https://lat.sputnikportal.rs/20260404/zbog-americkih-projektila-na-bliskom-istoku--cena-hrane-leti-u-nebo-video-1197691348.html
Zbog američkih projektila na Bliskom istoku – cena hrane leti u nebo /video/
Zbog američkih projektila na Bliskom istoku – cena hrane leti u nebo /video/
Sputnik Srbija
Ratne operacije na Bliskom istoku već su uzdrmale globalno tržište veštačkog đubriva što će se uz veliko poskupljenje nafte u krajnjem odraziti na skok cena... 04.04.2026, Sputnik Srbija
2026-04-04T09:01+0200
2026-04-04T09:01+0200
2026-04-04T09:01+0200
ekonomija
ekonomija
svet – ekonomija
energija sputnjika
đubrivo
sukob na bliskom istoku
iran
sad
privredna komora srbije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/16/1188106512_0:122:3205:1925_1920x0_80_0_0_9605686b429df4db65646d39fbd8f961.jpg
Na to u emisiji Energija Sputnjika ukazuje pomoćnik predsednika Privredne komore Srbije Veljko Jovanović, koji vodi Udruženje za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju.Iranska blokada Ormuskog moreuza kao posledica američko-izraelskog bombardovanja Irana prekinula je ključne isporuke veštačkog đubriva, a zemlje Persijskog zaliva spadaju među njegove važne izvoznike. Oko 30 odsto đubriva na svetskom tržištu one podmiruju. Najveći svetski izvoznik je Rusija, a uvoznik SAD, a od kolikog značaja je đubrivo za globalnu poljoprivredu jasno ukazuje podatak da je ono bilo jedna od malobrojnih stavki izuzetih sa američke liste antiruskih sankcija.Manji prinos viša cenaProizvodnja đubriva je usko povezana sa dostupnošću i cenom prirodnog gasa. Cene su odmah počele da rastu da bi samo u jednoj nedelji početkom marta zabeležile poskupljenje od 32 odsto.Već sada je jasno da đubrivo sa Bliskog istoka neće doći do kupaca za prolećnu setvu. Agroekonomisti ocenjuju da će sezona biti problematična kada se taj rok propusti, jer će manji prinos značiti manju ponudu pre svega ratarskih proizvoda. To će za posledicu imati njihove više cene, što će se odraziti na cenu stočne hrane, a potom i mesa i mleka.U SAD traže hitne merePoljoprivrednici širom sveta već osećaju pritisak zbog nestašice đubriva. U SAD traže hitne mere za obezbeđenje snabdevanja i smanjenje troškova uvoza.Jedna od vodećih globalnih firmi za ekonomsko savetovanje, Oksford Ekonomiks (Oxford Economics) procenila je da će cena đubriva za drugi kvartal biti veća za oko 20 odsto. Kada se tome doda da je barel nafte neophodne za sve poljoprivredne radove, zavisno od dana do dana, uveliko premašio 100 dolara, ostaje velika zapitanost šta ćemo ove godine posejasti, požnjeti i po kojim cenama će svet , pa i mi u Srbiji, plaćati makar osnovne životne namirnice.Mirni smo za ovu godinuDo povećanja cena će, kako ističe, neminovno doći. Napominje, međutim, da kada imamo nešto što je kratkoročni udar, onda on može da bude amortizovan, pogotovo to umeju veliki igrači.Jovanović ističe da je za nas u Srbiji značajno da nećemo osetiti probleme sa dobavljanjem đubriva sa Bliskog istoka, jer smo već nabavili potrebne količine.U Srbiji, koja je nekada imala više proizvođača veštačkog đubriva, sada to ozbiljnije radi samo jedna firma, pa je u velikoj meri zavisna od uvoza. Najviše uvozimo iz Rusije, Kazahstana, Austrije i Mađarske.„Imamo dovoljne količine i nije tema za ovu godinu da li ćemo imati. Mi ćemo imati i za prolećnu setvu kao i za jesenju, to su dovoljne količine. Pitanje je koliko dugo će trajati i ovi sukobi i ne samo sukobi, nego koliko će dugo biti blokirane rute, mislim, to je ono što je ključno,“ kaže Jovanović.Berza će odreditiOn podseća da su ratarski proivodi berzanska roba i da cena na svetskim berzama utiče i na određivanje njihove cene kod nas. Tako smo prošle godine imali dobar rod pšenice, ali naši ratari nisu imali velike vajde od toga jer im je zbog niske cene na berzama tržišna cena bila niska, pa su zbog visoke cene inputa, odnosno ulaganja u proizvodnju na kraju bili takoreći na pozitivnoj nuli.