Šta su prednosti ideje evroazijske bezbednosti i gde je tu Srbija
16:33 31.03.2026 (Osveženo: 17:16 31.03.2026)
© Sputnik / Andrey Iglov
Pratite nas
Srbija ne može ostati izolovano ostrvo, ali istovremeno ne može ni ići u zapadne integracije koje vrše pripreme za neki novi evropski rat koji najavljuju za 2029. godinu. Približavanje rusko-beloruskoj inicijativi nove evroazijske bezbednosti ima svojih prednosti, ali ključno je održati neutralnost, smatraju stručnjaci.
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić razgovarao je sa ambasadorom Ruske Federacije Aleksandrom Bocan-Harčenkom i beloruskim ambasadorom Sergejem Malinovskim o rusko-beloruskoj inicijativi nove evroazijske bezbednosti. Đurić je istakao da su razmotrene mogućnosti dalje saradnje u oblastima od zajedničkog interesa, pri čemu sam istakao da Srbija pažljivo prati sve inicijative koje doprinose očuvanju i jačanju međunarodnog mira i bezbednosti.
Predsednik Evroazijskog bezbednosnog foruma i general-major u penziji Mitar Kovač podseća da je pojam evroazijske bezbednosti izražen kao potreba davno, još od kada su velike sile težile da u svakom smislu odvoje Evropu od Azije. U savremenom kontekstu tu ideju razdvajanja nastavila je globalistička Amerika, posebno u periodu Bajdenove vlasti i njegovih prethodnika. Namera iza svega toga zapravo je razdvajanje ne samo Evrope od Azije, već i zapadne od istočne Evrope, uz pravljenje nove gvozdene zavese.
Postojao je niz projekata koji su za cilj imali da se poremete odnosi između susednih država, a ta ideja je pothranjivana još za vreme blokovske podele sveta i posle je nastavljena namerom širenja NATO-a ka istoku. Međutim, ta barijera se uvek pomerala. Nije se uspostavljala saradnja između tih evroatlantskih organizacija, kako EU tako i NATO-a, sa evroazijskim sistemima bezbednosti. Dokle god je Evropa kao napredniji deo sveta bila odvojena od Azije, imali smo posledice u toj bezbednosnoj sferi kroz sukobljavanje velikih sila. Danas na tome rade ove globalističke vlasti na prostoru Evrope kroz mehanizme Evropske unije i kroz evropski deo NATO-a, kaže Kovač za Sputnjik.
Primera radi, Ukrajina kao tvorevina i ukrajinska kriza predstavljaju alat koji se koristi kako bi se opet povukla ta gvozdena zavesa od Baltika do Bliskog istoka. Dosta je naroda i političkih organizacija zapadno i istočno od te aktuelne zavese koji teže tome da se ona ukine, dodaje naš sagovornik. Gledano pojedinačno i kroz prizmu energetike i međudržavnih odnosa, jasno je da se takvo stanje mora menjati. Promena bi došla upravo kroz unapređenje evroazijske saradnje i nalaženja formata za saradnju i azijskih i evropskih oganizacija, ne samo po pitanju bezbednosti, već kroz sve oblasti društvene delatnosti.
Moraće da se menja ovakva Evropska unija kakva je danas, ili će jednostavno nestati kao ostrašćeni globalistički instrument. Vidimo i da NATO ne predstavlja adekvatan mehanizam za očuvanje evroazijske bezbednosti, što se sada i pokazalo sa ovom krizom na Bliskom istoku. Evroazijska bezbednost istovremeno bi bila motor globalne bezbednosti uopšte. Imajući u vidu površinu teritorije ova dva kontinenta, resurse prirodne i demografske, a ako bi na tom prostoru vladao mir i adekvatan bezbednosni sistem, a bez barijera za protok ljudi, robe i usluga, mogli bismo da kažemo da se svet menja.
Neutralnost najbolja za Srbiju
U procesu širenja NATO-a, Amerika je sa evropskim saveznicima bez ikakvih ispunjenih kriterijuma primila Bugarsku i Rumuniju u NATO i EU, pa je Srbija danas okružena neprijateljskim državama sa svih strana, podseća Kovač. Međutim, on smatra da nama tu nikako nije mesto.
