Opasna odluka: Američko pojačanje za udare na Iran stiže u susedstvo Srbije
© AP Photo / Andreea Alexandru
Pratite nas
Odluka Rumunije da dozvoli Americi da koristi bazu u toj državi za napade na Iran predstavlja neposrednu opasnost za sve, ne samo u okruženju, ali ne treba razmišljati da mogu nas da pogode ako Iran odluči da uzvrati jer su to vrlo precizna gađanja i zato nema mesta panici, kaže vojni analitičar Andrej Mlakar.
Predsednik Rumunije Nikušor Dan izjavio je da je na sednici Vrhovnog saveta za odbranu zemlje dato pozitivno mišljenje za privremeno razmeštanje američkih snaga i opreme u Rumuniji, uključujući avione za dopunu goriva u vazduhu i satelitsku komunikacionu opremu, uz naglasak da je reč o odbrambenim sredstvima. Da bi ta odluka stupila na snagu potrebno je odobrenje rumunskog parlamenta.
Opasno za sve
Vojnopolitički komentator i novinar RT Balkan Andrej Mlakar upitan da li ovo nosi i neku opasnost za Srbiju, budući da joj je Rumunija prvi sused, kaže za Sputnjik da opasnost postoji, ali da zasad nema mesta panici.
„Da, opasno je, jer Iran ima balističke rakete Koramšar i Šahab-3 koje imaju domet 2.500 kilometara i imaju mogućnost da sa severozapadnih delova Irana dobace do teritorije Rumunije. Da, mi smo u dvostrukoj opasnosti, jer se s jedne strane u Rumuniji na 280 kilometara od Beograda nalazi američki antiraketni štit. S druge strane, Amerika ima četiri baze u Rumuniji, a najveća je baza „Mihail Kogalničanu“, u blizini Crnog mora, u okrugu Konstanca ali to su baze u koje će prebacivati u narednih 90 dana američke avio tankere i borbene avione u toj zoni, kao u zonu za izvođenje operacije,“ objašnjava on.
Pri tome je Rumunija, dodaje Mlakar, za NATO i najbliža zoni sukoba i najsigurnija.
„Razlog zašto je izabrana Rumunija je pre svega blizina Bliskog istoka, obala Crnog mora i mogućnost doleta. Ostaje samo pitanje šta će biti sa turskim vazdušnim prostorom to jest da li će Turska dozvoliti prelete avijacije jer je to najkraća ruta za udar na Teheran. Pri tom zemlje Zaliva Bahrein, Katar, Kuvajt, Saudijska Arabija, Jordan itd. gde su Amerikanci imali svoje vojne baze su postale nesigurne i nebezbedne za dejstva američke borbene avijacije,“ navodi Mlakar.
U igri baze tri države NATO pakta
Zato je, ističe naš sagovornik, izabrana Rumunija jer baza u Konstanci ima ključnu ulogu i važan je faktor na istočnom krilu NATO pakta.
„Tu postoji i mogućnost sletanja američkih strateških bombardera koji lete a kojih je sad ukupno 15 i koji imaju let preko Evrope i Rumunije u zonu napada na ciljeve u Iranu. Međutim, postoji opasnost da se rat prenese na Evropu jer Iran ima kapacitete za strateško gađanje takve zone svojim balističkim raketama. Sada se samo postavlja pitanje koliko ih imaju,“ napominje Mlakar.
On dodaje da je samo mali deo Evrope u dometu tih balističkih raketa ali veruje da, čak i da budu lansirane, da se preleti neće obavljati preko Srbije.
„Naravno, ova jeste izazvalo paniku. Ali Rumunija, Bugarska i Grčka se koriste kao zone za koncentraciju američke borbene avijacije u napadima na Iran. Pre svega to je Rumunija sa četiri baze, Bugarska sa dve baze i grčka baza na Kritu,“ objašnjava Mlakar.
Naravno, kako kaže, i Iran mora da razmisli da li želi da širi rat dalje na Evropu, iako je napadom na Kipar on faktički proširen ali da li će se proširiti na centralnu Evropu i na Balkan, to je diskutabilno pitanje.
Iran može da uzvrati
Prema medijskim informacijama, američke snage i oprema mogle bi da budu raspoređene u vazduhoplovnim bazama u rumunskim okruzima Konstanca i Kluž. Zajedno sa opremom trebalo bi da stigne i između 400 i 500 pripadnika američke vojske zaduženih za funkcionisanje te opreme.
Američki mediji su preneli i vest da su SAD zatražile su odobrenje za slanje dva aviona-cisterne za dopunu goriva u vazduhu, kao i za između 100 i 300 vojnika zaduženih za obezbeđenje i održavanje letelica.
Odluka o razmeštanju stranih vojnih snaga na teritoriji Rumunije podrazumeva posebnu institucionalnu proceduru, koja uključuje mišljenje Vrhovnog saveta za odbranu zemlje i odobrenje parlamenta. Trenutno je u Rumuniji raspoređeno oko 1.000 američkih vojnika u tri baze.
