https://lat.sputnikportal.rs/20260316/start-istekao--raste-pretnja-od-nekontrolisanog-sirenja-nuklearnog-oruzja-1196951395.html
START istekao – raste pretnja od nekontrolisanog širenja nuklearnog oružja
START istekao – raste pretnja od nekontrolisanog širenja nuklearnog oružja
Sputnik Srbija
Ako se ne obnove pregovori o strateškom ofanzivnom naoružanju i ne postignu novi dogovori moglo bi doći do nekontrolisanog širenja nuklearnog oružja širom sveta... 16.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-16T22:20+0100
2026-03-16T22:20+0100
2026-03-16T22:20+0100
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
analize i mišljenja
svet
svet – politika
sad
nuklearno oružje
start
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/11/1173764365_0:225:1024:801_1920x0_80_0_0_14cdf666d8d4bcd160d5203b0e669927.jpg
Dogovor o strateškom ofanzivnom naoružanju između Rusije i SAD prestao da važi 5. februara. Predsednik Rusije Vladimir Putin je prošle godine predložio da obe zemlje još godinu dana poštuju ranije utvrđene limite, ali zvaničan odgovor iz Vašingtona nije stigao. Na dan isteka ugovora Moskva je poručila da strane više nisu obavezane tim sporazumom, ali da Rusija namerava da nastavi da vodi odgovornu politiku, polazeći od analize vojne politike SAD i strateške situacije.Prema njegovim rečima, među zemljama koje danas imaju pristup nuklearnom oružju je i Nemačka, iako joj je posle Drugog svetskog rata bilo oduzeto pravo na takvo oružje, a smatralo se da ga više nikada neće imati.Američko nuklearno oružje se skladišti širom Evrope još od Hladnog rata. Tačan broj ostaje tajna, ali neke procene kažu da ih ukupno ima oko 100.U Nemačkoj ima oko 20 nuklearnih hidrogenskih bombi tipa B61-12, dok se u Evropi američko nuklearno oružje takođe čuva i u Belgiji, Holandiji, Italiji, Turskoj, kao i u Velikoj Britaniji.„Rusija je danas, ispunjavajući sve svoje obaveze iz sporazuma, uspela da tehnološki premaši SAD. Naše rakete kao što su ‘orešnik’, ‘cirkon’ i ‘posejdon’ su danas važne sa stanovišta nuklearne bezbednosti. Rusija nikome ne preti i ne krši taj sporazum. Međutim, SAD shvataju da tehnološki zaostaju za Rusijom, pa su rešile da igraju takvu političku igru. Oni danas izjavljuju da bi tom sporazumu trebalo da se priključe i Severna Koreja i Kina, a na naš odgovor da onda treba obračunati i nuklearni potencijal i Izraela, koji takođe poseduje nuklearno oružje, kao i Velika Britanija i Francuska, odgovor sa druge strane glasi da je to nemoguće jer te zemlje treba da zaključe sopstvene sporazume“, kaže Matvijčuk.Hoće li Rusija i SAD sesti za pregovarački stoPutin je predlagao da obe zemlje još godinu dana poštuju ograničenja predviđena sporazumom, kako bi u tom periodu našle mogućnost za novi dogovor, ali zvaničnog odgovora nije bilo. Donald Tramp je prvobitno tu inicijativu ocenio kao „dobru ideju“, a kasnije je izjavio da će, kada sporazum istekne, napraviti „bolji dogovor“, uz napomenu da bi u njega trebalo uključiti i Kinu, što je Peking odbio, ističući da je njegov nuklearni arsenal znatno manji nego što su ruski i američki.Značaj ovakvih sporazuma je u tome što oni ne samo da postavljaju ograničenja na broj strateških nuklearnih bojevih glava (instaliranih na sisteme dugog dometa), već se obema stranama omogućava sprovođenje inspekcije u drugoj zemlji.Nedostatak dogovora o smanjenju strateškog naoružanja mogao bi da dovede do nekontrolisanog širenja nuklearnog oružja u svetu i nekontrolisane trke u naoružanju, povećavajući rizik od globalne nestabilnosti i nove trke u naoružanju među državama koje ranije nisu posedovale takve kapacitete, upozorava Matvijčuk.On takođe sugeriše da bi rešenje velikih političkih sukoba, poput ukrajinske krize i problema na Bliskom istoku, moglo stvoriti priliku da Rusija i SAD ponovo sednu za pregovarački sto i dogovore se o nuklearnoj bezbednosti.
https://lat.sputnikportal.rs/20260208/svet-na-pragu-faze-nekontrolisanog-rasporedjivanja-nuklearnog-oruzja-rusija-olivera-ikodinovic-1195597390.html
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, svet, svet – politika, sad, nuklearno oružje, start
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, svet, svet – politika, sad, nuklearno oružje, start
START istekao – raste pretnja od nekontrolisanog širenja nuklearnog oružja
Ako se ne obnove pregovori o strateškom ofanzivnom naoružanju i ne postignu novi dogovori moglo bi doći do nekontrolisanog širenja nuklearnog oružja širom sveta, upozorava ruski vojni ekspert, pukovnik Anatolij Matvijučuk, komenatrišući izjavu ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova da SAD nisu odgovorile na ruski predlog o Novom START-u.
