https://lat.sputnikportal.rs/20260320/napad-na-energetski-pupak-planete-put-u-najvecu-svetsku-ekonomsku-krizu-u-istoriji-1197155321.html
Napad na energetski pupak planete: Put u najveću svetsku ekonomsku krizu u istoriji
Napad na energetski pupak planete: Put u najveću svetsku ekonomsku krizu u istoriji
Sputnik Srbija
Napad na energetski pupak planete: Put u najveću svetsku ekonomsku krizu u istoriji
2026-03-20T21:11+0100
2026-03-20T21:11+0100
2026-03-20T21:11+0100
svet
svet
svet – ekonomija
iran
izrael
sukob na bliskom istoku
cene nafte
cena gasa
svetska ekonomska kriza
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/14/1197153189_0:163:3065:1887_1920x0_80_0_0_0c9b5c4728eb70845da6b30f4196694c.jpg
Ratno vazduhoplovstvo Izraela, navodno bez saglasnosti Sjedinjenih Američkih Država, napalo je najveće iransko postrojenje za preradu gasa Južni Pars u kome se obezbeđuje oko 70 procenata iranskog domaćeg prirodnog gasa.Nafta i gas ne prolaze kroz Persijski zalivIzraelski napad na Južni Pars uz adekvatan odgovor Irana po katarskom postrojenju za prirodni gas doveli su do kataklizmičnih komentara o uništenju energetskog pupka planete i scenariju kraja sveta.Prema Gavriloviću, iz Persijskog zaliva više ne mogu da izađu energenti jer je proizvodnja u većem delu zemalja Persijskog zaliva već stala zato što više nemaju gde da skladište proizvedenu sirovu naftu i gas.Tako da neće doći do potpune obustave protoka nafte i gasa kroz Persijski zaliv mada će biti problem isporučiti energente do glavnih konzumenata koji nemaju sopstvene rezerve, dodaje Gavrilović.Ko će profitirati od blokade ZalivaVerovatno će se tražiti neki novi dobavljači a zemlje OPEK+ će morati da podignu proizvodnju i pokušaju da nadomeste te količine koje sada ne mogu da prođu kroz Ormuski moreuz i dođu do svetskog tržišta, smatra Gavrilović.„Naravno, to je sad dosta povezano sa politikom. Pretpostavljam da će Amerika nastaviti da relaksira sankcije prema ruskim energentima pošto bi ruski energenti mogli u mnogome da nadomeste taj fizički nedostatak potrebnih količina zbog blokade Persijskog zaliva. Takođe, tu je i pitanje Venecuele koja je i dalje u nekoj polublokadi od strane američke flote u Karipskom moru, zbog svih onih dešavanja od otmice predsednika itd. Tu bi trebalo da podignu proizvodnju i još neke države koje to mogu, pre svega u Africi. Recimo Alžir, Angola, Kongo, pa možda i Libija. Fizički to bi moglo da se nadomesti, ali sve to iziskuje dodatna usmeravanja, dodatne rute snabdevanja i dodatne troškove.“Tako da će i logistika će poskupiti, dok zemlje koje će podići proizvodnju želeti da se okoriste i neće hteti da prodaju energente po cenama koje su bile pre mesec dana na svetskom tržištu, dodaje Gavrilović.Biće nafte i gasa ali po kojoj ceni?Onda će, kad se podigne isporuka i proizvodnja, ponuda i tražnja ukrstiti na nekom novom nivou ali cena neće biti 110 dolara po barelu nafte Brent, već će se zadržati na nekom mnogo višem nivou nego što je bilo pre mesec dana, ocenjuje Gavrilović.Napad na gasno polje Južni Pars i odgovora Irana je pokazao je da su mete i gasne i naftne instalacije širom Persijskog zaliva a tržišta su odmah reagovala na to i zato su cene nafte u odnosu na kraj februara porasle za 50 - 60 procenata, dodaje Gavrilović.Cena barela nafte Brent koji je referentan već je na 110 dolara, mada u nekim pik situacijama ide i na više, dok je cena gasa u odnosu na taj period od kraja februara kad je počela agresija na Iran porasla za nekih 70 - 80 procenata, dodaje Gavrilović.