„Svaki sukob ugrožava transport. Ne samo u smislu da li ga ima, nego i koliko dugo traje taj transport, koja je njegova cena, odnosno učešće cene transporta u u ceni robe koja negde stiže . I to se dramatično menja. Vi sad imate kontejnere koji koštaju po 4-5 hiljada evra, a koštali su hiljadu ili hiljadu i po. To su dramatični udari, naročito na robe sa malim maržama, poput žitarica“, ističe stručnjak za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju.Sagovornik Sputnjika kaže da je u ovom trenutku nezahvalno prognozirati koliko ćemo skuplje plaćati poljoprivredne proizvode i hranu uopšte, jer osim đubriva i nafte tu treba ukalkulisati i cenu transporta, osiguranja tog transporta, pa i ono što se u kriznim situacijama ukalkuliše u cenu zbog neizvesnosti na tržištu.Zato je, po njemu, ključno koliko će sadašnja situacija na Bliskom istoku trajati, a odgovor na to pitanje u ovom trenutku niko nema.Čelni čovek Udruženja za biljnu poizvodnju i prehrambenu industriju u PKS napominje da smo u Srbiji u mnogim granama proizvodnje zavisni od uvoza.„Radi se na tome da se to promeni i ja bih zaista bio srećan kada bismo zajednički kao država i institucije, privredni sektor, privreda koju mi zastupamo u komori, kada bismo uspeli da dođemo do toga da se dobar deo tog lanca vrati u domaće okvire. Mi smo zemlja koja ima i dosta spoljno trgovinskih sporazuma, koji nam pružaju mogućnost da bez dodatnih dažbina trgujemo određenom robom i pametnim strateškim pristupom možemo da izgradimo komparativnu prednost u određenim proizvodima“, kaže Jovanović u emisiji Energija Sputnjika.Pogledajte i:
iran
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, svet – ekonomija, energija sputnjika, đubrivo, sukob na bliskom istoku, iran, sad, privredna komora srbije
ekonomija, svet – ekonomija, energija sputnjika, đubrivo, sukob na bliskom istoku, iran, sad, privredna komora srbije
Zbog američkih projektila na Bliskom istoku – cena hrane leti u nebo /video/
Ratne operacije na Bliskom istoku već su uzdrmale globalno tržište veštačkog đubriva što će se uz veliko poskupljenje nafte u krajnjem odraziti na skok cena poljoprivrednih proizvoda i hrane. Koliko će to iznositi zavisiće od dužine trajanja sukoba. Srbija je nabavila dovoljno đubriva i zasad makar o tome ne treba da brine.
Na to u emisiji Energija Sputnjika ukazuje pomoćnik predsednika Privredne komore Srbije Veljko Jovanović, koji vodi Udruženje za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju.
Iranska blokada Ormuskog moreuza kao posledica američko-izraelskog bombardovanja Irana prekinula je ključne isporuke veštačkog đubriva, a zemlje Persijskog zaliva spadaju među njegove važne izvoznike. Oko 30 odsto đubriva na svetskom tržištu one podmiruju. Najveći svetski izvoznik je Rusija, a uvoznik SAD, a od kolikog značaja je đubrivo za globalnu poljoprivredu jasno ukazuje podatak da je ono bilo jedna od malobrojnih stavki izuzetih sa američke liste antiruskih sankcija.
Proizvodnja đubriva je usko povezana sa dostupnošću i cenom prirodnog gasa. Cene su odmah počele da rastu da bi samo u jednoj nedelji početkom marta zabeležile poskupljenje od 32 odsto.
Već sada je jasno da đubrivo sa Bliskog istoka neće doći do kupaca za prolećnu setvu. Agroekonomisti ocenjuju da će sezona biti problematična kada se taj rok propusti, jer će manji prinos značiti manju ponudu pre svega ratarskih proizvoda. To će za posledicu imati njihove više cene, što će se odraziti na cenu stočne hrane, a potom i mesa i mleka.
Poljoprivrednici širom sveta već osećaju pritisak zbog
nestašice đubriva. U SAD traže hitne mere za obezbeđenje snabdevanja i smanjenje troškova uvoza.