Dogovor o strateškom ofanzivnom naoružanju između Rusije i SAD prestao da važi 5. februara. Predsednik Rusije
Vladimir Putin je prošle godine predložio da obe zemlje još godinu dana poštuju ranije utvrđene limite, ali zvaničan odgovor iz Vašingtona nije stigao. Na dan isteka ugovora
Moskva je poručila da strane više nisu obavezane tim sporazumom, ali da
Rusija namerava da nastavi da vodi odgovornu politiku, polazeći od analize vojne politike SAD i strateške situacije.
„Treba da shvatimo da je ugovor START zaključen u okviru procesa razoružanja koji je započeo još u vreme Sovjetskog Saveza. Dve velike ugovorne strane — Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez — prebrojale su količinu bezbednih nuklearnih bojevih glava i došle do zaključka da će upravo one biti garanti nuklearne bezbednosti u svetu. Do danas se taj ugovor, manje-više, poštovao. Međutim, imajući u vidu da je Donald Tramp, u svom prvom predsedničkom mandatu, prekršio niz sporazuma — o protivraketnoj odbrani, o razmeštanju vojske i o premeštanju nuklearnih snaga i sredstava — situacija se značajno promenila. Danas više nije tajna da mnoge zemlje koje nikada nisu bile nuklearne imaju pristup nuklearnom oružju“, kaže Matvijčuk.
Prema njegovim rečima, među zemljama koje danas imaju pristup nuklearnom oružju je i Nemačka, iako joj je posle Drugog svetskog rata bilo oduzeto pravo na takvo oružje, a smatralo se da ga više nikada neće imati.
Američko nuklearno oružje se skladišti širom Evrope još od Hladnog rata. Tačan broj ostaje tajna, ali neke procene kažu da ih ukupno ima oko 100.
U Nemačkoj ima oko 20 nuklearnih hidrogenskih bombi tipa B61-12, dok se u Evropi američko nuklearno oružje takođe čuva i u Belgiji, Holandiji, Italiji, Turskoj, kao i u Velikoj Britaniji.
„Rusija je danas, ispunjavajući sve svoje obaveze iz sporazuma, uspela da tehnološki premaši SAD. Naše rakete kao što su ‘orešnik’, ‘cirkon’ i ‘posejdon’ su danas važne sa stanovišta nuklearne bezbednosti. Rusija nikome ne preti i ne krši taj sporazum. Međutim, SAD shvataju da tehnološki zaostaju za Rusijom, pa su rešile da igraju takvu političku igru. Oni danas izjavljuju da bi tom sporazumu trebalo da se priključe i Severna Koreja i Kina, a na naš odgovor da onda treba obračunati i nuklearni potencijal i Izraela, koji takođe poseduje nuklearno oružje, kao i Velika Britanija i Francuska, odgovor sa druge strane glasi da je to nemoguće jer te zemlje treba da zaključe sopstvene sporazume“, kaže Matvijčuk.
Hoće li Rusija i SAD sesti za pregovarački sto
Putin je predlagao da obe zemlje još godinu dana poštuju ograničenja predviđena sporazumom, kako bi u tom periodu našle mogućnost za novi dogovor, ali zvaničnog odgovora nije bilo. Donald Tramp je prvobitno tu inicijativu ocenio kao „dobru ideju“, a kasnije je izjavio da će, kada sporazum istekne, napraviti „bolji dogovor“, uz napomenu da bi u njega trebalo uključiti i Kinu, što je Peking odbio, ističući da je njegov nuklearni arsenal znatno manji nego što su ruski i američki.
Značaj ovakvih sporazuma je u tome što oni ne samo da postavljaju ograničenja na broj strateških nuklearnih bojevih glava (instaliranih na sisteme dugog dometa), već se obema stranama omogućava sprovođenje inspekcije u drugoj zemlji.
Nedostatak dogovora o smanjenju strateškog naoružanja mogao bi da dovede do nekontrolisanog širenja nuklearnog oružja u svetu i nekontrolisane trke u naoružanju, povećavajući rizik od globalne nestabilnosti i nove trke u naoružanju među državama koje ranije nisu posedovale takve kapacitete, upozorava Matvijčuk.
„Danas su u nuklearni klub već ušle Indija i Pakistan. Oni još uvek imaju relativno mali potencijal, ali su već tamo. Oni, inače, nisu preuzeli obaveze u okviru režima neširenja nuklearnog oružja. Pored toga, Izrael je de fakto nuklearna država, ali de jure ne priznaje da poseduje nuklearno oružje. Mnogi događaji koji se danas dešavaju na Bliskom istoku povezani su upravo sa time što Izrael poseduje nuklearno oružje. Iran pokušava da neutrališe tu pretnju razvijanjem sopstvenog nuklearnog programa, zbog čega je Izrael odgovorio agresijom“, kaže Matvijčuk.
On takođe sugeriše da bi rešenje velikih političkih sukoba, poput ukrajinske krize i problema
na Bliskom istoku, moglo stvoriti priliku da Rusija i SAD ponovo sednu za pregovarački sto i dogovore se o nuklearnoj bezbednosti.