„Govorimo o ovoj berzi koja je referentna za Evropu, TTF, pa je samim tim značajna i za Srbiju. Ovaj tečni prirodni gas, LNG je porastao i više, i već je 100 odsto skočio u odnosu na taj period pre ovog posljednjeg rata u zalivu, tako da sve to zajedno nije dobro. I svaka dodatna eskalacija uticaće na to da ti glavni globalni igrači na svetskim energetskim berzama prosto povlače poteze koje dovode do toga da cene rastu. Te cene će na kraju morati neko da plati, a platiće ih krajnji kupci – građani svih tih zemalja koje koriste te energente, uključujući nas, a na kraju i privreda. To onda ima loše posledice za privredu, za standard, doći će do porasta cena jer energenti se uključuju u cene svih roba i usluga koje se proizvode, i na globalnom nivou doći će do inflacije.“Slede novi „naftni šokovi“Neki biznisi, delatnosti i privredne aktivnosti koje su bile isplative po ranijim cenama energetskih dobara više neće biti isplativi pa će se zatvarati, što znači da će doći do kontrakcije privredne aktivnosti u svetu i do stagnacije, dodaje Gavrilović.Ako se sukobu u Persijskom zalivu nastavi još nekoliko meseci, a „ne daj Bože da se produži na pola godine“, imali bismo svetsku energetsku i ekonomsku krizu sličnu naftnim šokovima koji su se dešavali sedamdesetih i osamdesetih godina, upozorava Gavrilović.„Evo danas se desilo i bombardovanje izraelske rafinerije u Haifi, a poslednje su informacije da nije pričinjena neka ne znam kakva šteta. Valjda su dronovi bili upotrebljeni, ali bez obzira na to, ta vest utiče na podizanje cene na svetskim tržištima nafte, tako da sve to ima uticaj. A do sad su izbombardovane silne rafinerije i petrohemijski kapaciteti i kompleksi u zemljama Persijskog zaliva. Ono što je interesantno, u poslednjih 24 sata mislim da je napadnuta i rafinerija Saudijske Arabije ali ne u Persijskom zalivu niti u centralnom delu zemlje, već na obali Crvenog mora. Znači da Iran ima mogućnosti da pogađa mete i u Crvenom moru. Tako da ceo Bliski istok gori, u suštini.“Takođe, gađaju se rafinerije u Omanu koje nisu u Persijskom zalivu, već u Arabijskom moru i izlaze na Indijski okean, ali Iran može da ih dohvati svojim balističkim projektilima i dronovima što je dovelo do porasta cena, dodaje Gavrilović.Potrebne godine za rekonstrukcijuPrema Gavriloviću, 25 procenata svetskih isporuka tečnog gasa izlazi iz Persijskog zaliva, a najveći izvoznik je Katar čiji je terminal za tečni gas Iran pogodio još pre nekoliko dana i zato je cena gasa duplirana u odnosu vreme na pre agresije.Sve u svemu, situacija je loša, sadašnje cene su odraz očekivanja najvećih igrača u energetici na globalnom nivou koliko će rat trajati, a pošto se cene podižu znači da je očekivanje da će se ratna dejstva nastaviti, dodaje Gavrilović.Ukoliko bismo u nekom periodu videli da cene stagniraju ili da počinju da padaju, to bi bio dobar znak jer bi značio da oni koji su bolje informisani od nas smatraju da rat ipak ide ka nekom smirivanju i prestanku „bombardovanja na sve strane“, zaključio je Gavrilović.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260320/vucic-najavio-donosicemo-bolne-mere-za-drzavu-ali-ne-i-za-gradjane-1197135955.html
iran
izrael
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
izrael, napad, iran, južni pars, put, svet, ekonomska kriza, izrael, napad, iran, južni pars, put, svet, ekonomska kriza
izrael, napad, iran, južni pars, put, svet, ekonomska kriza, izrael, napad, iran, južni pars, put, svet, ekonomska kriza
Napad na energetski pupak planete: Put u najveću svetsku ekonomsku krizu u istoriji
Napadi na ključne energetske infrastrukturne objekte u Persijskom zalivu neće dovesti do globalne nestašice nafte i gasa ali će izazvati toliko povećanje cena energenata koje će voditi ka jednoj od najvećih svetskih ekonomskih kriza u istoriji, kaže za Sputnjik stručnjak za energetiku i ekonomista Velimir Gavrilović.
