https://lat.sputnikportal.rs/20260324/1197292698.html
Ko će nadomestiti gas iz Katara u narednih pet godina
Ko će nadomestiti gas iz Katara u narednih pet godina
Sputnik Srbija
SAD, po rečima predsednika Donalda Trampa, nisu bile obaveštene da će Izrael bombardovati najveće iransko gasno polje Južni Pars, ali će, kako se čini, od toga... 24.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-24T20:59+0100
2026-03-24T20:59+0100
2026-03-24T21:13+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/18/1197292540_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_25658c65d959d362bb9e01ad2f6d5782.jpg
Ko će nadomestiti gas iz Katara u narednih pet godina
Sputnik Srbija
SAD, po rečima predsednika Donalda Trampa, nisu bile obaveštene da će Izrael bombardovati najveće iransko gasno polje Južni Pars, ali će, kako se čini, od toga upravo one imati najviše koristi.
Zbog uzvratnog napada Irana na Ras Lafan i dva od 14 postrojenja najvećeg proizvođača tečnog prirodnog gasa (LNG) u Kataru, za 17 odsto će biti smanjen izvoz katarskog gasa. Katar je drugi najveći proizvođač LNG u svetu, a Ras Lafan proizvodi oko petine svetskih zaliha tečnog prirodnog gasa i 90 odsto izvozi u Aziju, najviše u Kinu, Južnu Koreju i Japan. Preostalih 10 odsto je kupovala Evropa, uglavnom Italija i Belgija, koje imaju dugoročne ugovore sa Katarom.
Cena gasa je odmah skočila za trećinu, a slučaj je hteo da do havarije katarskih postrojenja dođe maltene u danu kada je u EU startovala primena Uredbe o postupnom ukidanju uvoza gasa iz Rusije, koji je u EU prošle godine činio 13 odsto ukupno uvezenog gasa.
Za oporavak havarisanih katarskih postrojenja, čija šteta iznosi 20 milijardi dolara, biće potrebno tri do pet godina, izjavio je direktor kompanije „Katar enerdži“ Saad Šerida el-Kabi.
Ko će u ovoj situaciji izvući najdeblji kraj, a ko zaraditi, može li se nadomestiti katarski gas i po kojoj ceni, gde će ga kupovati Azija, a gde Evropa? Hoće li tržišta širom sveta morati da smanje potrošnju? Kako će se to odraziti na privredu EU, koja iz godine u godinu posrće sve više otkad se odrekla jeftinih ruskih energenata i kupuje znatno skuplji ammerički LNG? Može li u ovoj situaciji opstati briselska uredba, prema kojoj će do kraja 2027. godine u potpunosti biti zabranjen uvoz ruskog gasa?
U emisiji „Energija Sputnjika“ o tome razgovaraju novinarka Mira Kankaraš Trklja i stručnjak za energetiku, magistar naftnog i gasnog inženjerstva Nebojša Obrknežev.
SAD, po rečima predsednika Donalda Trampa, nisu bile obaveštene da će Izrael bombardovati najveće iransko gasno polje Južni Pars, ali će, kako se čini, od toga upravo one imati najviše koristi. Zbog uzvratnog napada Irana na Ras Lafan i dva od 14 postrojenja najvećeg proizvođača tečnog prirodnog gasa (LNG) u Kataru, za 17 odsto će biti smanjen izvoz katarskog gasa. Katar je drugi najveći proizvođač LNG u svetu, a Ras Lafan proizvodi oko petine svetskih zaliha tečnog prirodnog gasa i 90 odsto izvozi u Aziju, najviše u Kinu, Južnu Koreju i Japan. Preostalih 10 odsto je kupovala Evropa, uglavnom Italija i Belgija, koje imaju dugoročne ugovore sa Katarom. Cena gasa je odmah skočila za trećinu, a slučaj je hteo da do havarije katarskih postrojenja dođe maltene u danu kada je u EU startovala primena Uredbe o postupnom ukidanju uvoza gasa iz Rusije, koji je u EU prošle godine činio 13 odsto ukupno uvezenog gasa. Za oporavak havarisanih katarskih postrojenja, čija šteta iznosi 20 milijardi dolara, biće potrebno tri do pet godina, izjavio je direktor kompanije „Katar enerdži“ Saad Šerida el-Kabi.Ko će u ovoj situaciji izvući najdeblji kraj, a ko zaraditi, može li se nadomestiti katarski gas i po kojoj ceni, gde će ga kupovati Azija, a gde Evropa? Hoće li tržišta širom sveta morati da smanje potrošnju? Kako će se to odraziti na privredu EU, koja iz godine u godinu posrće sve više otkad se odrekla jeftinih ruskih energenata i kupuje znatno skuplji ammerički LNG? Može li u ovoj situaciji opstati briselska uredba, prema kojoj će do kraja 2027. godine u potpunosti biti zabranjen uvoz ruskog gasa?U emisiji „Energija Sputnjika“ o tome razgovaraju novinarka Mira Kankaraš Trklja i stručnjak za energetiku, magistar naftnog i gasnog inženjerstva Nebojša Obrknežev.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
SAD, po rečima predsednika Donalda Trampa, nisu bile obaveštene da će Izrael bombardovati najveće iransko gasno polje Južni Pars, ali će, kako se čini, od toga upravo one imati najviše koristi.
Zbog uzvratnog napada Irana na Ras Lafan i dva od 14 postrojenja najvećeg proizvođača tečnog prirodnog gasa (LNG) u Kataru, za 17 odsto će biti smanjen izvoz katarskog gasa. Katar je drugi najveći proizvođač LNG u svetu, a Ras Lafan proizvodi oko petine svetskih zaliha tečnog prirodnog gasa i 90 odsto izvozi u Aziju, najviše u Kinu, Južnu Koreju i Japan. Preostalih 10 odsto je kupovala Evropa, uglavnom Italija i Belgija, koje imaju dugoročne ugovore sa Katarom.
Cena gasa je odmah skočila za trećinu, a slučaj je hteo da do havarije katarskih postrojenja dođe maltene u danu kada je u EU startovala primena Uredbe o postupnom ukidanju uvoza gasa iz Rusije, koji je u EU prošle godine činio 13 odsto ukupno uvezenog gasa.
Za oporavak havarisanih katarskih postrojenja, čija šteta iznosi 20 milijardi dolara, biće potrebno tri do pet godina, izjavio je direktor kompanije „Katar enerdži“ Saad Šerida el-Kabi.
Ko će u ovoj situaciji izvući najdeblji kraj, a ko zaraditi, može li se nadomestiti katarski gas i po kojoj ceni, gde će ga kupovati Azija, a gde Evropa? Hoće li tržišta širom sveta morati da smanje potrošnju? Kako će se to odraziti na privredu EU, koja iz godine u godinu posrće sve više otkad se odrekla jeftinih ruskih energenata i kupuje znatno skuplji ammerički LNG? Može li u ovoj situaciji opstati briselska uredba, prema kojoj će do kraja 2027. godine u potpunosti biti zabranjen uvoz ruskog gasa?
U emisiji „Energija Sputnjika“ o tome razgovaraju novinarka Mira Kankaraš Trklja i stručnjak za energetiku, magistar naftnog i gasnog inženjerstva Nebojša Obrknežev.
