https://lat.sputnikportal.rs/20260328/kad-nemoguce-postane-moguce-ruski-gas-za-spas-evrope-video-1197421609.html
Kad nemoguće postane moguće: ruski gas za spas Evrope /video/
Kad nemoguće postane moguće: ruski gas za spas Evrope /video/
Sputnik Srbija
Posle havarija na industrijskim postrojenjima najvećeg gasnog polja u Kataru, za čije će opravljanje trebati tri do pet godina, Evropa će biti u najvećem problemu... 28.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-28T12:25+0100
2026-03-28T12:25+0100
2026-03-28T12:25+0100
ekonomija
ekonomija
svet – ekonomija
rusija
evropa
prirodni tečni gas
katar
sukob na bliskom istoku
energija sputnjika
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/0a/1182473386_0:320:3073:2048_1920x0_80_0_0_9c14b640d51f3925ffa6224538e20d37.jpg
U emisiji Energija Sputnjika na to ukazuje stručnjak za energetiku, magistar naftnog i gasnog inženjerstva, Nebojša Obrknežev.Pitanje je, samo, da li bi Rusija posle svega što je doživela od Evrope, a našla je nove kupce za svoj gas, na to i pristala.Bez katarskog gasaEvropa je ostala bez mogućnosti snabdevanja katarskim tečnim prirodnim gasom (LNG) u istom danu kada je u EU startovala primena Uredbe o postupnom ukidanju uvoza gasa iz Rusije koji je u EU prošle godine činio 13 odsto ukupno uvezenog. Prema odluci Brisel, EU bi do kraja 2027. godine trebalo u potpunosti da isključi ruski gas sa svog tržišta, odnosno 80 odsto uvoza činio bi američki LNG, a 20 odsto katarski.Šta u ovoj situaciji kada je na izraelsko bombardovanje najvećeg iranskog gasnog polja, Južni Pars, Iran odgovorio bombardovanjem Ras Lafana, tačnije dva od 14 postrojenja najvećeg proizvođača tečnog prirodnog gasa (LNG) u Kataru? Time je, kako su odmah izračunali u Katar enerdžiju, najvećoj državnoj energetskoj kompaniji u Kataru, njihova mogućnost izvoza skraćena za 17 odsto.Katar je, posle SAD, drugi najveći proizvođač LNG u svetu, a Ras Lafan, proizvodi oko petine svetskih zaliha tečnog prirodnog gasa.Viša sila će, kako su saopštili u Kataru, onemogućiti realizaciju dugoročnih ugovora.Tom Marzek-Manser, direktor za evropski gas i tečni prirodni gas u kompaniji Vud Makenzi, napominje da, za razliku od nafte, nema viškova u proizvodnji LNG-a na globalnom nivou: sva operativna postrojenja proizvode koliko god mogu.Iran nije izašao sa procenama koliko će trpeti proizvodnja gasa gađanjem Južnog Parsa. Obrknežev kaže da sukob koji se dešava na Bliskom istoku definitivno znači 15-17 odsto manje gasa na svetskom tržištu, a ako govorimo o LNG-u to je oko 35 odsto manje tog gasa.On napominje da što se ruskog gasa tiče jedini krak koji funkcioniše prema Evropi jeste Balkanski tok odnosno onaj koji prolazi kroz Republiku Srbiju gde smo mi faktički tranzitna zemlja za gas i za Mađarsku i za Slovačku.Pritom je cena gasa ovih dana vrtoglavo otišla u vis.I nemoguće je moguće„Imamo situaciju da je sada cena gasa duplo veća nego pre početka sukoba na Bliskom istoku, preko 700 dolara za 1000 kubika gasa. Kad pogledamo Evropu, pazite, preko 700 dolara po 1000 kubika koliko to samo utiče na privredu. Imate situaciju u Nemačkoj da se, pogotovo automobilska industrija, obratila nemačkoj vladi i konkretno Briselu. Rečeno je- radite šta znate i umete, krenite da uvozite gas iz Ruske Federacije, ili mi odosmo odavde“, ukazuje Obrknežev.S obzirom na izjave EU zvaničnika takav razvoj situacije trenutno izgleda sasvim upitan, koliko god da su energetski stručnjaci već izračunali da će potpuno odricanje od ruskog gasa Evropi od 2027. do 2030. godine doneti manjak od 35 milijardi kubnih metara gasa godišnje.Sagovornik Sputnjika, međutim, smatra da je sve moguće.