U smislu nacionalnih interesa a imajući u vidu blisku prošlost i šta su nam sve uradili, a šta i dalje čine oko Kosova i Metohije, nama nije mesto ni put u Evropskoj uniji, niti u NATO-u. Nama jeste mesto u političkom smislu na tlu neutralnosti i u odricanju od ovakve EU koja navodi okupaciju Kosova i Metohije kao uslov integracija. Isto onoliko koliko sarađujemo sa NATO, iako nismo njegov član, toliko treba da sarađujemo i sa ODKB i evroazijskim sistemima bezbednosti, zaključuje Kovač.
Gledati svoj interes
Vojni analitičar Milovan Bajagić takođe podseća da se Srbija nalazi u vrlo specifičnom položaju, okružena NATO članicama. Rusija to shvata, a shvata i zašto zarad zaštite sopstvenih interesa mora da vodi dosta komplikovanu spoljnopolitičku „šahovsku partiju“ u kojoj svaki ishitren potez može biti štetan.
Globalno gledajući, američka tendencija ka totalitarizmu je, nažalost, raširena širom planete i ona se manifestuje u različitim situacijama pod različitim izgovorima. Sva njihova politika svodi se na to da onaj koji ima snagu može imati i činiti šta god želi. Nesumnjivo je da su predsednici Putin, Lukašenko i Vučić ranije postigli određene dogovore, dok se sa sastankom doplomata sada održao i oficijelni deo svega toga, kaže Bajagić za Sputnjik.
On podseća na pritiske koje je Srbija trpela, naročito od početka rata u Ukrajini, jer nije htela da uvede Rusiji sankcie.
Moram reći da smo majstorskim spoljnopolitičkim manevrima uspeli da budemo jedna od retkih država koja nije uvela sankcije Rusiji. Rusi to znaju da cene. Tradicionalna ljubav i naklonost našeg naroda ka ruskom, pa i beloruskom narodu, ali i Putinu i Lukašenku dobro je poznata. Međutim, mi moramo osmotriti dobro svoj položaj i gledati svoj interes. Ako to podrazumeva sedenje na nekoliko stolica, ne treba da sedimo na dve, nego i na dvanaest stolica ukoliko to znači da ćemo se sačuvati i očuvati. Ko je pravi prijatelj Srbije to će i da shvati.
Kosovo i Metohija žila kucavica Srba
Na sam susret srpskog ministra sa ruskim i beloruskim ambasadorom Bajagić gleda vrlo blagonaklono, sa velikom dozom optimizma i zahvalnosti za rusko razumevanje situacije.
Pogledajte geopolitičku situaciju na mikronivou na Balkanu. Naši neprijatelji se udružuju i ukrupnjavaju oko nas, a Srbija je prožeta dubokom unutrašnjopolitičkom krizom. Postali smo Kazablanka Evrope po vršljanju stranih agentura i obaveštajnih službi i Rusi i Belorusi su svesni toga. Mislim da je baš to i bila jedna od tema susreta diplomata.
Naše je da kupujemo vreme i da budemo pripravni i za neki eventualni rat, smatra naš sagovornik, istovremeno čuvajući mir svim snagama. Bajagić dodaje da Srbija sada treba da drži kurs na kom se nalazi, čekajući dalji rasplet situacije i na Bliskom istoku i drugde u svetu, kako bi kasnije najbolje rešila sopstvene nacionalne interese. Osnov tih interesa je, naravno, Kosovo i Metohija, a Bajagić smatra da je i ono sigurno bilo neizostavni deo razgovora.
Mislim da je Kosovo bilo jedna od težišnih tema tokom sastanka, to je žila kucavica našeg naroda i trenutno najproblematičnije pitanje na Balkanu. Ono će se kad-tad rešiti i naše je da u međuvremenu kupujemo vreme. Naš predsednik je sigurno dobro informisao i ruskog i beloruskog predsednika, a i oni preko svojih službi sigurno jako dobro poznaju situaciju, kao i to kakve su tendencije drugih sila, naročito EU i Amerike po tom pitanju.
Stav Amerike po pitanju Balkana dosta je umereniji sada nego što je bio, a glavni inicijatori sukoba i nestabilnosti, naročito što se tiče Kosova, jesu Nemačka i Turska. Zato je dobro imati prijatelje na svim stranama, zaključuje Bajagić.
Pogledajte i:
