https://lat.sputnikportal.rs/20260315/u-rovovima-novinarstva--lekcije-za-briks-iz-americkog-iskustva-1196895906.html
U rovovima novinarstva – lekcije za Briks iz američkog iskustva
U rovovima novinarstva – lekcije za Briks iz američkog iskustva
Sputnik Srbija
Mi smo ono što govorimo. Novinar nikad i ni pod kakvim uslovima ne sme da izneveri poverenje čitalaca, pogotovo ne u ovom ratu bez oružja koji bukti trenutno ... 15.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-15T09:00+0100
2026-03-15T09:00+0100
2026-03-15T09:00+0100
društvo
društvo
srbija – društvo
novinarstvo
sad
zapad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/0e/1196895520_0:15:801:465_1920x0_80_0_0_0f08b06340ca82a6a47c697754b5dcdf.jpg
Malić, inače dugogodišnji dopisnik RT-a iz Amerike, podelio je svoje znanje i iskustvo na Drugoj međunarodnoj medijskoj školi ,,Balkan i Briks+", a predavanje je nazvao ,,Lekcije Briksu iz rovova američkog novinarstva" jer, kako kaže, smatra da je novinarstvo nerazdvojno od rata. Novinarstvom je i počeo da se bavi zbog jednog rata, a vratio mu se zbog drugog. U međuvremenu je prošlo 27 godina, a osećaj je kao da za te skoro tri decenije, ratovanje nije ni prestajalo.,,U ratu je najbitnije poznavati samog sebe i tu vam niko ne može pomoći, ali postoje indikatori koji vam mogu jasno pokazati kako da prepoznate svog neprijatelja. Suprotno od ljubavi nije mržnja, već indiferentnost, a neprijatelj vas nikako ne želi indiferentne. Želi da vas iznervira, da gađa u emocije. Zato je važno shvatiti kako neprijatelj razmišlja i dela", kaže Malić.Kada govori o neprijatelju na Zapadu, Malić zapravo govori o globalističkoj, liberalnoj, transnacionalnoj bezobličnoj masi. Ne misli na Ameriku ili na Amerikance, već na konstrukt koji stoji iza njih. Ova bezoblična masa, kaže on, podjednako prezire postojanje američke, ruske, kozačke, srpske i svake druge nacije ili etnosa, jer su to sve identiteti, srž kojom se ne može manipulisti.Morate znati svoju publikuKljučno je poznavati mentalitet ljudi kojima se obraćate, objašnjava Malić. Bela kuća ,,prodaje" rat protiv Irana kroz mimove i reference iz popularne kulture. Ona ga ne prodaje ostatku sveta, tamo to nikada ne bi uspelo, već sopstvenim građanima koji se ozbiljno protive vojnoj agresiji. Ne može se ista stvar i na isti način ,,prodati" i Amerikancima i Irancima i svim drugim narodima zajedno.,,Amerika je praktično izmislila propagandu i kod njih se propagandi pristupa kao nauci. Njihov marketing razvijan je još od dvadesetih godina prošlog veka i to od strane ozbiljnih psihologa. Do sada su već navikli da programiraju sopstveno stanovništvo kako bi kupovalo određene proizvode, ali i kako bi im ,,prodavali" - ratove".Ova vrsta manipulacije jeste kompleksna, ali je jedan njen aspekt manipulacija jezikom i rečima. Manipulacija se ne vrši samo kroz zvanične vesti, naravno, već i kroz idnustriju zabave gde je ključni igrač Holivud. Ljudi greše kada sve ove fenomene posmatraju zasebno, objašnjava Malić, ali kad shvate da se sa više različitih mesta interesi poklapaju, da se govore iste stvari i to na isti način, dolazi se do zaključka da je sve to deo jednog velikog vojno-industijsko-zabavnog kompleksa. Sreća pa su se danas previše opustili i preterali sa ,,krindž" vestima i odbojnim filmovima, a ljudi se zasitili glupošću i providnošću.,,Međutim, nije sve uvek tako providno i glupo. Manipulacija rečima može biti i vrlo suptilna. To je razlika između toga da li ćete u naslovu ,,Njujork Tajmsa" pročitati rečenicu ,,Iran tvrdi da ima desetine poginulih u napadu na školu" i rečenice ,,Devetoro ljudi ubijeno u Tel Avivu nakon iranskog raketnog napada". U prvom primeru neko tvrdi da je neki broj ljudi u nekakvom napadu poginuo, dok se u drugom primeru igra na kartu osećanja, žrtve i direktne krivice".Guranje publike u okvir narativaUokviriti nekoga u određeni ram, okvir, ,,majndset" spada takođe u jedan od trikova globalističkog ,,bloba" ili bezoblične mase i ako se taj okvir prihvati, dolazak do istine je nemoguć, objašnjava Malić.,,Ova metoda oblikuje to kako vi gledate na određeni problem, ali kontroliše i uslove u kojima se o određenom problemu raspravlja. Ona izlazi iz domena novinarstva i zalazi u geopolitiku. Ako lav juri zebru na televizoru, a vi gledate kanal o lavovima, navijaćete za lava. Ako, pak, gledate kanal o zebrama, hvataćete se za glavu i navijati iz sve snage da zebra pobegne od lava. Ko kontroliše jezik i ugao gledanja, kontroliše i tok misli. Ako prihvatimo okvire naših neprijatelja, poraz je zagarantovan".Običan čovek ne želi da zalazi u dubinu problema, ima pet minuta da čuje na vestima šta se desilo u svetu dok u međuvremenu pokušava da živi svoj život. On veruje da će mu neko javiti ako se nešto zaista bitno dogodi u svetu, a medijska mašinerija upravo na to i računa.U toku je rat za naše misliKao svedok rata u Bosni i Hercegovini, Malić je prilično dobro znao šta se tačno i kako ovde događalo devedesetih. Međutim, na Zapadu je saznao da su urednici iz Njujorka, Vašingtona, Londona već unapred znali kakvu priču i iz kog ugla žele, a novinare su slali na teren samo da je nađu ili, ako je baš nigde nema - izmisle.,,Kada je nakon svega počeo i rat na Kosovu, već sam bio u Americi. Posmatrao sam šta se dešava, razdvojen okeanom i želeo sam da po svaku cenu nešto uradim. Počeo sam da pišem, koristeći se tadašnjom novotarijom - internetom, kako bih, koliko god mogu, izmenio taj lažni narativ koji se o nama plasirao. Naučio sam pravila novinarstva kako bih bolje uočio njihove laži", opisuje Malić.Novinar ne sme da izda svoju publiku. To nije jednostavno, ali će bar sutra moći da pogleda sebe u ogledalu. Ljudi su ujedno i pametniji i gluplji nego što se predstavljaju i tu ne treba čovek da se zavarava. Velike kompanije i političari koriste medije za plasiranje svoje agende, naravno, a novinari su odmah tu, na prvoj liniji fornta u ratu za pažnju i svest čovečanstva, opominje Malić.Pogledajte i:
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
društvo, srbija – društvo, novinarstvo, sad, zapad
društvo, srbija – društvo, novinarstvo, sad, zapad
U rovovima novinarstva – lekcije za Briks iz američkog iskustva
Mi smo ono što govorimo. Novinar nikad i ni pod kakvim uslovima ne sme da izneveri poverenje čitalaca, pogotovo ne u ovom ratu bez oružja koji bukti trenutno - u ratu za našu pažnju i svest. Zapad vešto koristi ovu činjenicu i pretvorio je u svoje oruđe. Na nama je da prepoznamo neprijatelja i suprotstavimo mu se, kaže novinar Nebojša Malić.
Malić, inače dugogodišnji dopisnik RT-a iz Amerike, podelio je svoje znanje i iskustvo na Drugoj međunarodnoj medijskoj školi ,,Balkan i Briks+", a predavanje je nazvao ,,Lekcije Briksu iz rovova američkog novinarstva" jer, kako kaže, smatra da je novinarstvo nerazdvojno od rata. Novinarstvom je i počeo da se bavi zbog jednog rata, a vratio mu se zbog drugog. U međuvremenu je prošlo 27 godina, a osećaj je kao da za te skoro tri decenije, ratovanje nije ni prestajalo.
,,U ratu je najbitnije poznavati samog sebe i tu vam niko ne može pomoći, ali postoje indikatori koji vam mogu jasno pokazati kako da prepoznate svog neprijatelja. Suprotno od ljubavi nije mržnja, već indiferentnost, a neprijatelj vas nikako ne želi indiferentne. Želi da vas iznervira, da gađa u emocije. Zato je važno shvatiti kako neprijatelj razmišlja i dela", kaže Malić.
Kada govori o neprijatelju na Zapadu, Malić zapravo govori o globalističkoj, liberalnoj, transnacionalnoj bezobličnoj masi. Ne misli na Ameriku ili na Amerikance, već na konstrukt koji stoji iza njih. Ova bezoblična masa, kaže on, podjednako prezire postojanje američke, ruske, kozačke, srpske i svake druge nacije ili etnosa, jer su to sve identiteti, srž kojom se ne može manipulisti.
,,Za ovu bezobličnu globalističku skupinu čitav svet predstavlja drugost. Ta drugost je ili romantizovana fantazija ili prazno parče papira na kojem će oni sami ispisati sopstvenu projekciju najgorih mogućih uverenja. Upravo to su devedesetih radili sa Srbijom, predstavljajući je kao središte svetskog zla. Ta ista nakaradna skupina vrlo često rešava svoje unutrašnjopolitičke nesuglasice tako što ih prijektuje na drugu stranu. Nakon toga uglavnom uslede i bobme, a u ime nekog izmišljenog cilja".
Morate znati svoju publiku
Ključno je poznavati mentalitet ljudi kojima se obraćate, objašnjava Malić. Bela kuća ,,prodaje" rat protiv Irana kroz mimove i reference iz popularne kulture. Ona ga ne prodaje ostatku sveta, tamo to nikada ne bi uspelo, već sopstvenim građanima koji se ozbiljno protive vojnoj agresiji. Ne može se ista stvar i na isti način ,,prodati" i Amerikancima i Irancima i svim drugim narodima zajedno.
,,Amerika je praktično izmislila propagandu i kod njih se propagandi pristupa kao nauci. Njihov marketing razvijan je još od dvadesetih godina prošlog veka i to od strane ozbiljnih psihologa. Do sada su već navikli da programiraju sopstveno stanovništvo kako bi kupovalo određene proizvode, ali i kako bi im ,,prodavali" - ratove".
Ova vrsta manipulacije jeste kompleksna, ali je jedan njen aspekt manipulacija jezikom i rečima. Manipulacija se ne vrši samo kroz zvanične vesti, naravno, već i kroz idnustriju zabave gde je ključni igrač Holivud. Ljudi greše kada sve ove fenomene posmatraju zasebno, objašnjava Malić, ali kad shvate da se sa više različitih mesta interesi poklapaju, da se govore iste stvari i to na isti način, dolazi se do zaključka da je sve to deo jednog velikog vojno-industijsko-zabavnog kompleksa. Sreća pa su se danas previše opustili i preterali sa ,,krindž" vestima i odbojnim filmovima, a ljudi se zasitili glupošću i providnošću.
,,Međutim, nije sve uvek tako providno i glupo. Manipulacija rečima može biti i vrlo suptilna. To je razlika između toga da li ćete u naslovu ,,Njujork Tajmsa" pročitati rečenicu ,,Iran tvrdi da ima desetine poginulih u napadu na školu" i rečenice ,,Devetoro ljudi ubijeno u Tel Avivu nakon iranskog raketnog napada". U prvom primeru neko tvrdi da je neki broj ljudi u nekakvom napadu poginuo, dok se u drugom primeru igra na kartu osećanja, žrtve i direktne krivice".
Guranje publike u okvir narativa
Uokviriti nekoga u određeni ram, okvir, ,,majndset" spada takođe u jedan od trikova globalističkog ,,bloba" ili bezoblične mase i ako se taj okvir prihvati, dolazak do istine je nemoguć, objašnjava Malić.
,,Ova metoda oblikuje to kako vi gledate na određeni problem, ali kontroliše i uslove u kojima se o određenom problemu raspravlja. Ona izlazi iz domena novinarstva i zalazi u geopolitiku. Ako lav juri zebru na televizoru, a vi gledate kanal o lavovima, navijaćete za lava. Ako, pak, gledate kanal o zebrama, hvataćete se za glavu i navijati iz sve snage da zebra pobegne od lava. Ko kontroliše jezik i ugao gledanja, kontroliše i tok misli. Ako prihvatimo okvire naših neprijatelja, poraz je zagarantovan".
Običan čovek ne želi da zalazi u dubinu problema, ima pet minuta da čuje na vestima šta se desilo u svetu dok u međuvremenu pokušava da živi svoj život. On veruje da će mu neko javiti ako se nešto zaista bitno dogodi u svetu, a medijska mašinerija upravo na to i računa.
U toku je rat za naše misli
Kao svedok rata u Bosni i Hercegovini, Malić je prilično dobro znao šta se tačno i kako ovde događalo devedesetih. Međutim, na Zapadu je saznao da su urednici iz Njujorka, Vašingtona, Londona već unapred znali kakvu priču i iz kog ugla žele, a novinare su slali na teren samo da je nađu ili, ako je baš nigde nema - izmisle.
,,Kada je nakon svega počeo i rat na Kosovu, već sam bio u Americi. Posmatrao sam šta se dešava, razdvojen okeanom i želeo sam da po svaku cenu nešto uradim. Počeo sam da pišem, koristeći se tadašnjom novotarijom - internetom, kako bih, koliko god mogu, izmenio taj lažni narativ koji se o nama plasirao. Naučio sam pravila novinarstva kako bih bolje uočio njihove laži", opisuje Malić.
Novinar ne sme da izda svoju publiku. To nije jednostavno, ali će bar sutra moći da pogleda sebe u ogledalu. Ljudi su ujedno i pametniji i gluplji nego što se predstavljaju i tu ne treba čovek da se zavarava. Velike kompanije i političari koriste medije za plasiranje svoje agende, naravno, a novinari su odmah tu, na prvoj liniji fornta u ratu za pažnju i svest čovečanstva, opominje Malić.