Jedna od vodećih globalnih firmi za ekonomsko savetovanje, Oksford Ekonomiks (Oxford Economics) procenila je da će cena đubriva za drugi kvartal biti veća za oko 20 odsto. Kada se tome doda da je barel nafte neophodne za sve poljoprivredne radove, zavisno od dana do dana, uveliko premašio 100 dolara, ostaje velika zapitanost šta ćemo ove godine posejasti, požnjeti i po kojim cenama će svet , pa i mi u Srbiji, plaćati makar osnovne životne namirnice.
„Kao i kod svih poremećaja na tržištu koji su uzrokovani nekim dramatičnim situacijama kao što je ova, ključno pitanje je koliko će ona trajati i koliko će proizvodnih ciklusa obuhvatiti, kad pričamo o proizvodnji veštačkog đubriva i naravno o poljoprivrednoj proizvodnji, kakve će to reperkusije kasnije ostaviti. Što se tiče samog đubriva, najviše će pogoditi one sektore gde je učešće u strukturi proizvodne cene veliko. Pričamo o ratarenju pre svega, pa će najviše pogoditi ratare koji to najviše i koriste“, kaže Jovanović.
Do povećanja cena će, kako ističe, neminovno doći. Napominje, međutim, da kada imamo nešto što je kratkoročni udar, onda on može da bude amortizovan, pogotovo to umeju veliki igrači.
Jovanović ističe da je
za nas u Srbiji značajno da nećemo osetiti probleme sa dobavljanjem đubriva sa Bliskog istoka, jer smo
već nabavili potrebne količine.
U Srbiji, koja je nekada imala više proizvođača veštačkog đubriva, sada to ozbiljnije radi samo jedna firma, pa je u velikoj meri zavisna od uvoza. Najviše uvozimo iz Rusije, Kazahstana, Austrije i Mađarske.
„Imamo dovoljne količine i nije tema za ovu godinu da li ćemo imati. Mi ćemo imati i za prolećnu setvu kao i za jesenju, to su dovoljne količine. Pitanje je koliko dugo će trajati i ovi sukobi i ne samo sukobi, nego koliko će dugo biti blokirane rute, mislim, to je ono što je ključno,“ kaže Jovanović.
On podseća da su ratarski proivodi berzanska roba i da cena na svetskim berzama utiče i na određivanje njihove cene kod nas. Tako smo prošle godine imali dobar rod pšenice, ali naši ratari nisu imali velike vajde od toga jer im je zbog niske cene na berzama tržišna cena bila niska, pa su zbog visoke cene inputa, odnosno ulaganja u proizvodnju na kraju bili takoreći na pozitivnoj nuli.
„Svaki sukob ugrožava transport. Ne samo u smislu da li ga ima, nego i koliko dugo traje taj transport, koja je njegova cena, odnosno učešće cene transporta u u ceni robe koja negde stiže . I to se dramatično menja. Vi sad imate kontejnere koji koštaju po 4-5 hiljada evra, a koštali su hiljadu ili hiljadu i po. To su dramatični udari, naročito na robe sa malim maržama, poput žitarica“, ističe stručnjak za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju.
Sagovornik Sputnjika kaže da je u ovom trenutku nezahvalno prognozirati koliko ćemo skuplje plaćati poljoprivredne proizvode i hranu uopšte, jer osim
đubriva i nafte tu treba ukalkulisati i cenu transporta, osiguranja tog transporta, pa i ono što se u kriznim situacijama ukalkuliše u cenu zbog neizvesnosti na tržištu.
Zato je, po njemu, ključno koliko će sadašnja situacija na Bliskom istoku trajati, a odgovor na to pitanje u ovom trenutku niko nema.
Čelni čovek Udruženja za biljnu poizvodnju i prehrambenu industriju u PKS napominje da smo u Srbiji u mnogim granama proizvodnje zavisni od uvoza.
„Radi se na tome da se to promeni i ja bih zaista bio srećan kada bismo zajednički kao država i institucije, privredni sektor, privreda koju mi zastupamo u komori, kada bismo uspeli da dođemo do toga da se dobar deo tog lanca vrati u domaće okvire. Mi smo zemlja koja ima i dosta spoljno trgovinskih sporazuma, koji nam pružaju mogućnost da bez dodatnih dažbina trgujemo određenom robom i pametnim strateškim pristupom možemo da izgradimo komparativnu prednost u određenim proizvodima“, kaže Jovanović u emisiji Energija Sputnjika.
