https://lat.sputnikportal.rs/20260323/politika-iznad-ekonomije---evropu-strada-zbog-rusofobije-rusija-olivera-ikodinovic-1197234650.html
Evropa srlja u propast! Rusija nudi jedini izlaz, ali tu su – Britanci
Evropa srlja u propast! Rusija nudi jedini izlaz, ali tu su – Britanci
Sputnik Srbija
Zelena i rusofobska agenda Evropske unije dovele su do deficita energetskih resursa u Evropi usred krize na Bliskom istoku, a preduslov za prevazilaženje krize... 23.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-23T22:22+0100
2026-03-23T22:22+0100
2026-03-23T22:22+0100
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – ekonomija
analize i mišljenja
energetika
gas
kiril dmitrijev
evropska unija (eu)
svet
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110318/00/1103180040_0:141:3141:1907_1920x0_80_0_0_380b0d61fd03af4d33dd3de86ec765d0.jpg
On je ovako prokomentarisao izjavu Kirila Dmitrijeva, šefa Ruskog fonda za direktne investicije, o tome da je „Evropska unija poslednja u redu za ruske energente“.Iako bi obnova saradnje sa Rusijom mogla da snizi cene energenata i stabilizuje situaciju na tržištu, EU se neće odlučiti na saradnju s Moskvom, jer se više vodi političkim nego ekonomskim razlozima, ocenjuje Juškov.Visoke cene energenata označavaju da evropski proizvodi postaju nekonkurentni na globalnom tržištu, konstatuje ekspert. To je, kako ističe, jasan primer deindustrijalizacije Evrope izazvane skupim energentima. Drugim rečima, EU plaća cenu zbog svojih „antiruskih principa“.To bi povećalo ponudu na tržištu i snizilo cene, ali evropski lideri se ne vode ekonomskim interesima, već političkim, a za njih je prioritet suprotstavljanje Rusiji, ocenjuje Juškov.„Oni razumeju da bi im ekonomski bilo bolje da koriste ruske energente, ali problem je u tome što se ne rukovode ekonomskim pokazateljima. Trenutni sastav evropskih političara i nacionalnih lidera u Nemačkoj, Francuskoj i nekoliko drugih zemalja — u suštini, svi osim Mađarske i Slovačke — kao i Brisel kao organ Evropske komisije, ne uzimaju u obzir ekonomske faktore. Oni se rukovode isključivo političkim izjavama, parolama i sličnim stvarima. Zbog toga sa sadašnjim rukovodstvom Evropske unije ništa se neće promeniti. Promena bi mogla desiti tek kada se unutar evropskih zemalja promeni rukovodstvo“, smatra Juškov.Britanske fabrike se suočavaju sa smanjenjem proizvodnje i rizikom zatvaranja zbog naglog porasta cena gasa, a ako bi se slična situacija desila u Evropskoj uniji, teško je očekivati da bi EU promenila pristup.Mogući preokret bi se mogao desiti ako bi, na primer, SAD ublažile sankcije prema ruskom energetskom sektoru — to bi bio signal da je takav zaokret moguć, smatra Juškov.„Mislim da su male šanse da Velika Britanija i Evropa u skorije vreme krenu tim putem. Prvo, mora da se završi konflikt u Ukrajini, i tek posle toga će razmišljati o obnovi odnosa. Za sada, naprotiv - Velika Britanija diktira ton u tim odnosima sa Rusijom, a takođe ni Evropa nije spremna da napravi taj korak. Oni će tražiti alternativna rešenja, naročito zašto što imaju isporuke iz Norveške i sopstvenu proizvodnju, koja, iako nedovoljna, ipak postoji. Stoga mislim da Evropa i Britanija za sada nisu spremne da obnove energetsku saradnju, iako bi od toga imale maksimalnu korist“, kaže ekspert.Mnogi evropski lideri žive u uverenju da će im borba protiv Rusije doneti više političkih poena.„Često govore da se protiv Rusije mora boriti, da Rusiju treba razbiti, da je treba pobediti na bojnom polju i tako dalje. Jer, kako objasniti svojim biračima da ste radikalno promenili stav i da sada predlažete trgovinu sa Rusijom? Dakle, oni misle da treba da nastave pritisak i da će im to navodno doneti dodatnu podršku birača“, naglasio je Juškov.U Francuskoj je pokrenuta peticija za ukidanje sankcija Rusiji zbog rasta cena goriva, ali je prethodno Ursula fon der Lajen, šef Evropske komisije, isključila bilo kakvu mogućnost da zemlje EU kupuju ruski gas, čak i u slučaju deficita energetskih resursa u Evropi.Rusija osvaja nova tržištaDok EU planira uvođenje potpune zabrane uvoza ruskog gasa do 2027. godine, a pojedine članice, poput Mađarske, traže povratak ruskih energenata, Rusija preusmerava izvoz.Juškov dodaje da je energetska politika EU oslabila njenu poziciju na globalnom tržištu, dok azijske zemlje sve više uvoze ruske energente.Drugim rečima, Rusija će bez Evrope preživeti, ali je pitanje može li EU preživeti bez ruskih energenata.