„Čini mi se da ukoliko uzavrele glave, pogotovo evropskih lidera, ne shvate da je sasvim prirodno da, ma koliko sad to bilo čudno, ali u današnjem svetu sve nemoguće postaje moguće i moguće postaje nemoguće, čini mi se da će morati da shvate i da će se, kako god znaju, vratiti na situaciju do pre 2022. godine. U drugom slučaju njihova privreda je u ozbiljnom problemu“, kaže stručnjak za energetiku.A da je i nemoguće ipak moguće on podupire time što su SAD, svesne situacije sa iranskom blokadom Ormuskog prolaza i nemogućnosti transporta nafte iz Persijskog zaliva koja čini petinu ukupne u svetu, rešili da ublaže sankcije ruskoj i iranskoj nafti kako bi ublažili rast cena koji pogađa i njih.U međuvremenu, EU je odložila usvajanje zakona o potpunoj zabrani uvoza ruske nafte zbog krize na Bliskom istoku. Evropska komisija ga neće podneti do 15. aprila, kako je bilo predviđeno zbog, kako je objašnjeno, trenutnih geopolitičkih dešavanja.Nesnađenost EvropeTakav scenario i sa gasom neki u EU očigledno priželjkuju. Belgijski premijer Bart de Vever je ovih dana zabrinuto konstatovao kako EU sada uvozi američki LNG koji je mnogo skuplji od ruskog gasa i da su već u veoma teškoj situaciji.Poljski premijer Donald Tusk je, pak, izričit da ne dolazi u obzir da zbog rata na Bliskom istoku i preteće energetske krize Evropska unija popusti u sankcijama na ruski naftu i gas.Sagovornik Sputnjika kaže da je vidna nesnađenost Evrope pa i sa sopstvenim merama.„Ja iskreno mislim da bi koliko toliko razum morao da ovlada njima jer problem je stanovništvo, problem je privreda, problem je socijalna i društvena stabilnost bilo koje zemlje Evrope. Ne govorim samo o Evropskoj uniji, nego o čitavoj Evropi. Evropa je do sada slušala SAD. Sada vidimo da tu postoje određeni problemi, ali ukoliko pokuša da bude suverena, definitivno da razmišlja o sebi, naftovode i gasovode prema Ruskoj Federaciji, otvoriće ma šta se dešavalo u samoj Ukrajini“, smatra Obrknežev.Nije samo račun problemOn ističe da je nama bitno da Evropa bude stabilna, jer to direktno utiče na Srbiju čija je privreda u najvrećoj meri oslonjena na evropsku.Srbija nije osetila gasnu krizu upravo zahvaljujući aranžmanu sa Rusijom, plaćajući gas 290 do 300 dolara, za 1000 kubika i tu se, kako kaže, zapravo vidi koliko to pomaže privredi, direktno ekonomiji, a ekonomija direktno implicira ka svakom građaninu. On očekuje da će i novi gasni aranžman sa Rusijom od 1. aprila, biti jednako povoljan.U prvih deset dana izraelsko-američke agresije na Iran, cena električne energije proizvedene iz gasa u EU je porasla čak 50 odsto.Fajnenšel tajms je ovih dana upozorio da je Evropa opet suočena sa već viđenim energetskim šokom, pri čemu skuplja energija ponovo otvara pitanje inflacije, državne pomoći i rasta prinosa na obveznice. Evropska centralna banka je još ranije pokazala da energetski skokovi pogađaju ceo proizvodni lanac: od rasta input troškova, preko pada kupovne moći, do slabljenja investicija i konkurentnosti. Zato evropski problem nije samo račun za gas, već i pitanje koliko još budžetskog prostora postoji da se domaćinstva i preduzeća ponovo subvencionišu. Pritom, kako zaključuje list, Evropa danas nije u istoj političkoj i fiskalnoj poziciji kao 2022, što je možda i njena najveća slabost.A hoće li Rusi pristatiZbog toga Obrknežev ne vidi drugi izlaz za Evropu nego da zakuca na vrata Ruske Federacije.„Čini mi se da će, ako bude iole razuma, nekako staviti prst na čelo i reći - dobro što je bilo, bilo je, zakucaćemo. A s druge strane, onda se moraju i po tom pitanju voditi pregovori za stolom šta će i kako će Rusija odgovoriti i da li će pristati na isporuku i nafte i gasa kad su sve ovo vreme zapravo želili da dovedu njihovu ekonomiju u recesiju“, primetio je stručnjak za energetiku.Mnogi su, kako kaže, prognozirali da će ove godine Ruska Federacija doživeti recesiju, ali ne samo što se to nije desilo nego su dešavanja na Bliskom istoku još dodatno podigla rusku ekonomiju pokazujući da svet bez ruskih energenata ne može normalno da funkcioniše.Pogledajte i:
evropa
katar
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, svet – ekonomija, rusija, evropa, prirodni tečni gas, katar, sukob na bliskom istoku, energija sputnjika, analize i mišljenja
ekonomija, svet – ekonomija, rusija, evropa, prirodni tečni gas, katar, sukob na bliskom istoku, energija sputnjika, analize i mišljenja
Kad nemoguće postane moguće: ruski gas za spas Evrope /video/
Posle havarija na industrijskim postrojenjima najvećeg gasnog polja u Kataru, za čije će opravljanje trebati tri do pet godina, Evropa će biti u najvećem problemu. Nove izvore snabdevanja gasom je nemoguće naći jer je kod svih proizvodnja na maksimumu. Jedino što je razumno je povratak ruskom gasu.