Ratno vazduhoplovstvo Izraela, navodno
bez saglasnosti Sjedinjenih Američkih Država, napalo je najveće iransko postrojenje za preradu gasa
Južni Pars u kome se obezbeđuje oko 70 procenata iranskog domaćeg prirodnog gasa.
Nafta i gas ne prolaze kroz Persijski zaliv
Izraelski
napad na Južni Pars uz adekvatan odgovor Irana po katarskom postrojenju za prirodni gas doveli su do kataklizmičnih komentara o uništenju energetskog pupka planete i
scenariju kraja sveta.
Prema Gavriloviću, iz Persijskog zaliva više ne mogu da izađu energenti jer je proizvodnja u većem delu zemalja Persijskog zaliva već stala zato što više nemaju gde da skladište proizvedenu sirovu naftu i gas.
Rezervoari su puni, energenti ne mogu prosto da se utovare u tankere i izađu iz Persijskog zaliva što je problem, osim onih koji imaju zvaničnu ili prećutnu saglasnost Irana. Reč je o njima prijateljskim zemljama i samo iranskim tankerima, odnosno onim koji prevoze njihovu naftu. Tankeri koji voze naftu za Pakistan, recimo prolaze, ali to je sve relativno mali broj i mala količina u odnosu na ono što čitav Persijski zaliv izvozi u nekim normalnim, mirnodopskim periodima.
Tako da neće doći do potpune obustave protoka nafte i gasa kroz Persijski zaliv mada će biti problem isporučiti energente do glavnih konzumenata koji nemaju sopstvene rezerve, dodaje Gavrilović.
Ko će profitirati od blokade Zaliva
Verovatno će se tražiti neki novi dobavljači a zemlje OPEK+ će morati da podignu proizvodnju i pokušaju da nadomeste te količine koje sada ne mogu da prođu kroz Ormuski moreuz i dođu do svetskog tržišta, smatra Gavrilović.
„Naravno, to je sad dosta povezano sa politikom. Pretpostavljam da će
Amerika nastaviti da relaksira sankcije prema ruskim energentima pošto bi
ruski energenti mogli u mnogome da nadomeste taj fizički nedostatak potrebnih količina zbog blokade Persijskog zaliva. Takođe, tu je i
pitanje Venecuele koja je i dalje u nekoj polublokadi od strane američke flote u Karipskom moru, zbog svih onih dešavanja od otmice predsednika itd. Tu bi trebalo da podignu proizvodnju i još neke države koje to mogu, pre svega u Africi. Recimo
Alžir,
Angola,
Kongo, pa možda i
Libija. Fizički to bi moglo da se nadomesti, ali sve to iziskuje dodatna usmeravanja, dodatne rute snabdevanja i
dodatne troškove.“
Tako da će i logistika će poskupiti, dok zemlje koje će podići proizvodnju želeti da se okoriste i neće hteti da prodaju energente po cenama koje su bile pre mesec dana na svetskom tržištu, dodaje Gavrilović.
Biće nafte i gasa ali po kojoj ceni?
Onda će, kad se podigne isporuka i proizvodnja, ponuda i tražnja ukrstiti na nekom novom nivou ali cena neće biti 110 dolara po barelu nafte Brent, već će se zadržati na nekom mnogo višem nivou nego što je bilo pre mesec dana, ocenjuje Gavrilović.
Logistika je poskupela, tankeri su sada postali ređi nego što su bili, dosta ih je blokirano u Persijskom zalivu, neki su i oštećeni udarima dronova što znači da su van upotrebe i to sve podiže cenu prekomorskog prevoza i plus, osiguranje je otišlo nebu pod oblake. Te glavne osiguravajuće kuće za pomorski saobraćaj i transport, kao i ove koje rade reosiguranje, dramatično su podigle svoje premije. To je logično zbog ovih novih rizika i ratnih dejstava. Tako da mislim da će nafte biti za krajnje kupce, za građane i za privredu, generalno u svetu, ne samo u Srbiji, ali da će se plaćati po mnogim višim cenama nego što je to do sada bio slučaj.
Napad na gasno polje Južni Pars i odgovora Irana je pokazao je da su mete i gasne i naftne instalacije širom Persijskog zaliva a tržišta su odmah reagovala na to i zato su cene nafte u odnosu na kraj februara porasle za 50 - 60 procenata, dodaje Gavrilović.