„Vidimo da je Evropska unija napravila niz uzastopnih pogrešnih koraka, a neke su, uzgred rečeno, i sami priznali. Recimo, Ursula fon der Lajen je priznala da je pokušaj odustajanja od nuklearne energije bio strateška greška EU“, kaže Juškov.Iako nisu uvodene zabrane na nivou EU, raspoloženje protiv nuklearne energije bilo je jako širom Evrope, pa je Nemačka na kraju zatvorila sve svoje nuklearne elektrane, dodaje ekspert.Međutim, posle pandemije kovida, potražnja za tradicionalnom energijom, posebno gasom, porasla je, dok ponuda nije mogla da zadovolji potražnju zbog godina nedovoljnih investicija u energetske projekte, dodao je Juškov.Prema njegovim rečima, to je dovelo do deficita 2021., a već sredinom iste godine cene gasa u Evropi su počele da rastu.„Sada pokušavaju da prikažu da je sve to zbog Rusije. Čak i grafikoni koje prave evropski analitički centri i sama Evropska komisija počinju od 24. februara 2022. godine i treba da pokažu: „Pogledajte, počela je Specijalna vojna operacija i cene rastu.“ Ali ako malo pogledate unazad, videćete da su cene gasa počele da rastu već sredinom 2021. godine, kada su isporuke iz Rusije još uvek bile redovne“, navodi ekspert.Potražnja za gasom je rasla, a ponuda nije mogla da je prati, što je dovelo do nestašice. Zimu 2021/2022. EU je dočekala sa cenama od preko 1.000 dolara za hiljadu kubnih metara gasa, što je tada bio istorijski rekord. Smanjenje isporuka iz Rusije kasnije je samo pogoršalo situaciju, ali glavni uzrok krize nije bio u tome što je „zla Rusija“ prestala da isporučuje gas, nego zbog pogrešne energetske politike EU, zaključio je Juškov.
https://lat.sputnikportal.rs/20260313/severni-morski-put-samo-delimicno-moze-biti-alternativa-ormuskom-moreuzu-rusija-olivera-ikodinovic-1196860329.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – ekonomija, analize i mišljenja, energetika, gas, kiril dmitrijev, evropska unija (eu), svet, svet – politika, svet – ekonomija, ekonomska kriza
rusija, rusija – politika, rusija – ekonomija, analize i mišljenja, energetika, gas, kiril dmitrijev, evropska unija (eu), svet, svet – politika, svet – ekonomija, ekonomska kriza
Evropa srlja u propast! Rusija nudi jedini izlaz, ali tu su – Britanci
Zelena i rusofobska agenda Evropske unije dovele su do deficita energetskih resursa u Evropi usred krize na Bliskom istoku, a preduslov za prevazilaženje krize je odustajanje od rusofobije, smatra Igor Juškov, ekspert ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost.
On je ovako prokomentarisao izjavu Kirila Dmitrijeva, šefa Ruskog fonda za direktne investicije, o tome da je „Evropska unija poslednja u redu za ruske energente“.
Iako bi obnova saradnje sa Rusijom mogla da snizi cene energenata i stabilizuje situaciju na tržištu, EU se neće odlučiti na saradnju s Moskvom, jer se više vodi političkim nego ekonomskim razlozima, ocenjuje Juškov.
Visoke cene energenata označavaju da evropski proizvodi postaju nekonkurentni na globalnom tržištu, konstatuje ekspert. To je, kako ističe, jasan primer deindustrijalizacije Evrope izazvane skupim energentima. Drugim rečima, EU plaća cenu zbog svojih „antiruskih principa“.
„Evropska politika u tom pogledu ostaje problematična. Teoretski, mogli bi da snize cene gasa na tržištu — recimo, puštanjem u rad gasovoda iz Rusije, kao što su ‘Severni tok 2’, gasovod ‘Jamal-Evropa’. Dakle, trebalo bi samo odstraniti probleme koji sprečavaju njihovo pokretanje…“, ističe ekspert.
To bi povećalo ponudu na tržištu i snizilo cene, ali evropski lideri se ne vode ekonomskim interesima, već političkim, a za njih je prioritet suprotstavljanje Rusiji, ocenjuje Juškov.
„Oni razumeju da bi im ekonomski bilo bolje da koriste ruske energente, ali problem je u tome što se ne rukovode ekonomskim pokazateljima. Trenutni sastav evropskih političara i nacionalnih lidera u Nemačkoj, Francuskoj i nekoliko drugih zemalja — u suštini, svi osim Mađarske i Slovačke — kao i Brisel kao organ Evropske komisije, ne uzimaju u obzir ekonomske faktore. Oni se rukovode isključivo političkim izjavama, parolama i sličnim stvarima. Zbog toga sa sadašnjim rukovodstvom Evropske unije ništa se neće promeniti. Promena bi mogla desiti tek kada se unutar evropskih zemalja promeni rukovodstvo“, smatra Juškov.
Britanske fabrike se suočavaju sa smanjenjem proizvodnje i rizikom zatvaranja zbog naglog porasta cena gasa, a ako bi se slična situacija desila u Evropskoj uniji, teško je očekivati da bi
EU promenila pristup.