U emisiji Energija Sputnjika na to ukazuje stručnjak za energetiku, magistar naftnog i gasnog inženjerstva, Nebojša Obrknežev.
Pitanje je, samo, da li bi Rusija posle svega što je doživela od Evrope, a našla je nove kupce za svoj gas, na to i pristala.
Evropa je ostala bez mogućnosti snabdevanja katarskim tečnim prirodnim gasom (LNG) u istom danu kada je u EU startovala primena Uredbe o postupnom ukidanju uvoza gasa iz Rusije koji je u EU prošle godine činio 13 odsto ukupno uvezenog. Prema odluci Brisel, EU bi do kraja 2027. godine trebalo u potpunosti da isključi ruski gas sa svog tržišta, odnosno 80 odsto uvoza činio bi američki LNG, a 20 odsto katarski.
Šta u ovoj situaciji kada je na izraelsko bombardovanje najvećeg iranskog gasnog polja, Južni Pars, Iran odgovorio bombardovanjem Ras Lafana, tačnije dva od 14 postrojenja najvećeg proizvođača tečnog prirodnog gasa (LNG) u Kataru? Time je, kako su odmah izračunali u Katar enerdžiju, najvećoj državnoj energetskoj kompaniji u Kataru, njihova mogućnost izvoza skraćena za 17 odsto.
Katar je, posle SAD, drugi najveći proizvođač LNG u svetu, a Ras Lafan, proizvodi oko petine svetskih zaliha tečnog prirodnog gasa.
Viša sila će, kako su saopštili u Kataru, onemogućiti realizaciju dugoročnih ugovora.
Tom Marzek-Manser, direktor za evropski gas i tečni prirodni gas u kompaniji Vud Makenzi, napominje da, za razliku od nafte, nema viškova u proizvodnji LNG-a na globalnom nivou: sva operativna postrojenja proizvode koliko god mogu.
Iran nije izašao sa procenama koliko će trpeti proizvodnja gasa gađanjem Južnog Parsa. Obrknežev kaže da sukob koji se dešava na Bliskom istoku definitivno znači 15-17 odsto manje gasa na svetskom tržištu, a ako govorimo o LNG-u to je oko 35 odsto manje tog gasa.
On napominje da što se ruskog gasa tiče jedini krak koji funkcioniše prema Evropi jeste Balkanski tok odnosno onaj koji prolazi kroz Republiku Srbiju gde smo mi faktički tranzitna zemlja za gas i za Mađarsku i za Slovačku.
Pritom je cena gasa ovih dana vrtoglavo otišla u vis.
„Imamo situaciju da je sada cena gasa duplo veća nego pre početka sukoba na Bliskom istoku, preko 700 dolara za 1000 kubika gasa. Kad pogledamo Evropu, pazite, preko 700 dolara po 1000 kubika koliko to samo utiče na privredu. Imate situaciju u Nemačkoj da se, pogotovo automobilska industrija, obratila nemačkoj vladi i konkretno Briselu. Rečeno je- radite šta znate i umete, krenite da uvozite gas iz Ruske Federacije, ili mi odosmo odavde“, ukazuje Obrknežev.
S obzirom na izjave EU zvaničnika takav razvoj situacije trenutno izgleda sasvim upitan, koliko god da su energetski stručnjaci već izračunali da će potpuno odricanje od ruskog gasa Evropi od 2027. do 2030. godine doneti manjak od 35 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Sagovornik Sputnjika, međutim, smatra da je sve moguće.
