agresor na njihovu teritoriju i da oni imaju pravo da se brane,“ kaže on.
Ako prođe rezolucija, svako će moći da potegne vojsku
Šajn konstatuje da je pitanje samo da li će se ta rezolucija izglasati sa vetom ili bez veta, to je suština i tu je paralela sa našom rezolucijom.
„Dakle, 9. aprila održava se i sednica SB UN o Kosovu i Metohiji i tu je moment da se još jednom vidi na koji način međunarodno pravo sagledavaju članice Saveta bezbednosti, i na koji način su podeljene. Ono što je veoma dobro jeste što se ipak raspravlja u Savetu bezbednosti o rezolucijama o miru, o situaciji u Iranu i u situaciji na Kosovu u Metohiji. Amerikanci smatraju da su za bahreinsku rezoluciju, odnosno za situaciju u Zalivu odgovorni Iranci i stvaraju situaciju koja izaziva nemir. Tako da je to sve usmereno protiv Iranca. Sa ove druge strane, gde su prisutni Rusi i Kinezi, oni pokušavaju da izbalansiraju rezoluciju da figurira tako da ima ulogu da stvori mir, a ne da pospešuje nemir,“ objašnjava naš sagovornik.
Drugim rečima, ako bahreinska rezolucija prođe tako da u njoj ostane napisano da se sva sredstva mogu koristiti onda međunarodno pravo više nema tu funkciju jer korišćenje svih sredstva je korišćenje zapravo vojnih sredstava.
„To onda mogu da koriste Britanci, Amerikanci i svi ostali i da kažu - moramo da upotrebimo vojsku. Bahreinska rezolucija uopšte ne sagledava u ovom trenutku da međunarodno pravo i Povelju UN uskladi sa mirom, već pokušava da legalizuje ono što je uradila Amerika nad Iranom. I tu nastaje borba između Istoka i Zapada da se izbaci ta rečenica i da se izbaci sve ono što će stimulisati korišćenje vojnih intervencija. A kod nas je bila izvršena prva intervencija, bombardovanje, bez saglasnosti SB UN. Psle Kumanovskog dogovora je proglašena rezolucija 1244 u SB UN, gde je na određeni način legalizovano prisustvo NATO pakta koji je bombardovao Jugoslaviju. S tim što je tamo rečeno da je to teritorija Srbije. Međutim, 2008. godine je došlo priznavanje tzv. Kosova od pojedinih zemalja i poništeno je sve - međunarodno pravo i što je tamo rečeno da je to teritorija Srbije. Ali to je za nas još uvek jedini dokument kojim možemo sad ili nekad da dokažemo naše pravo,“ ističe Šajn.
Podsetimo da su zapadni mediji ranije pisali o vojnom zauzimanju ostava Harg i još tri mala ostrva u Ormuskom moreuzu, ali da je računica pokazala da bi bilo previše žrtava.