Mogući preokret bi se mogao desiti ako bi, na primer, SAD ublažile sankcije prema ruskom energetskom sektoru — to bi bio signal da je takav zaokret moguć, smatra Juškov.
„Mislim da su male šanse da Velika Britanija i Evropa u skorije vreme krenu tim putem. Prvo, mora da se završi konflikt u Ukrajini, i tek posle toga će razmišljati o obnovi odnosa. Za sada, naprotiv - Velika Britanija diktira ton u tim odnosima sa Rusijom, a takođe ni Evropa nije spremna da napravi taj korak. Oni će tražiti alternativna rešenja, naročito zašto što imaju isporuke iz Norveške i sopstvenu proizvodnju, koja, iako nedovoljna, ipak postoji. Stoga mislim da Evropa i Britanija za sada nisu spremne da obnove energetsku saradnju, iako bi od toga imale maksimalnu korist“, kaže ekspert.
Mnogi evropski lideri žive u uverenju da će im borba protiv Rusije doneti više političkih poena.
„Često govore da se protiv Rusije mora boriti, da Rusiju treba razbiti, da je treba pobediti na bojnom polju i tako dalje. Jer, kako objasniti svojim biračima da ste radikalno promenili stav i da sada predlažete trgovinu sa Rusijom? Dakle, oni misle da treba da nastave pritisak i da će im to navodno doneti dodatnu podršku birača“, naglasio je Juškov.
U Francuskoj je pokrenuta peticija za ukidanje sankcija Rusiji zbog rasta cena goriva, ali je prethodno Ursula fon der Lajen, šef Evropske komisije, isključila bilo kakvu mogućnost da zemlje EU kupuju ruski gas, čak i u slučaju deficita energetskih resursa u Evropi.
Rusija osvaja nova tržišta
Dok EU planira uvođenje potpune zabrane uvoza ruskog gasa do 2027. godine, a pojedine članice, poput Mađarske, traže povratak ruskih energenata, Rusija preusmerava izvoz.
Juškov dodaje da je energetska politika EU oslabila njenu poziciju na globalnom tržištu, dok azijske zemlje sve više uvoze ruske energente.
Drugim rečima, Rusija će bez Evrope preživeti, ali je
pitanje može li EU preživeti bez ruskih energenata.
„Vidimo da je Evropska unija napravila niz uzastopnih pogrešnih koraka, a neke su, uzgred rečeno, i sami priznali. Recimo, Ursula fon der Lajen je priznala da je pokušaj odustajanja od nuklearne energije bio strateška greška EU“, kaže Juškov.
Iako nisu uvodene zabrane na nivou EU, raspoloženje protiv nuklearne energije bilo je jako širom Evrope, pa je Nemačka na kraju zatvorila sve svoje nuklearne elektrane, dodaje ekspert.
„Shodno tome, evropske vlasti su na sve moguće načine zastrašivale energetske kompanije, govoreći im da ne ulažu u proizvodne pogone gasa i nafte, ili transportne objekte, u skladišta i fabrike za tečni prirodni gas (LNG) i tako dalje, jer nikome neće biti potrebni uskoro, pošto se energetska tranzicija ubrzano odvija i svi će preći na obnovljive izvore energije. Govorili su im: ‘Ako sada uložite milijarde dolara u razvoj svojih projekata gasa, nafte ili uglja jednostavno nećete povratiti svoje investiciju, jer nikome uskoro vaš gas ili nafta neće biti nikome potrebni’. Govorili su da će doći do prekomerne ponude i pada cena, pa da je jedino ispravno ulagati u obnovljive izvore“, objašnjava ekspert.
Međutim, posle pandemije kovida, potražnja za tradicionalnom energijom, posebno gasom, porasla je, dok ponuda nije mogla da zadovolji potražnju zbog godina nedovoljnih investicija u energetske projekte, dodao je Juškov.
Prema njegovim rečima, to je dovelo do deficita 2021., a već sredinom iste godine cene gasa u Evropi su počele da rastu.
„Sada pokušavaju da prikažu da je sve to zbog Rusije. Čak i grafikoni koje prave evropski analitički centri i sama Evropska komisija počinju od 24. februara 2022. godine i treba da pokažu: „Pogledajte, počela je Specijalna vojna operacija i cene rastu.“ Ali ako malo pogledate unazad, videćete da su cene gasa počele da rastu već sredinom 2021. godine, kada su isporuke iz Rusije još uvek bile redovne“, navodi ekspert.
Potražnja za gasom je rasla, a ponuda nije mogla da je prati, što je dovelo do nestašice. Zimu 2021/2022. EU je dočekala sa cenama od preko 1.000 dolara za hiljadu kubnih metara gasa, što je tada bio istorijski rekord. Smanjenje isporuka iz Rusije kasnije je samo pogoršalo situaciju, ali glavni uzrok krize nije bio u tome što je „zla Rusija“ prestala da isporučuje gas, nego zbog pogrešne energetske politike EU, zaključio je Juškov.