„Čini mi se da ukoliko uzavrele glave, pogotovo evropskih lidera, ne shvate da je sasvim prirodno da, ma koliko sad to bilo čudno, ali u današnjem svetu sve nemoguće postaje moguće i moguće postaje nemoguće, čini mi se da će morati da shvate i da će se, kako god znaju, vratiti na situaciju do pre 2022. godine. U drugom slučaju njihova privreda je u ozbiljnom problemu“, kaže stručnjak za energetiku.
A da je i nemoguće ipak moguće on podupire time što su SAD, svesne situacije sa iranskom blokadom Ormuskog prolaza i nemogućnosti transporta nafte iz Persijskog zaliva koja čini petinu ukupne u svetu, rešili da ublaže sankcije ruskoj i iranskoj nafti kako bi ublažili rast cena koji pogađa i njih.
U međuvremenu, EU je odložila usvajanje zakona o potpunoj zabrani uvoza ruske nafte zbog krize na Bliskom istoku. Evropska komisija ga neće podneti do 15. aprila, kako je bilo predviđeno zbog, kako je objašnjeno, trenutnih geopolitičkih dešavanja.
Takav scenario i sa gasom neki u EU očigledno priželjkuju. Belgijski premijer Bart de Vever je ovih dana zabrinuto konstatovao kako EU sada uvozi američki LNG koji je mnogo skuplji od ruskog gasa i da su već u veoma teškoj situaciji.
Poljski premijer Donald Tusk je, pak, izričit da ne dolazi u obzir da zbog rata na Bliskom istoku i preteće energetske krize Evropska unija popusti u sankcijama na ruski naftu i gas.
Sagovornik Sputnjika kaže da je vidna nesnađenost Evrope pa i sa sopstvenim merama.
„Ja iskreno mislim da bi koliko toliko razum morao da ovlada njima jer problem je stanovništvo, problem je privreda, problem je socijalna i društvena stabilnost bilo koje zemlje Evrope. Ne govorim samo o Evropskoj uniji, nego o čitavoj Evropi. Evropa je do sada slušala SAD. Sada vidimo da tu postoje određeni problemi, ali ukoliko pokuša da bude suverena, definitivno da razmišlja o sebi, naftovode i gasovode prema Ruskoj Federaciji, otvoriće ma šta se dešavalo u samoj Ukrajini“, smatra Obrknežev.
On ističe da je nama bitno da Evropa bude stabilna, jer to direktno utiče na Srbiju čija je privreda u najvrećoj meri oslonjena na evropsku.
Srbija nije osetila gasnu krizu upravo zahvaljujući aranžmanu sa Rusijom, plaćajući gas 290 do 300 dolara, za 1000 kubika i tu se, kako kaže, zapravo vidi koliko to pomaže privredi, direktno ekonomiji, a ekonomija direktno implicira ka svakom građaninu. On očekuje da će i novi gasni aranžman sa Rusijom od 1. aprila, biti jednako povoljan.
U prvih deset dana izraelsko-američke agresije na Iran, cena električne energije proizvedene iz gasa u EU je porasla čak 50 odsto.
Fajnenšel tajms je ovih dana upozorio da je Evropa opet suočena sa već viđenim energetskim šokom, pri čemu skuplja energija ponovo otvara pitanje inflacije, državne pomoći i rasta prinosa na obveznice. Evropska centralna banka je još ranije pokazala da energetski skokovi pogađaju ceo proizvodni lanac: od rasta input troškova, preko pada kupovne moći, do slabljenja investicija i konkurentnosti. Zato evropski problem nije samo račun za gas, već i pitanje koliko još budžetskog prostora postoji da se domaćinstva i preduzeća ponovo subvencionišu. Pritom, kako zaključuje list, Evropa danas nije u istoj političkoj i fiskalnoj poziciji kao 2022, što je možda i njena najveća slabost.
Zbog toga Obrknežev ne vidi drugi izlaz za Evropu nego da zakuca na vrata Ruske Federacije.
„Čini mi se da će, ako bude iole razuma, nekako staviti prst na čelo i reći - dobro što je bilo, bilo je, zakucaćemo. A s druge strane, onda se moraju i po tom pitanju voditi pregovori za stolom šta će i kako će Rusija odgovoriti i da li će pristati na isporuku i nafte i gasa kad su sve ovo vreme zapravo želili da dovedu njihovu ekonomiju u recesiju“, primetio je stručnjak za energetiku.
Mnogi su, kako kaže, prognozirali da će ove godine Ruska Federacija doživeti recesiju, ali ne samo što se to nije desilo nego su dešavanja na Bliskom istoku još dodatno podigla rusku ekonomiju pokazujući da svet bez ruskih energenata ne može normalno da funkcioniše.
