https://lat.sputnikportal.rs/20260407/1197835341.html
Globalna kriza je izvesna, šta će redukovati države, gde će trpeti kućni budžet
Globalna kriza je izvesna, šta će redukovati države, gde će trpeti kućni budžet
Sputnik Srbija
Posledice rata na Bliskom istoku već oseća privreda u svetu. Ekonomisti su saglasni da će njihov obim zavisiti od dužine trajanja sukoba, ali da je već sada... 07.04.2026, Sputnik Srbija
2026-04-07T20:59+0200
2026-04-07T20:59+0200
2026-04-07T21:13+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/07/1197835183_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_51cd0c779cd7254654586bfd19ce05c1.jpg
Globalna kriza je izvesna, šta će redukovati države, gde će trpeti kućni budžet
Sputnik Srbija
Posledice rata na Bliskom istoku već oseća privreda u svetu. Ekonomisti su saglasni da će njihov obim zavisiti od dužine trajanja sukoba, ali da je već sada izvesno da će infalcija kratkoročno porasti, a da će se proizvodnja smanjiti, jer će potrošnja nafte biti redukovana gde god je to moguće.
Neke zemlje su već uvele mere štednje. Zatvoren Ormuski prolaz koji onemogućava protok petine svetske nafte i gasa, ali i trećinu veštačkih đubriva, već pali crvenu lampicu kako po pitanju onoga što će proizvoditi i prihodovati države, tako i u domaćinstvima kada je posredi kućni budžet.
Gde i na čemu štedeti, čemu nas je naučila nedavna kovid kriza, ali i ona svetska ekonomska iz 2008. godine, iz koje se mnoge privrede nisu izvukle do pojave pandemije? Da li je to što nas čeka stvarno teže od naftne krize iz 1973. i 1979. godine zajedno, kako smatra čelnik Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol? Tada je, kako napominje, nedostajalo oko pet miliona barela nafte dnevno, a danas 11 miliona.
U poređenju sa stanjem na početku ruske vojne operacije u Ukrajini 2022. godine, količina gasa koja nedostaje na svetskom nivou je udvostručena. Pritom, sada imamo i deo postrojenja za proizvodnju i nafte i gasa na Bliskom istoku koja su van funkcije jer su bombardovanjem urušena. U kojoj meri se može preduprediti kriza?
O tome u „Energiji Sputnjika“ novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa docentom Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Veljkom Mijuškovićem.
Posledice rata na Bliskom istoku već oseća privreda u svetu. Ekonomisti su saglasni da će njihov obim zavisiti od dužine trajanja sukoba, ali da je već sada izvesno da će infalcija kratkoročno porasti, a da će se proizvodnja smanjiti, jer će potrošnja nafte biti redukovana gde god je to moguće.Neke zemlje su već uvele mere štednje. Zatvoren Ormuski prolaz koji onemogućava protok petine svetske nafte i gasa, ali i trećinu veštačkih đubriva, već pali crvenu lampicu kako po pitanju onoga što će proizvoditi i prihodovati države, tako i u domaćinstvima kada je posredi kućni budžet.Gde i na čemu štedeti, čemu nas je naučila nedavna kovid kriza, ali i ona svetska ekonomska iz 2008. godine, iz koje se mnoge privrede nisu izvukle do pojave pandemije? Da li je to što nas čeka stvarno teže od naftne krize iz 1973. i 1979. godine zajedno, kako smatra čelnik Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol? Tada je, kako napominje, nedostajalo oko pet miliona barela nafte dnevno, a danas 11 miliona.U poređenju sa stanjem na početku ruske vojne operacije u Ukrajini 2022. godine, količina gasa koja nedostaje na svetskom nivou je udvostručena. Pritom, sada imamo i deo postrojenja za proizvodnju i nafte i gasa na Bliskom istoku koja su van funkcije jer su bombardovanjem urušena. U kojoj meri se može preduprediti kriza? O tome u „Energiji Sputnjika“ novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa docentom Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Veljkom Mijuškovićem.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
Posledice rata na Bliskom istoku već oseća privreda u svetu. Ekonomisti su saglasni da će njihov obim zavisiti od dužine trajanja sukoba, ali da je već sada izvesno da će infalcija kratkoročno porasti, a da će se proizvodnja smanjiti, jer će potrošnja nafte biti redukovana gde god je to moguće.
Neke zemlje su već uvele mere štednje. Zatvoren Ormuski prolaz koji onemogućava protok petine svetske nafte i gasa, ali i trećinu veštačkih đubriva, već pali crvenu lampicu kako po pitanju onoga što će proizvoditi i prihodovati države, tako i u domaćinstvima kada je posredi kućni budžet.
Gde i na čemu štedeti, čemu nas je naučila nedavna kovid kriza, ali i ona svetska ekonomska iz 2008. godine, iz koje se mnoge privrede nisu izvukle do pojave pandemije? Da li je to što nas čeka stvarno teže od naftne krize iz 1973. i 1979. godine zajedno, kako smatra čelnik Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol? Tada je, kako napominje, nedostajalo oko pet miliona barela nafte dnevno, a danas 11 miliona.
U poređenju sa stanjem na početku ruske vojne operacije u Ukrajini 2022. godine, količina gasa koja nedostaje na svetskom nivou je udvostručena. Pritom, sada imamo i deo postrojenja za proizvodnju i nafte i gasa na Bliskom istoku koja su van funkcije jer su bombardovanjem urušena. U kojoj meri se može preduprediti kriza?
O tome u „Energiji Sputnjika“ novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa docentom Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Veljkom Mijuškovićem.