Cena barela nafte Brent koji je referentan već je na 110 dolara, mada u nekim pik situacijama ide i na više, dok je cena gasa u odnosu na taj period od kraja februara kad je počela agresija na Iran porasla za nekih 70 - 80 procenata, dodaje Gavrilović.
„Govorimo o ovoj berzi koja je referentna za Evropu, TTF, pa je samim tim značajna i za Srbiju. Ovaj tečni prirodni gas, LNG je porastao i više, i već je 100 odsto skočio u odnosu na taj period pre ovog posljednjeg rata u zalivu, tako da sve to zajedno nije dobro. I svaka dodatna eskalacija uticaće na to da ti glavni globalni igrači na svetskim energetskim berzama prosto povlače poteze koje dovode do toga da cene rastu. Te cene će na kraju morati neko da plati, a platiće ih krajnji kupci – građani svih tih zemalja koje koriste te energente, uključujući nas, a na kraju i privreda. To onda ima loše posledice za privredu, za standard, doći će do porasta cena jer energenti se uključuju u cene svih roba i usluga koje se proizvode, i na globalnom nivou doći će do inflacije.“
Slede novi „naftni šokovi“
Neki biznisi, delatnosti i privredne aktivnosti koje su bile isplative po ranijim cenama energetskih dobara više neće biti isplativi pa će se zatvarati, što znači da će doći do kontrakcije privredne aktivnosti u svetu i do stagnacije, dodaje Gavrilović.
Ako se sukobu u Persijskom zalivu nastavi još nekoliko meseci, a „ne daj Bože da se produži na pola godine“, imali bismo svetsku energetsku i ekonomsku krizu sličnu naftnim šokovima koji su se dešavali sedamdesetih i osamdesetih godina, upozorava Gavrilović.
„Evo danas se desilo i bombardovanje izraelske rafinerije u Haifi, a poslednje su informacije da nije pričinjena neka ne znam kakva šteta. Valjda su dronovi bili upotrebljeni, ali bez obzira na to, ta vest utiče na podizanje cene na svetskim tržištima nafte, tako da sve to ima uticaj. A do sad su izbombardovane silne rafinerije i petrohemijski kapaciteti i kompleksi u zemljama Persijskog zaliva. Ono što je interesantno, u poslednjih 24 sata mislim da je napadnuta i rafinerija Saudijske Arabije ali ne u Persijskom zalivu niti u centralnom delu zemlje, već na obali Crvenog mora. Znači da Iran ima mogućnosti da pogađa mete i u Crvenom moru. Tako da ceo Bliski istok gori, u suštini.“
Takođe, gađaju se rafinerije u Omanu koje nisu u Persijskom zalivu, već u Arabijskom moru i izlaze na Indijski okean, ali Iran može da ih dohvati svojim balističkim projektilima i dronovima što je dovelo do porasta cena, dodaje Gavrilović.
Potrebne godine za rekonstrukciju
Prema Gavriloviću, 25 procenata svetskih isporuka tečnog gasa izlazi iz Persijskog zaliva, a najveći izvoznik je Katar čiji je terminal za tečni gas Iran pogodio još pre nekoliko dana i zato je cena gasa duplirana u odnosu vreme na pre agresije.
Poslednji su podaci da je nekih 17 odsto tog postrojenja van upotrebe i da će trebati tri do pet godina da se to rekonstruiše. Naravno, ne možete ništa raditi kad bombe padaju oko vas i to će krenuti da se rekonstruiše tek kada se smiri rat, kad neko primirje nastane. Interesantno je da je Izrael pokrenuo napad na iranski deo tog najvećeg gasnog polja na svetu i Iran je zbog toga oborio nekih 12 odsto proizvodnje. To je taj Južni Pars, mada je u suštini sve to u basenu Persijskog zaliva jedno jedinstveno gasno polje, ali ga koriste paralelno i Katar i Iran.
Sve u svemu, situacija je loša, sadašnje cene su odraz očekivanja najvećih igrača u energetici na globalnom nivou koliko će rat trajati, a pošto se cene podižu znači da je očekivanje da će se ratna dejstva nastaviti, dodaje Gavrilović.
Ukoliko bismo u nekom periodu videli da cene stagniraju ili da počinju da padaju, to bi bio dobar znak jer bi značio da oni koji su bolje informisani od nas smatraju da rat ipak ide ka nekom smirivanju i prestanku „bombardovanja na sve strane“, zaključio je Gavrilović.
